Srbi u Crnoj Gori, a i Srbi uopšte nemaju nijedan razlog da žale pad vlade Zdravka Krivokapića. Ta vlada je, objektivno gledano, jedinu dobru stvar po Srbe uradila u slučaju usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti po meri SPC.
Ono što je, međutim, ta vlada uradila direktno protiv Srba jeste bilo novo priznanje tzv. Kosova, usvajanje Rezolucije u Srebrenici gde je Srbe žigosala kao genocidan narod, sramni odnos prema srpskoj patrijaršiji, nastavak prokazivanja Srbije kao zemlje koja se meša u unutrašnja pitanja u Crnoj Gori itd.
Ono što pak ta vlada nije uradila, a morala je po prirodi stvari (a u vezi sa Srbima) jeste to što nije potpisala temeljni ugovor sa SPC, nije poslala u zatvor nikog od Đukanovićevih podizvođača koji su pretili Srbima progonima poput onih iz avgusta 1995. u Krajini, niti samog Đukanovića koji je Srbima u Crnoj Gori otvoreno pretio, nije organizovala popis stanovništva, nije sredila biračke spiskove, nije pronašla ubice Saše Pejanovića, nije dozvolila diskusiju o grbu, zastavi i himni Crne Gore (svo troje izrazito antisrpski) itd.
Ako neko misli da je dovoljno žaljenja iste to što se od Đukanovićevog režima razlikovala jedino po tome što nije govorila o novoj ,,traktorijadi“ za Srbe, onda ništa.
Elem, novi premijer Crne Gore, koja god se vladajuća većina oformi, izvesno će biti Dritan Abazović. Mislim da je to dobro jer Crnoj Gori, ovakvoj kakva jeste nakon 2006. godine, i priliči da na njenom čelu bude Albanac, a ne neko ko, ma kako se izjašnjavao, bar nosi naša lepa srpska imena i prezimena.
Crna Gora priznaje tzv. Kosovo, redovno glasa za prijem istog u međunarodne organizacije, ima bratske i dobrosusedske odnose sa Albanijom, Albancima u Ulcinju, Tuzima i sl. ne sme ni da pisne po pitanju zastave, poreza, otvorenih secesionističkih težnji, Albanci u Crnoj Gori imaju hiljadu puta bolji položaj od Srba…
Lepše je, dakle, i prirodnije da takvom Crnom Gorom vlada Dritan, a ne Zdravko, Andrija, Milan ili čak Milo.
autor:Rajko Petrović
Zdravko je verovatno zaboravio staru srpsku izreku -pa da ga potsetim. Ona glasi: Ko sa Turčinom (ili Šiptarom, ili đavolom a to mu isto dođe) tikve sadi, o glavu mu se lupaju! Zaboravio je Zdravko i velikog Njegoša i njegove stihove gde pominje Turke. Sam je đavo znao zašto se Zdravko upustio u zajedništvo sa muslimanom da praktično sa jednim glasom više u Crnogorskoj skupštini vlada u već odavno podvojenoj i rasturenoj Crnoj Gori. U kojoj možda, osim u Marka Miljanova, nikada nije bilo dovoljno ni čojstva, ni junaštva. A kamoli kod „novopečenog“ Turčina. (ili Šiptara!) Tako da je bilo za očekivati kada će neko napujdati, kupiti, uceniti, uzjahati itd. -sve mu to u CG nekako isto dođe, da Turčin odluči da sruši Krivokapića pa da i on, neki Drtan ili kako se već zove, malo uzjaši Crnu Goru. Izgleda da će u tome uskoro uspeti. Pitanje je koji je Turčinov, Šiptarov ili šta je on, sledeći korak- možda otvaranje granica sa Albanijom i masovno doseljivanje „bratskog“ albanskog naroda u CG? Ako to ne ide, tu je zamena- nekada Srpsko Kosovo vrvi od Šiptara koji bi koliko sutra rado „okupirali“ CG. Kao što to već decenijama pokušavaju sa Srbijom. A posle? Pa, valjda, ujdinjenje sa Albanijom. Dobro a šta će i kuda će crnogorski pripadnici Srpske pravoslavne crkve -posebno oni koji su sebe od uvek pa i danas smatrali Srbima- sve dok Milovan Đilas, verovatno po Titovim nalogu kako bi oslabio Srbju, započeo stvaranje Crnogoraca kao nacije a Milo Đukanović dovršio? Pa gde drugo, jado, no da beže u Srbiju- i onako ih, po poreklu, u Srbiji ima više od 1 milon. Umesto da se svi Crnogorci koji sebe smatraju hrišćanima a ne samo oni koji onomad hodaše u velikim pravoslavnim narodnim litijama, bore protiv uljeza i za „krst časni i slobodu zlatnu“. –Taj „pokušaj“ videsmo kroz litije pre nešto više od 15 meseci. Ipak, bar neki, uhvatiće verovatno maglu -pa pravac, ako ne na Dedinje, tamo je sada previše drugih uljeza -„junaka“ sa one strane Drine, a ovo nije oslobodilačka 1945. godina da 13.-esta Proleterska Crnogorska divizija upadne u BG (kao 4.-ta Krajiška, 6-ta Lička idr. divizije) i počne zauzimanje dedinjskih vila, onda može i u neko prigradsko naselje. Po devizi umesto borbe za iskonsku, SRPSKU Crnu Goru, da opet pomenem Njegoša koji govoraše „Braćo Crnogorci, Srbi moji“ – držaće se, možda, devize „bežte noge posraću vas“! Znaćemo uskoro.
Na kraju se pokazalo da Milo ima vecinu i da je i dalje u situaciji da pomaze Americi, a sve na stetu Crne gore..