Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je na jučerašnjoj sednici da su dnevni listovi „Kurir“, „Večernje novosti“, „Dnevnik“, onlajn mediji „Blic.rs“ i „Nova.rs“, kao i portali televizija „Vranjska plus“ i RTV Vranje prekršili Kodeks novinara Srbije.
Odluka jedino nije bila jednoglasna kada se radi o portalu „Nova.rs“. Na ovaj portal ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić žalio se Savetu za štampu zbog toga što su, kako navodi, na njemu objavljene neistine da srpski putari nisu posipali so po državnim putevima.
„U tekstu objavljenom bez potpisa, izrečena je neistina kako srpski putari nisu posipali so po državnim putevima, što je, prema navodima u tekstu, dovelo do saobraćajnih nezgoda u kojima su život izgubile dve osobe. U istom tekstu moje ime je direktno dovedeno u vezu sa smrću dve osobe, paušalno i bez dokaza, pre nego što je završena istraga o ovim događajima“, naveo je Vesić u žalbi.
Dodao je da urednici medija imaju pravo na politički stav, ali da taj stav ne bi trebalo da utiče na poštovanje Kodeksa i normi novinarske profesije koji su u ovom slučaju grubo prekršeni.
U odgovoru na žalbu advokati redakcije Nova.rs naveli su da se tekst odnosi na stanje na putevima usled loših vremenskih uslova, kao i da je izjava Vesića doslovno preneta sa sajta Ministarstva.
„Tekst se ne bavi ne bavi time da li je na putevima posuto manje ili više soli od onoga što on tvrdi, niti se navodi da so nije posuta, kako tvrdi žalitelj. Tekst se bavi stanjem na putevima, saobraćajnim nezgodama koje su se desile, uz prenošenje snimaka sa društvene mreže Iks tog jutra sa zavejanog autoputa“, navodi se u odgovoru na žalbu.
Iz svega toga se, kako piše dalje u žalbi, iznosi mišljenje o bačenoj soli. Tekstom je, dodaje advokat potala Nova.rs, obrađena tema od javnog značaja čija se verodostojnost ne dovodi u pitanje, a o tome su izveštavali i drugi mediji.
„Suprotstavljajući sa jedne strane izjavu ministra o stanju na putevima i sa druge strane informaciju o brojnim nezgodama, autor teksta je izneo vrednosni sud da informacija koju je Vesić rekao nije istinita“, stoji u odgovoru na žalbu.
Advokat Nove.rs poziva se na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji razlikuje vrednosne od činjeničnih sudova, jer se prvi ne dokazuju. Dodaje i da Vesić treba da bude otvoreniji za kritiku.
Predstavnici Komisije za žalbe većinom glasova odlučili su da su u tekstu prekršene tačke poglavlja Novinarska pažnja, Odgovornost novinara i Istinitost izveštavanja.
Da Kodeks nije prekršen glasali su predstavnici javnosti u Komisiji za žalbe Zlatko Čobović i Rodoljub Šabić, kao i predstavnica Asocijacije medija Jelka Jovanović, dok je uzdržana bila predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Milena Vasić.
Članovi Komisije za žalbe koji su glasali za to da Kodeks nije prekršen stanovišta su da su svi detalji vidljivi na objavljenom snimku, koji demantuje ministra Vesića da su svi putevi prohodni.
„Mislim da je ovo princip doktrine koju javni funkcioneri više od deset godina nameću javnosti u Srbiji, a koja glasi ‘Tačno je ono što ja kažem, a ne ono što vi vidite’“, naveo je Čobović.
Relevantno je, kako navodi, diskutovati o tome da li su putevi bili prohodni.
„Da li da verujemo Vesiću koji kaže da su svi putevi prohodni ili snimku na kome se jasno vidi da put nije bio prohodan. Netačno je da podaci koji su navedeni nisu proverljivi. Podatak o količini soli je proverljiv kao što je proverljiv i snimak koji je objavljen“, navodi on.
Čobović navodi da nije tačno da u tekstu piše da je Vesić kriv za saobraćajne nezgode ili to što nije dovoljno soli posuto po putevima, već samo da se zbog loših vremenskih uslova desila nesreća.
Sa njim nije bila saglasna predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević, koja je rekla da je tekst koncipiran tako da se čitalac navodi da pomisli da je uzrok nesreća upravo to što ministar i njegove službe nisu dobro odradili svoj posao.
„Istraga mora pokazati šta je zapravo uzrok svih tih nesreća. Jeste koincidentno da su se one dogodile kada je u Srbiji bilo takvo stanje na putevima, ali ne može se na ovaj način pretpostavljati, nagađati i dovoditi u vezu jedno s drugim. Zato mislim da je Kodeks prekršen. Sam tekst nije decidno sporan, jer su se bavili stanjem na putevima, ali to dovođenje u vezu ministra i nesreća jeste sporno. O tome svedoči i sam naslov“, navela je Milošević.
Stanovišta da je način na koji je tekst napisan problematičan bile su i predstavnica Lokal presa u Komisiji za žalbe Nadežda Budimović, predstavnica UNS-a Jelena Petković i predstavnica javnosti Ana Martinoli.
Petković je navela da je upravo nedostatak informacija problematičan u tekstu. Da je bilo više detalja u tekstu, kako kaže, ne bi bilo ni dileme, a možda ni žalbe.
Da je trebalo ozbiljnije izveštavati o ovoj temi smatra i Milena Vasić. Ipak, ona dodaje da to ne znači da Nova.rs nije trebalo da izveštava o ovoj temi.
„U dilemi sam. S jedne strane, mislim da je Zlatko u pravu, a sa druge strane tu je deo odluke kojim se ukazuje na tendenciozno adresiranje komunalnog problema na politički teren. To je naš problem koji upravo dolazi iz medijskog prostora. Neka elementarna životna pitanja su počela da zavise od toga koja je partija na vlasti, a ne bi smelo da bude tako“, rekla je Vasić, koja je bila uzdržana kada je ova odluka u pitanju.
Podsetimo, Vesić je 10. januara poslao dopis predsedniku Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojinu Rakočeviću, u kojem je tražio da UNS javno osudi glavnog urednika portala Nova.rs Mihaila Jovićevića zbog ovog teksta.
Rakočević mu je tada odgovorio da UNS ima poverenje u odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu i preporučio mu da podnese žalbu ovom samoregulatornom telu medijske zajednice koje su osnovali UNS, NUNS, organizacije izdavača medija i predstavnici civilnog sektora.
Kada se navođenje socijalnog statusa počinioca ili žrtve krivičnog dela smatra Kršenjem kodeksa?
Komisija za žalbe je na jučerašnjoj sednici, uprkos opširnoj diksusiji, jednoglasno odlučila da su „Večernje novosti“, „Dnevnik“, „Kurir“ i „Blic.rs“ prekršili Kodeks, odnosno tačke iz poglavlja Odgovornost novinara i Novinarska pažnja.
Organizacija A11 koja se bavi borbom za ljudska prava žalila se na „Večernje novosti“, „Dnevnik“, „Kurir“ i „Blic.rs“, navodeći da su objavljivanjem tekstova o ubistvu u Novom Sadu ove redakcije širile stereotipe o populaciji koja nema krov nad glavom. Tekstovima je, tvrdi ova organizacija, „pokazan visok nivo nesenzibilnosti prema položaju osoba u situaciji beskućništva koji su akteri opisanog događaja“.
U žalbi organizacije A11 piše da se socijalni status počinioca ili žrtve navodi samo ako je u direktnoj vezi sa prirodom počinjenog dela, što u ovoj situaciji, kako dodaju, nije slučaj.
„U tekstu se gradi i narativ o beskućnicima kao o osobama loših životnih navika koje se odaju alkoholizmu što može dovesti do ubistva. Tome doprinose i izjave komšija koje navode da se plaše da prolaze pored te napuštene kuće (u kojoj se desilo ubistvo, prim.nov.)“, navodi se u žalbi.
Prekršajem Kodeksa smatraju i upotrebu kolokvijalnog termina „beskućnik“ jer kažu da je ispravno koristiti termin “osobe u stanju beskućništva“.
U odgovoru na žalbu, „Dnevnik“ je naveo da nije postojala namera da se bilo koja grupacija etiketira i da nije izostala dužna novinarska pažnja.
„Svi podaci u pomenutom tekstu dobijeni su iz nekoliko zvaničnih izvora, bilo da je reč o načinu života osumnjičenog i žrtve, onoga što je prethodilo događaju, kao i onom što je usledilo. Takođe, novinar se i lično uverio u kojim uslovima su osumnjičeni i žrtva boravili u napuštenoj kući u kojoj se dogodio ubistvo, što je i dokumentovano fotografijama“, piše „Dnevnik“ u odgovoru na žalbu.
Obaveza novinara je prema Kodeksu da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događaju od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije, a to je, kako kažu iz redakcije „Dnevnika“, i učinjeno.
Ovakva žalba može se, kako navode iz „Dnevnika“ protumačiti kao pokušaj ograničavanja novinara da postupe po prvom odeljku Kodeksa – Istinitost izveštavanja.
Redakcija ovog lista u odgovoru na žalbu ističe i da je „Dnevnik“ u potpunosti zaštitio identitet osumnjičene osobe i bez senzacionalizma naveo da se dogodio„sukob dvojice beskućnika koji su boravili u napuštenoj kući“.
„Upravo suprotno od žalbenih navoda redakcija smatra da je i ovaj element izveštaja važan za tačno informisanje, da se ne sme prećutkivati i da mediji imaju važnu ulogu da pokrenu institucije na delovanje i skrenu pažnju nadležnih na probleme“, navode iz „Dnevnika“.
Oni misle da je socijalni status u vezi sa prirodom krivičnog dela. Podsećaju na prethodne slučajeve ubistva beskućnika u Novom Sadu o kojima su oni izveštavali i pratili suđenja.
Ni tada, ni sada, kako kažu, nisu imali nameru da ugroze prava ove društvene grupe već da naglase da su žrtve po svom položaju ugroženije od ostalih građana. Istakli su i da tim suđenjima nisu prisustvovali predstavnici nevladinih organizacija, što su okarakterisali kao „neodstatak zainteresovanosti da svojim učešćem pokaže brigu o bilo kojoj od tih osoba i njihovim porodicama“.
„Važno je da napomenemo da u tekstu ‘Dnevnika’ ne postoji citat iz žalbe koji glasi ‘beskućnicima (samo) ubicama i alkoholičarima’ te je objašnjenje da se time krši Kodeks besmislen i imputira se redakciji nešto čega u tekstu nema“, navode oni.
Iz „Novosti“ pak navode da su detalje ubistva preneli iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Naveli su i to da termin „beskućnici“ koriste i zvanične državne institucije, te on nije upotrebljen da bi se neko uvredio, već da bi se objasnio kontekst ubistva koje je uznemirilo javnost.
U odgovoru iz „Kurira“ navode da su objavili tačnu, provrenu i istinitu informaciju, kao i da nije bilo nikakve diskriminacije i širenja stereotipa. Informacija da su u pitanju beskućnici je, kaže redakcija „Kurira“, bila bitna za razumevanje događaja.
Kada je u pitanju termin beskućnik, naveli su da i rečnik Matice srpske poznaje ovaj termin.
Ana Martinoli rekla je da informacije koje su naveli u odgovoru na žalbu nisu u potpunosti tačne, te da se u rečniku Matice srpske termin „beskućnik“ karakteriše kao „probisvet“ i da problematična je percepcija ovog pojma. Navela je i da je pre sednice pronašla samo jednu instituciju koja u svom nazivu sadrži pojam beskućnik.
Ipak, za Milenu Vasić i većinu članova Komisije za žalbe, problem u ovim tekstovima nije terminilogija, već potenciranje informacije da je osumnjičeni za ubistvo beskućnik.
„Ovakva vrsta izveštavanja gaji i održava stereotip o beskućnicima kao o ljudima koji su skloni kriminalitetu“, navela je.
Gordana Novaković navela je da je, kada su razmatrali odluku da li je prekršen Kodeks, imala izvesnu rezervu, jer su pomenuti mediji o ovom ubistvu izveštavali kako izveštavaju o bilo kom drugom ubistvu.
„Ispitujemo privatni život, pitamo komšije i slično. Činilo mi se upitno da li su ovi ljudi stvarno diskriminisani zato što su beskućnici ili bi bilo tako da se radi o bilo kojoj drugoj osobi“, navela je Novaković.
Sa njom je saglasan bio i Šabić koji je rekao da Kodeks jeste prekršen, ali da i on mora u pojedinim aspektima ove teme ostati rezervisan.
„Ovde zaista ne prepoznajem nameru da se neko diskriminiše. U pitanju je nespretno izveštavanje o nekom događaju. Redakcije verovatno nisu ni razumele šta mi zapravo tražimo od njih. Nije im ni lako da razumeju jer su danas gotovo svakodnevno u izveštavanju o kriminalnim ili bilo kakvim skandaloznim događajima u upotrebi opisni ili eksplicitni statusi poput ‘Srbin je ubio, Hrvat je ubio’ i slično“, naveo je.
Da Komisija za žalbe nije tu da utvrđuje namere, smatra predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Tamara Skroza, koja dodaje da nikada ne može biti sigurna u to kakve su one zaista bile.
Žalba zbog (ne)objavljenog saopštenja
Na komisiji su razmatrane žalbe ne samo na objavljene tekstove, već i na odbijanje redakcija da objave neki sadržaj.
Dragan Antić, koji je bio na listi odbornika grupe Ekološki ustanak, žalio se na Vranjsku plus i RTV Vranje jer oba portala nisu objavila saopštenje koje je on poslao, a odnosi se na stanje u zdravstvenom centru u Vranju. Ono što ove redakcije jesu objavile je saopštenje Gradskog odbora SNS u kojem se, kako navodi, narušava njegov ugled.
Na to im je prosledio odgovor koji su objavili jedanaest dana kasnije, i to nakon njegovog insistiranja. Da stvar bude gora, kako kaže, objavljen je samo deo njegovog odgovora uz propratne komentare ovih redakcija.
Iz Vranjske plus su u odgovoru naveli da im je saopštenje promaklo jer su ga dobili 31. decembra, dan pre godišnjeg odmora. Kažu da su to objavili kada je počeo prvi radni dan. Saopštenje su, kako navode, kratili jer je bilo predugačko. U njemu se, kako navode iz ove televizije, direktno obraćao gradonačelniku Slobodanu Milenkoviću, iznoseći neproverene informacije u kojima se mnogi funkcioneri prozivaju da koriste kokain.
Slično objašnjenje imali su i iz RTV Vranje.
Obe redakcije prekršile su, prema odluci Komisije za žalbe, tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritisaka i Odgovornost novinara, jednoglasno su odlučili članovi Komisije za žalbe.
Jovanović: Ima li smisla zvati drugu stranu kada prethodno bez dokaza iznosite neproverene tvrdnje o njoj?
Direktor preduzeća „Srbijašume“ Igor Braunović podneo je žalbu na tekstove koji su objavljeni u štampanom i onlajn izdanju dnevnog lista „Kurir“.
Žalba se odnosi na osam tekstova u kojima je, kako navodi u žalbi, on diskreditovan kao ličnost i funkcija koju obavlja, jer je predstavljen kao osoba koja je počinila teška krivična dela, da uživa mito i koristi narkotike, za šta nisu izneti dokazi. Naveo je i da ga ekipa „Kurira“ koja je pisala tekst nije kontaktirala.
U odgovoru na žalbu, advokat „Kurira“ napisao je da Braunović u žalbi nije jasno naveo koje informacije osporava i u čemu se konkretno ogleda povreda Kodeksa.
Pomenute su, navodi, samo dve sporne informacije – da je uhvaćen u primanju mita i da uživa narkotike. Advokat kaže da je istina da su u tekstu iznete sumnje da su neki od aktera koji su pomenuti u tekstu primali mito i da su konzumirali narkotike na zabavama, ali da informacije nisu navedene onako kako je Braunović napisao.
Istakao je i da se u tekstu ne navodi da su protiv Braunovića pokrenuti krivični postupci. Pitanja u vezi sa tekstom su, kako navodi, poslata i Braunoviću i njegovim bliskim saradnicima. Saznanja koja je izneo „Kurir“, kako kaže, potiču od dobro obaveštenih izvora u čiju verodostojnost novinari nisu imali razloga da sumnjaju.
Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za Jelka Jovanović rekla je da obrazloženje da su pitali drugu stranu nema smisla kada mediji bez dokaza tvrde takve stvari i kada se zadire u privatnost neke osobe.
„Te ograde ‘poslali smo mu pitanje’ nemaju smisla. Šta je bilo pitanje. Da nije ‘Konzumirate li narkotike’ ili ‘Da li ste zaista imali nepriličene radnje u nekom motelu’. Predstavnici javnih preduzeća jesu ličnosti od javnog interesa i treba pisati o njima. Ipak, treba pisati o onome što rade i ne rade, i o funkciji koju obavljaju. Naravno, mogu i o krivičnim delima, ali zna se kako se to radi, sa kakvim ogradama i kakvom ozbiljnošću“, navela je Jelka Jovanović.
Komisija za žalbe odlučila je jednoglasno da je redakcija „Kurira“ prekršila tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti.
