Rusija i vojna neutralnost Srbije

0
963

putin-nikolic-moskvaMože li se jasnije definisati politički stav jedne zemlje prema nekom političkom određenju druge zemlje nego što su gore navedene izjave ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Čepurina, i zvanične predstavnice MIP-a Rusije, Marije Zaharove? Može li za Srbiju (osim predsednika Putina i šefa diplomatije Lavrova) biti kompetetnijih ličnosti da neki zvaničan stav Moskve objave ili prenesu?

Teško. Pa, ipak, pojam „vojne neutalnosti Srbije“ poslednjih godina, postao je simbol najraznovrsnijih političkih i medijskih manipulacija, zlonamernih tumačenja i zakulisnih igara. Naravno, od srpskih vlasti i njihove prozapadne opozicije koji ovaj termin koriste kao dimnu zavesu za evidentno približavanje NATO-u, to i ne čudi jer, od Borisa Tadića naovamo, nema te laži ili podvale koju srpski vlastodršci nisu spremni da podmetnu sopstvenom narodu, niti te zakletve ili nacionalne vrednosti koju nisu spremni da pogaze, izdaju ili zloupotrebe, kako bi sebi više prigrabili i produžili svoje vlastovanje. Narod to već jasno raspoznaje i sadašnje skraćenje izbornog procesa na dve godine poslednja je opsena posle koje će se prozapadna srpska „politička elita“ neminovno suočiti sa odgovornošću čije preuzimanje tako olako priziva u čestim predizbornim kampanjama.

O srpskoj neutralnosti

“Rusija je dosledno podržavala i podržavaće takvu politiku (neutralnosti) Beograda. Uveren sam da neutralnost odgovara interesima Srba. Osnova svake neutralnosti je balans odnosa sa ovim ili onim akterima međunarodnog života, a danas je to umnogome balans između Istoka i Zapada”(1)

Aleksandar Čepurin 22.02.2016.

“Uočavamo da Srbija razvija odnose sa NATO. Polazimo od toga da će se Beograd, kako su višekratno izjavljivali srpski zvaničnici, pridržavati politike neutralnosti što je potvrđeno odlukom Skupštine Srbije”(2)

Marija Zaharova, 16.02.2016

Ono što čudi je što pojam „političke neutralnosti Srbije“, posebno poslednjih meseci, dezavuišu i neke političke opcije i pojedinci koje sebe predstavljaju proruskim, svesno ili nesvesno potpuno zanemarujući jasan stav i pozicioniranje ruske diplomatije prema ovom pitanju, koji se inače nije menjao od same objave „vojne neutralnosti“ 26.12.2007. godine! (3)

Da li neko zaista misli da diplomatija koja je Rusiji kupila vreme da se podigne iz neoliberalnog mulja, pripojila joj Krim, otrgla Siriju iz kandži globalizma i učinila Putina najmoćnijim svetskim liderom, zaista ne vidi čemu srpskim vlastima služi zaklinjanje u „vojnu neutralnost“?! Da, zaista, veruje zapadnim plaćenicima koji vode Srbiju?! Da li neki, koji su pored pravne nauke samo slučajno prošli, istinski veruju da oni znaju, a eksperti ruskog MIP-a ne znaju, da tumače međunarodno pravo po pitanju neutralnosti?!

Da Vas podsetimo:  Velika sramota, Srbi dopustili muslimanima da sruše crkvu

Da li ti „rusofili“ uopšte shvataju sve posledice koje po strateške interese ruske politike na Balkanu može imati njihovo otkrivanje „tople vode“? Zbog čega im samo postojanje „politike neutralnosti“ više smeta nego njeno očigledno kršenje i zloupotreba od strane srpskih vlastodržaca?! Može li se, i da li treba, evidentno „guranje“ Srbije u NATO zaustavljati disharmonijom prema zvaničnim stavovima ruske diplomatije?! Koji stepen političkog slepila je potreban da bi se posle onako jasnih poruka Čepurina i Zaharove, sa kojima je započet ovaj tekst, nastavilo sa takvim istupima?! I da li je slučajno što se njihova „patriotska“ kritika neutralnosti uglavnom podudara sa tezama koje je sredinom 2012. izneo istraživač CEAS-a!(4) Jan Litavski u tekstu „Kontraverze vojne neutralnosti Srbije?!(5) I šta to, zapravo, znači?!

Odgovori na ova pitanja nužni su kako bi se sprečilo dezavuisanje srpskog naroda koji u Rusiji vidi svog jedinog zaštitnika u vremenu današnjem, a u stavovima ruske diplomatije meru vrednosti kojom ceni nacionalno neodgovornu, da ne kažem izdajničku, politiku sopstvenog režima. I to će biti idejna nit ovog teksta. Da analizira odnos Rusije prema „politici neutralnosti“ Srbije i iz toga izvuče odgovarajuće zaključke.

VOJNA NEUTRALNOST SRBIJE I RUSIJA

Ako želimo da ozbiljno govorimo o pojmu „vojne neutralnosti“ Srbije, o njenom smislu i karakteru, svakako moramo početi od toga da je njeno objavljivanje bilo deo odgovora srpske države na prekid pregovora o rešavanju statusa Kosova, najavu samoproglašenja njegove „nezavisnosti“ i ponašanja zapadnih zemalja tim povodom. Ispravno percipirajući da ovaj čin, pripreman pod formalnim patronatom zemalja tzv. „Kvinte“, predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava i atak na suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, Skupština Srbije usvojila je 26.12.2007. godine Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka RS(6) koja u tački 6., kaže:

„Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO „konačan organ” vlasti u „nezavisnom Kosovu”, Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju.”

I to je, praktično, jedini zvanični dokument gde se termin “vojne neutralnosti” uopšte spominje. Ovde moramo uzeti u obzir nekoliko činjenica:

Objava „vojne neutralnosti“ samo je jedna od mera za zaštitu suvereniteta koje predlaže pomenuta Rezolucija (videti članove 7. i 8. (7)
U trenutku njenog donošenja Srbija je već godinu dana članica NATO-programa „Partnerstvo za mir“, kome je pristupila decembra 2006. na NATO samitu u Rigi.
Sama formulacija navedenog člana člana o vojnoj neutralnosti ukazuje na ograničenost njegovog trajanja (“… do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju”). Samim tim, poređenje ovako profilisane “vojne neutralnosti” sa onom koju definiše Bečki kongres iz 1815, ili Haška konvencija iz 1907, potpuno su neprimereni ili imaju za cilj dovođenje ljudi u zabludu.

Da Vas podsetimo:  Žene u vojsci – ima li rodne ravnopravnosti u Srbiji?

Dakle, ovde se evidentno radi o pokušaju Srbije da predupredi očekivano samoproglašenje “nezavisnosti” Kosova i upozori Zapad da će to imati reperkusije na međusobne odnose. U tom kontekstu jasno je da tačka 6. Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka RS, kojom se objavljuje „vojna neutralnost“ Srbije, treba da znači praktičnu suspenziju već postojećeg članstva Srbije u programu Partnerstvo za mir, ili otvaranje mogućnosti za recipročno približavanje Rusiji i njenim programima.

Dogodilo se ovo drugo.

Bila je to prva pukotina koja se pojavila u, do tada, jednosmernoj putanji prema Zapadu post-miloševićevske Srbije. I to je bila velika stvar u datom trenutku i postojećim okolnostima. Onaj ko to ne vidi, ne vidi ništa. Onaj ko to zaboravlja, očigledno zaboravlja i to gde je bio i šta je radio te 2007. godine.

Ali, ruska diplomatija i vidi i pamti! Ona nije u objavi „vojne neutralnosti“ videla zaveru NATO-a koja treba Srbima nešto da poturi, već priliku da proširi svoj uticaj ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu. I učinila je to!! Zato je od početka podržala objavu vojne neutralnosti Srbije, a kako vidimo i sada na njoj insistira.

Naravno, i druga strana ne spava, već kroz razrađene manipulativne metode koristi institut vojne neutralnosti za maskiranje usisavanja Srbije u svoju orbitu. Njima je daleko lakše da sprovedu svoje namere, jer to čine kroz kvislinšku srpsku vlast, koja svesno ignoriše nacionalne interese i volju sopstvenog naroda i drastično kršeći proglašenu politiku vojne neutralnosti zemlju gura u smrtonosni zagrljaj NATO-a. I po tome treba udarati.

Nije za nedavno izglasavanje Zakona koji Srbiju pretvara u NATO koloniju kriva Skupština iz 2007. koja je vojnu neutralnost izglasala, već ova iz 2016. koja ju je pogazila, sa samo jednim glasom protiv! Na to treba ukazivati, dragi moji „rusofili“. I na činjenicu da se za dve godine Vučićeve vladavine Srbija više približila NATO-u, nego za 14 godina od pada Miloševića! I to sve zaklinjući se u vojnu neutralnost. Naravno da mu NATO u tome pomaže. Ali, ne može za to biti kriva politika vojne neutralnosti kao takva, već Vučić koji njome manipuliše na najbesramniji način da bi odradio ono što mu je stavljeno u zadatak od zapadnih nalogodavaca.

Da Vas podsetimo:  Narod strahuje od eko-katastrofe, a Vučić im se smeje

U tom smislu, evidentno je da u ovom trenutku ruska diplomatija mnogo bolje i celovitije sagledava značaj politike vojne neutralnosti Srbije (makar i formalne), od pojedinih stranaka, pokreta i pojedinaca koji sebe predstavljaju kao nekakvu prorusku opciju. Otuda bi ti srpski „rusofili“ poruku ambasadora Čepurina, da je Rusija dosledno podržavala i podržavaće politiku vojne neutralnosti Beograda, trebalo da shvate kao svojevrstan poziv da malo oslušnu i Moskvu kada sa svojim „otkrovenjima“ izlaze u javnost. Baš kao što bi i srpski vlastodršci morali da oslušnu upozorenje Marije Zaharove da Moskva uočava kako Beograd izlazi iz proklamovane politike vojne neutralnosti.

UMESTO ZAKLjUČKA

Vreme i okolnosti u kojima je proglašena vojna neutralnost Srbije, kao i način na koji je to učinjeno, svakako odudaraju od uobičajenih poimanja „neutralnosti“, ali ničim ne narušavaju ni međunarodno pravo, niti interese drugih zemalja. I niko ne može sporiti da je izglasavanje skupštinske Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka RS legalan i legitiman pokušaj jedne ugrožene zemlje da zaštiti svoju teritorijalnu celovitost!

Takva kakva je ova Rezolucija, i njome proglašena „vojna neutralnost“ bili su maksimum koji se mogao izvući u tadašnjem odnosu političkih snaga u Srbiji. Zato njeni današnji kritičari nikada ne govore šta je bila razumna alternativa ovom dokumentu? Uz sve manjkavosti, on je nesumnjivo otvorio prostor za veći obim vojne saradnje sa Rusijom. To što taj prostor nije korišćen koliko se moglo nije krivica dokumenta, već kasnijih srpskih vlastodržaca koji su ga „primenjivali“.

Oni srpski „rusofili“ koji ovo, svesno ili nesvesno, ignorišu moraju se zapitati da li bi postojao ruski Humanitarni centar u Nišu, da li bi bilo one veličanstvene parade u Putinovu čast i nekoliko zajedničkih srpsko-ruskih vojnih vežbi da nije bilo ovog dokumenta i njegovog sastavnog dela – objave vojne neutralnosti Srbije?!

A sve šta Rusija ima da kaže po ovom pitanju rečeno je predsedniku Nikoliću prilikom nedavne posete Moskvi od strane Vladimira Vladimiroviča Putina – SRBI, ČUVAJTE VOJNU NEUTRALNOST, ALI STVARNO!

Valjda će takvu poruku razumeti i ovi naši „rusofili“ …

Dragan Milasinovic

Dragan Milašinović

CEOPOM-Istina

_________________________________

Odrednice:

– http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=231189
– http://www.blic.rs/vesti/politika/poruka-moskve-srbiji-racunamo-da-cete-ostati-vojno-neutralni/5nq4bmt
– Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka
– CEAS – Centar za Evroatlantske Srudije
– http://ceas-serbia.org/root/images/05-1.pdf
– http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=80729
– isto

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime