Srbologija za početnike

1
335

Kada bi Srbi bili upola istrajni u svom poštovanju činjenica i naturalističkom mišljenju kao što su istrajni u svojim zabludama, ne bismo morali da brinemo za budućnost. Ipak, mišljenje je bolno individualno, odnos prema činjenicama isto tako, a zablude imaju truli zadah kolektiviteta, grupnog razmišljanja, udruženog zločinačkog poduhvata u povećavanju kvantuma gluposti u Srbalja.

Čak se i umnom čoveku desi da potpadne pod čar mnogo puta ponovljene gluposti, jer, iz nekog nepoznatog razloga, skloni smo da verujemo da više mozgova lakše dolazi do pravilnog zaključka, nego jedan. U stvari je obrnuto: zamislimo pesmu koju bi pisao neki kolektiv, u kome bi bili i đubretar, i akademik, i lekar, i ulična kurva. Isto tako, ne vidi se kako bi kolektivitet rešio matematički zadatak, ili napisao pismeni zadatak iz srpskog, ili čak srBskog jezika. Sve tvorevine duha su veoma individualne i samo nekritičko prepričavanje ih stavlja u pogon kao narodnu mudrost. To pruža ogromnu moć medijima da plasiraju šta hoće, jer tako svaka glupost provučena kroz njih, kao i kroz gomile nekritičkih mogova, postaje narodna mudrost.

Ogroman je broj sorabskih zabluda o politici, ali hajde da nabrojimo bar neke:

1. Međunarodno pravo je tu da zaštiti Sorabe i ostalu sitnu tevabiju od jakih i opasnih. Zanimljivo je da skoro da nema čobanina koji bi ovakvu glupost progutao, a građaneri gutaju da nema dalje. Postavka je prosta: postoje neke Ujedinjene nacije, koje vode računa o ravnoteži snaga i o pravdi i pravu u svetu. U stvarnosti, međutim, postoje samo Ujedinjene nacije, koje Amerika plaća više nego svi drugi zajedno i – ima li naivnosti kraja – ona sve to plaća da bi svi bili ravnopravni i da bi svačije pravo bilo zaštićeno. Pored toga, UN imaju i stalne članice Saveta bezbednosti, koje vode računa da se pravo i pravda dele veoma štedro i to samo moćnima, a za sirotinju ono što pretekne. Da sam svaki put stavio dinar u kasicu kad sam čuo da Rezolucija 1244 čuva Kosovo u sastavu Srbije, sad bih mogao da kupim Beograd na vodi. Prosto: vidim kako je Rez.1244 sačuvala Kosovo, pa se divim mudrosti onih koji misle da se radi samo o trenutnom zastoju međunarodnog prava, dok se promeni ulje, pa će da proradi. Koliko vremena će biti porebno da se shvati da je ta rezolucija mrtvo slovo na papiru? Ako Srbija ne čuva Kosovo, nema te rezolucije koja će ga sačuvati. Čekanje da jedan papir završi ono za šta mi nemamo testise, pokazuje svo opadanje srpskog, a naročito srBskog naroda.. Možda i najvažnije: svi akti međunarodnog prava su u tumačenjima, a ne u slovu akta. Tumači onaj koji je najjači. U svom interesu. Treba li mnogo pameti da se to razume? Koliko treba da budeš veseo, pa da misliš da će Ameri da plaćaju 50% troškova UN, Srbija 0,2% i da će pravda raditi fifti-fifti? Da se prvo namiri Sorabija, a za Amere šta pretekne?

2. Rusi i Kinezi će uskoro poraziti Zapad. Vikinška kultura dominira svetom i to neće skoro prestati. I Kinez, i Rus, i Papuanac gleda da, ako može, imitira Zapad: da se oblači kao oni, da drnda telefone povazdan, da sluša muziku Zapada, pije Koka-kolu, jede Mekdonalds pomije i trpa plastiku u automat. Nisam video neke mnoge Engleze, ili Nemce, pa ni Amere, da nose pregače, kimono, ili rusku rubašku, a nešto sumnjam i da masovno gledaju „trećesvetske“ filmove. Multipolarni svet je optička varka. Ljudi su ga toliko dugo i strasno želeli, da im se, na kraju, pričnio, a kad su ga indukovali iz sopstvenog mozga, počeli su da ga do detalja opisuju. Bujna mašta može svašta. Srbe, zato što su nebeski narod, činjenice nikad ne uznemiravaju. Zemlje BRIKS-a, Evroazijska unija i ostale utvare privlače nas kao leptira sijalica. Neka je izmišljotina, ali blaži patriotske boli naroda najstarijeg.

3. Ideja da će nas Zapad, kad se popravimo i otarasimo komunističkog balasta, te azijatske kulturne matrice, primiti u srećnu i ravnopravnu zajednicu belih ljudi, veoma je simpatična, ali se nikada ostvariti neće. Vikinzi neće prestati da pljačkaju i maltretiraju svakoga ko je slabiji. Gledano iz Londona, kome je Irac malo utekao od životinje, Srbin je malo manje od životinje i nema onoga što može da uradi da ga Englez primi za brata i partnera. Tu drevna srBska disciplina, uvlačenje u dupe, ne daje rezzultat kao na unutrašnjem planu. Još manje pomaže idiotska matrica drugosrbijanaca da ćemo, usvajajući zapadne vrednosti i ljudska prava, omiliti Vikinzima. Oni samo za korist znaju i ako od nas imaju koristi, ovde slobodno može a bude džamahirija. Horda idiotizovanih drugosrbijanaca poziva Jevropu da obrati pažnju kako se ovde krše zakoni, kako su mediji pod terorom vlasti i time pokazuju da su pametni kao ameba: Zapad odlično, bolje od njih samih, zna šta se ovde dešava, samo što mu to odgovara, pa pušta. Ako smo nečim zbunili Vikinge, to je broj dupeuvlakača, koji stoje u redu da im služe izdajući interese svoje otadžbine.

4. „Ima neko ko o tome brine“! Kad binSr overi da se u državi, ili crkvi, dešava neko nepočinstvo, a dešava se svakodnevno, on ubeđeno kaže: “Ima ko o tome brine“, ili „Ima ko prima platu da misli o tome“! Zapravo – nema. Očekivanje da oni koji prave sranja ta sranja pretvaraju u med sasvim je infantilnog porekla. Za uzrast od 3 do 6 godina. Naravno, nema ni jednog sranja koje jedno dobro čudo ne možeda reši, samo što je, u Srbalja, to čudo obično neka velika pogibija, po mogućstvu pogibija za interese nekog drugog, a ne sopstvene. Bog, Rusija, ikone koje plaču, pravoslavni car su vrlo žive slike srpskog spasenja u slikama koje se formiraju u prenadraženim mozgovima. Dva puta prekadiš i Kosovo se vrati u sastav Sorabije. Plus Rezolucija 1244. Tako ni mali Perica ne misli, od kad je porastao.

O nama, Srbi moji, ne misli niko i nikog nije briga za naše jade: ni crkvu, ni Boga, ni cara Putina, ni rasplakane i mirotočive ikone : sami smo kao nikada u istoriji. Nemamo vođe, nemamo žrece, nemamo inteligenciju koja nije najamnička, nemamo autoritet koji bi budale stavio van snage, razgovora i uticaja, nemamo ni ideje (mi čekamo da neko iznese ideju, pa da joj se protivimo), niti ljude da iznesu na leđima takve ideje. Divimo se lopovima, pokvarenost smatramo za snalažljivost, a polovina nas guta medijske pomije, jer nam pamet ne dostiže preko toga. Ono malo pameti što je ostalo u Soraba, horde agresivnih mediokrteta i budaletina teraju u alkohol, u unutrašnji egziil, ili u inostranstvo. Ubice svake racionalne i korisne misli haraju Srbijom i to ne sa nivoa vlasti, već sa nivoa gluposti, koja se nadgornjila pameti. Budale i njihov uticaj su poslednja punonadežna činjenica našeg života. Sve može da nestane, budale će biti s nama.

Uopšte, veliki broj destruktivnih Soraba, ljudi koji nisu sposobni da grade, ali ruše šta dodirnu je nešto sa čime ćemo morati da živimo sve dok ne nađemo način da njihov uticaj istorijski učinimo ništavnim. Budala mora da zna da je budala i to ne treba kriti, da se ne uvredi. Destruktivac takođe mora da zna da mi znamo da je rušitelj. Ako nemamo petlju za revoluciju, za preokret sudbine i istorije, valjda imamo bar ovu malu hrabrost da štetočinama kažemo da znamo da su štetočine.

Milan Milenković
Izvor: milanmilenkovic.com

1 KOMENTAR

  1. По чему знамо да је подастрто у тексту тачно?
    Ни по чему.
    Да је М.М. уместо „Срби“ употребљавао одредницу „комуњаре“, био би сигурно знатно ближе истини.
    Дакле, наслов би требало променити у „Комуњарологија за почетнике“.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime