Rekordan izvoz ovaca iz Srbije u 2020!

0
447

U Srbiji postoji čudna podudarnost u pogledu kretanja broja ovaca i broja stanovnika glavnog grada. Razlika je bila manja od tri i po procenata od 2004. do 2008. kada smo imali najviše stope rasta BDP-a u novijoj istoriji, i od 2012. do 2020, kada nam i druge ekonomske pojave imaju slavne pokazatelje. Kad pretegnu Beograđani, što je bio slučaj 2002, 2003. i 2009, Srbija se nađe u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, a kada pretegnu ovce imamo periode prirodnih katastrofa (2014-2015) i velikih suša (2017-2018). Izgleda da se broj ovaca u Srbiji mora pažljivo vezati za broj Beograđana a kako bi imali i visoke stope ekonomskog rasta i povoljne vremenske prilike.

Ova kriza sa koronom negativno se odrazila na broj Beograđana i pretpostavićemo da ih je u 2020. bilo 1.690.000. U 2019. je negativni prirodni priraštaj bio 2.887 (20.348 rođenih i 23.235 umrlih) ali je pozitivan migracioni priliv bio 6.750 lica , te je broj Beograđana povećan za 3.863 lica. U 2020. je broj rođenih smanjen za 1.107, broj umrlih povećan za 3.797 pa je negativni prirodni priraštaj povećan za 7.791. Stoga pretpostavljam da je broj Beograđana smanjen za oko 4 hiljada jer je i kriza izazvana koronom uticala da se smanji priliv migranata iz ostatka Srbije, kao što je prepolovio migracije u Evropu, a iz zemalja odakle pristižu[1].

Ova minimalna pozitivna razlika u korist Beograđana dakle, dokazano, povoljno deluje na ekonomska kretanja i ne bi trebalo dozvoliti da broj ovaca značajno bude povećan (kao 2014. i 2015.) jer to škodi našoj ukupnoj ekonomiji. Ovce čine minijaturni deo našeg BDP-a ali ako se pojavi puno crnih ovaca onda Srbija kreće stranputicom.

RZS i procena broja Beograđana autora za 2020.

Od kako se Srbija oslobodila od Crnogoraca izvoz ovaca je iz nje eksplodirao! Šta više, u 2006. i u 2007. ovce su i odlazile iz Srbije samo u Crnu Goru! Već od 2008. ovce putuju (pošto se prodaju žive, a ne kao prerađeni proizvodi) i u Bosnu i Hercegovinu i, pretpostavićemo, to u Federaciju BiH, gde se mnogo više upotrebljavaju u ishrani.

Da Vas podsetimo:  Pošto antitela?

U Federaciji BiH bilo je 99.176 ovaca više od Sarajlija (518.590:419.414) u 2018. i razlika je ozbiljno smanjena u 2019. na 86.638 (507.134:420.496). Izgleda da su u Sarajevu shvatili tajnu formulu ekonomskog uspeha Srbije, i da će u narednim godinama izjednačiti broj stanovnika glavnog grada i ovaca.

Pošto se Montenegrini kroatizuju oni su (Crna Gora) krenuli suprotnim putem od Srbije i dok su u vreme popisa 2013. imali 190.843 ovaca a stanovnika Podgorice imali 185.937 (2,6% više ovaca što je u skladu sa srpskim standardom), broj ovaca je smanjen u 2019. na 182.127 a broj Podgoričana je prešao 190, ako nije već i celih 200 hiljada. Odnos 809 hiljada Zagrepčana spram 658 hiljada ovaca (1,23:1) može da bude „Zdravković odnos kroatizacije“, te je neophodno da stanovnika u Podgorici bude 227.706 kako bi se dostigao civilizacijski uzor. Može i broj ovaca da se smanji, ne mora samo da raste broj građana Podgorice.

Ali, kao zalutalom crnom jagnjetu, lutaju meni misli, umesto da budem ponosni pripadnik stada, ako već neću, ili ne mogu, da budem ovan predvodnik.

Izvoz ovaca iz Srbije je vremenom diversifikovan i od 2012. putuju ovce u Libiju, od 2015. u Izrael, od 2016. u Palestinu, a u 2020. pojavio se prvi put izvoz u S. Makedoniju (oni imaju 684 hiljada ovaca i 633 hiljada stanovnika Skoplja, pa je čudno šta će im naše ovce?) i u Liban.

Tako smo na dugom istorijskom putu od oslobađanja od Crne Gore povećali izvoz ovaca za 504 puta (!), sa 17 hiljada evra na 8.573 hiljada evra.

Količinski posmatrano izvoz je težio 3.029 tona u 2015. pa je smanjen na 2.674 u 2019. da bi u 2020. dostigao rekordnih 3.524 tona. Koliko je to grla ovaca nije mi poznato, jer im ne znam prosečnu težinu – ipak sam Beograđanin. Prestao sam da budem Jagodinac 2019. kada su mi Slovenci naplatili 150 evra kaznu za (nekupljenu) vinjetu. Ošišali su me kao ovcu.

Da Vas podsetimo:  Putuj, Evropo…!

Najbolja cena za izvoz ovaca postignuta je u 2018. od 2,76 evra po kilogramu i onda je smanjena na 2,41 u 2019. i 2,43 u 2020.

STO i UKTAD

I tako, kaže se „dokon pop i ovce krsti“ pa može da se doda da i „dokon ekonomista pravi ekonomsku teoriju razvoja zasnovanu na odnosu broja stanovnika glavnog grada i ovaca u državi“. Nastaviću razvoj teorije povećavajući uzorak i na druge zemlje, makar u Evropi, da ne preterujem.

[1] U bazi Evrostata stoji da je u Beogradu u 2020. bilo 1.696.192 stanovnika, ali ćemo ignorisati ovaj podatak jer nam kvari ovu „Ovčiju teoriju ekonomskog razvoja“.

Izvor: Makroekonomija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime