Stariji čitaoci KORENA se sećaju nekadašnjih priča Josipa Broza i njegovih satrapa, uglavnom Srba, koji su ga postavili na mesto komandanta u borbi protiv Hitlerovaca 1941-1945.g. ali i u borbi protiv četničkih snaga Draže Mihajlovića. Bivši nedoučeni bravar je stanovnike posleratne Jugoslavije, posebno Srbe, ubeđivao u „veliko prijateljstvo“ sa kojekakvim tadašnjim, kako ih je naš narod u potaji zvao, „gologuzanima“ iz Afrike, Azije, Južne Amerike itd. Osim izmišljenih „prijateljstava“ titoističke Jugoslavije sa drugim narodima, Josip Broz, ili neko od njegovih skutonoša, je izmislio i frazu o postojanju „spoljnih i unutrašnjih neprijatelja i Jugoslavije i titiositičke politike“. Obe fraze su se koristile u javnosti prema tadašnjim potrebama.
Broz, zvani Tito, je američkim parama uglavnom iz kredita, počeo da oko sebe okuplja pomenute „gologuzane“ u tzv. „Pokret nesvrstanih“. Punio je narodima u zajedničkoj državi, najviše samo Srbima, njihove tipične srpske „usijane glave“ pričama o pomenutim velikim prijateljstvima sa Azijatima, Afrikancima, Kinezima idr. Pomenimo samo neke njihove predstavnike -od Egipćanina Gamel Abdel Nasera, preko Indijca Nerua, „gomile“ Afrikanaca kao npr. cara Etiopije Selasija, Indonežanina Sukarna pa sve do kasnijeg masovnog ubice Idija Amina, zatim Fidela Kastra itd. Amerikancima je to itekako odgovaralo jer je za njih bilo bolje da bar neke za američke pare Tito okuplja oko sebe, nego da novonastale Brozove „prijatelje“ obrlati Sovjetski savez!
Srbi su, i pre Tita, bili naklonjeni verovanju u prijateljstva sa drugim narodima pa su se kleli, da pomenemo samo noviju istoriju, npr. u „prijateljstvo“ sa Francuzima i drugim„saveznicima“, poteklo iz Velikog rata. Pravili su se često nevešti da su, ustvari, u tom ratu Srbi izigravali „topovsko meso‘ jer je po procenama stradalo, zajedno sa vojskom, od 1,25 do preko 1,5 miliona ljudi –ili skoro 30% ondašnjeg stanovništva Srbije. Vojska je stradala samo da bi se za srpski deo Balkana vezalo što više austrougarsko-nemačkih i bugarskih vojnika kako bi ih bilo manje u borbama protiv Francuske, Carske Rusije, Engleske, Italije kasnije i vojske iz Sjedinjenih država Amerike.
Srpski „prijatelji“ Francuzi, tvrde pojedini istoričari, su za sve dostave od municije, naoružanja, zatim za lečenje bolesnih i ranjenih boraca pa do pertli za cokule, sve to debelo naplatili- a mi smo verovali u to tobože „prijateljstvo“! O veri u međusobnu „ljubav“ Francuza sa Srbijom svedoči i ogroman Meštrovićev spomenik „Zahvalnost Francuskoj“ na Kalemegdanu u Beogradu sa tekstom -citat-„Volimo Francusku kao što je ona nas volela 1914. do 1918.“
Naravno da kod otkrivanja spomenika niko nije pominjao plaćanje ratnih kredita pa i plaćanje pomenutih pertli za vojničke cokule. Valjda su i te pertle, tadašnjim srpskim političarima i kralju, bile dokaz francuske „ljubavi“ prema Srbima! U, nadajmo se, poslednjoj agresiji NATO pakta na Srbiju od 24.mara do 10. juna 1999. godine –jer nas ovih dana opet susitžu mračne pretnje te zločinačke organizacije, učestvovali su, a ko bi dugi nego i veliki „prijatelji“ srpskog naroda –Francuzi. Zajedno sa drugim bivšim „saveznicima“ Srbije Englezima, Amerikancima, Italijanima… A gde je Amerika tu su obavezno i Nemci, Holanđani i druga NATO bagra.
Ne ulazimo u to da li je današnji „vožd“ i kako pišu opozicione novine u Beogradu „neuknjiženi vlasnik Srbije Aleksandar Vučić, opterećen genom ničim dokazanih „prijateljstava“ sa drugim narodima. Verovatno jeste -jer je ON čak otišao korak dalje i od Josipa Broza! Kineze i Arape Vučić ne smatra samo prijateljima nego i svojom „braćom“! Danas svi dobro znamo da „prijateljstva“ među narodima ne postoje niti su ikada postojala. Kao i ranije, i danas postoje samo interesi nekih od velikih država koje bi da tobože „prijateljstvo“ sa drugim narodima- ako nizašta drugo, iskoriste za totalnu eksploataciju tih država i naroda sličnu nekadašnjem kolonijalizmu. Posebno ako se radi o „malim narodima“ kao što su to Srbi. Ciljevi su poznati –ispod šinjela „prijateljstva“ se kriju od želje za gospodarenjem, za pljačkom prirodnih bogastava, stacioniranje vojske i atomskog naoružanja na njihovim teritorijama uperenih na tobože „neprijatelje“ itd. pa do vremenom potpunog uništenja i država i naroda uz otimanje njihovih teritorija. Sve to je Srbija doživela i nekako preživela -od Boja na Kosovu do danas. „Prijateljstva“ tzv. Velikih sila sa Srbijom nikada nisu bila iskrena i trajala dovoljno dugo.
Ipak jednu državu u kojoj je utočište našlo najmanje 600.000 Srba i njihovih potomaka pobeglih od Josipa Broza i nekadašnjeg lošeg života, a danas u tu brojku koja stalno raste ubrajamo i begunce od Aleksandra Vučića i njegovih esenesesovaca, Nemačku, ipak treba izdvojiti iz napred opisane matrice. Ako ne prijateljstva, onda posebni interesi itekako vezuju Nemce sa nekim narodima. Nemci su u poslednjih dvestotine godina stajali, a stoje i danas, uz svoje, nazovimo ih ipak „prijatelje“. Još u vreme Balkanskih ratova Srbije 1912. i 1913.g. nemački monarh Vilelm Drugi se stavio na stranu Turaka i Bugara. Nemačka je pomogla reorganizaciju turske vojske, a 2. Avgusta 1914.g. je sa turskim sultanom Mehmedom Petim potpisan vojni savez protiv male i slabašne Srbije. Nemačka je zvanično postala „zaštitnica svih muslimana“ što je ostala, u suštini, što se Turaka tiče, do dan danas.
I Austrijanac Adolf Hitler, čovek bez obrazovanja sem osnovne škole i bez stalnog zanimanja, kasniji državljanin Nemačke je, slično Vilhelmovoj podršci, sklopio ratna savezništva sa nekim državama -pa čak i sa onim koje su hitlerovske trupe pre toga okupirale. Hrvati su nemački Vermaht i SS jedinice dočekali muzikom, pesmama i cvećem, Slovenci su se slično poneli a Maribor je bio jedini grad na teritoriji Jugoslavije koji je dočekao Hitlera i proslavio njegovu posetu tom gradu. Prisetimo se da je svojevremena „prva drugarica“ Jugoslavije Jovanka Broz tvrdila, da je kasniji Titov funkcioner i „podvlakač“ Slovenac, Austrijanac ili šta je već bio, Stane Dolanac, bio član organizacije mladih nacista „Hitlerjugend“ u Sloveniji još pre njene okupacije od oružanih snaga Trećeg rajha.
Delimično su nprimer Hrvatske sledili i Ukrajinci koji su često bili najkrvoločniji čuvari nekih koncentracionih logora smrti, tu je i dobar deo Poljaka koji je itekako pomagao esesovcima u pronalaženju skrivenih Jevreja i njihovom transportu u koncentracione logore gde su masovno ubijani. Nemačkoj soldateski i organizovanim ubicama iz SS-jedinica su se pridružili Mađari, Rumuni, Bugari kao i nordijske države koje su bili okupirali Sovjeti –Estonija, Litvanija i Letonija a Nemci ih napadom na Sovjetski savez 1941.g. tobože „oslobodili“ itd.
Dobro, možda će neki od čitalaca KORENA pomisliti –bilo pa prošlo i već je zaboravljeno! To, naravno, nije istina. Nemačka se još uvek rado seća svojih nekadašnjih vazala i sučesnika u mnogim ratnim zločinima. Ona ih i danas bezrezervno podržava i pomaže. Nekakvo „slavno potsećanje“ na zločinačku prošlost je zadržano u nemačkom narodu zahvaljući činjenici da je prva posleratna vlada Nemačke 1949.g. pod kancelarom Adenaueronm, koji nije naginjao fašizmu, ipak „uposlila“ veliki broj nacista –među njima čak i previše dokazanih ratnih zločinaca.
Na pitanje novinara zašto je Adenauer to dozvolio on je odgovorio –citat- „kažite mi ko da i politički i privredno sarađuje samnom kada su skoro svi Nemci bili – oduševljeni nacisti“? Nedavno objavljeni podaci govore da su pobednici Nemačke u Drugom svetskom ratu popisali i dokazali učešće oko 800.000 Nemaca u zločinima počinjenih od dolaska Hitlera na vlast 1933.g. do kapitulacije 1945.g. ali da ih je, u delovima Nemačke koje su posle 1945.g. držali Amerikanci, Englezi i Francuzi, procesuirano samo njih oko 180 do 200!
Još tada je sve „mirisalo“ na sukob Zapada sa Sovjetskom Rusijom pa je tih oko 800.000 esesovaca najverovatnije okrvavljenih ruku, bilo potrebno zapadnjacima za neki novi eventualni rat protiv Rusije! Tako je mnogim zločincima bilo sve oprošteno, Zapadna Nemačka je 12.11.1955.g.formirala armiju Bundesver, upravo regrutacijom „novih“ vojnika, oficira i generala, dobrim delom iz pomenutog zločinačkog kadra. Mnogi okoreli nacisti su novo uhlebljenje našli i u politici, policiji, sudstvu, opštinama, industriji… Pomenuti su dobili dovoljno vremena da oni, kasnije i njihovi direktni potomci, odgaje i vaspitaju nove generacije Nemaca od kojih se neki i danas rado prisećaju tobože „slavne nacističke prošlosti“ iz Drugog svetskog rata!
Amerikanci su pored zakonske zabrane da se pripadnici SS formacija ne mogu doseljavati u Sjedinjene države, ipak tajno, na zahtev armije, dovukli oko 2000 često najokorelijih zločinaca- stručnjaka na raznim područjima, među njima i skoro ceo tim stručnjaka za rakete na čelu sa Vernerom fon Braunom.
On je, kao član SS snaga, indirektno itekako znao za zločine esesovaca a po nekim izraelskim istoričara čak i direktno i sam učestvovao u izrabljivanju zatočenih Jevreja, zarobljenih Rusa ili na silu dovedenog radnog roblja iz porobljenih delova Evrope u logore oko fabrika. Tu se robovski radilo na izradi raketa Fau 1 i Fau 2 (V-1, V-2) kojima su bombardovane Engleska i deo Holandije. Istoričari tvrde da je zbog prinudnog rada za Vernera fon Brauna od gladi, bolesti i sicrpljenosti, batinjanja i drugih vrsta maltretiranja umrlo od 15-20.000 logoraša -deset puta više nego što je od oko 1500 V-2 na Britaniju ispaljenih raketa stradalo Engleza!
Vratimo se „prijateljstvu“ Nemačke sa bivšim zločinačkim saveznicima u Drugom svetskom ratu. Potvrda da to „prijateljstvo“ ili interesi Nemačke prema bivšim saveznicima u zločinima i dalje postoje vidi se iz činjenice da su –često na silu, jer ne tako davno neki kandidati za pristup Evropskoj uniji (EU) nisu ispunjavali mnoge uslove –od stanja privrede, demokratije, poštovanja ljudskih prava pa do sudstva i pravde, verovatno iz zahvalnosti za „uspešnu“ saradnju u ranijim ratovima a posebno u Drugom svetskom ratu, ugurani u članstvo EU! Među njima su Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Rumunija, Bugarska kao i nešto kasnije i baltičke države. Poljska je takođe među njima!
Uz ulazak u EU, sledio je i pristup NATO-paktu kako bi američke baze raketa sa nuklearnim bojevim glavama i sa zapadne i južne strane mogle da kompletno opkole ranije Sovjetski savez, sada i Rusku federaciju! Cilj je i onda i danas bio potpuno isti –razbijanje nekadašnjeg Sovjetskog saveza u čemu se zahvaljujući izdajnicima tipa Jelcina i Gorbačova uspelo, sada je na redu najnoviji pokušaj razbijanja Ruske federacije!
Ta nečasna uloga je i ovog puta pripala, kao i 1941.g. kada su Ukrajinci u Lemburgu pomogli u likvidajiji više od 5000 Javreja a 29. i 30. septembra 1941. u Babinom Jaru učestvovali, zajedno sa esesovcima, u likvidaciji preko 30.000 ruskih Jevreja! Nešto kasnije osnovana je Ukrajinska dobrovoljačka SS divizija „Galicija“ sa oko 18.000 vojnika koji su se borili protiv Sovjetske armije. Uz pomenutu diviziju, mnoštvo Ukrajinaca se direktno stavilo u službu regularnih nemačkih Vermaht borbenih jedinica, boreći se sa njima protiv Sovjetske armije ili su učestvovali kao stražari u logorima sa zarobljenim ruskim vojnicima, mučili ih, zlostavljali a često i likvidirali zarobljene borace Crvene armije.
Sa te pozicije- nekadašnje saradnje Nemaca i Ukrajinaca, treba gledati na enormnu vojno-finansijsku pomoć EU, koja je uglavnom pod „ekonomskom čizmom“ Nemačke jer je inicira i „naređuje“ Nemica Urzula fon der Lajen, ali i nemačku veliku pomoć Ukrajini u ratu protiv sopstvenih državljana ruskog porekla na ukrajinskoj teritorij. Taj rat traje već godinama. Uslovljeno tim ratom, snage Ruske federacije su morale da intervenišu u cilju zaštite ruskog stanovništva i, kako Putin navodi, uklanjanja sa vlasti ptofašističkih ukrajinskih lidera koji predvode novi pokušaj rasturanja i uništenja Rusije i Ruske federacije!
Pošto su Srbi u oba svetska rata bili na strani pobednika, jasno je da Nemačka i dan danas podržava naše neprijatelje. Od pre nekih tridesetak godina podržavaju i naoružavaju, zajedno sa Amerikancima i Šiptare, a u novije vreme i Albaniju. Stanovnici te države su se u Drugom svetskom ratu pokazali i dokazali, odmah posle kapitulacije Musolinijeve fašističke Italije 1943.g. -u borbi protiv Srba kao verni nemački saveznici, zajedno sa Šiptarima sa Kosmeta. Ta borba traje i dan danas.
Izgleda da će u EU Nemci „ugurati“ Albaniju i Kosovo daleko pre nego nas -koji smo na „listi čekanja“ već duže od dve decenije! Da smo dovoljno pametni, a očigledno nismo, trebalo bi da odavno dignemo ruke od obećanog pristupa EU i da gledamo samo naša, srpska posla. Jer naš narod, verovatno, nikada neće prihvatiti uvek nove, sve žešće uslove koje Srbiji za prjem u EU postavljaju upravo Nemačka i Francuska, naši očigledno veliki neprijatelji!
Srbe su toboži „saveznici“, Englezi i Amerikanci, ne samo u Prvom svetskom ratu nego i kasnije, prihvatili kao prijatelje, iskoristili su to „prijateljstvo“ do maksimuma da bi nas zarad velikog „prijateljstva“ bombardovali ratnih 1944. i 1999. godine. U poslednjem NATO bombardovanju Srbije učestvovali su i srpski tobože „veliki prijatelji“ -Francuzi.
Od nedavno su nas pomenuti „prijatelji“ – kao robu kojoj je prošao „rok trajanja“ -šutnuli u stranu i totalno se stavili na stranu nama nikada naklonjene Nemačke i drugih mrzitelja Srbije. Možda ta činjenicama i treba nama, Srbima. Da se najzad otreznimo od tuđih obećanja ali i obećanja naše vlade i zabluda koje nam AV i vlada nameću.
Za KORENE P. Rakočević, Štutgart
Поштовани г. Ракочевићу, ја у потпуности слажем са вама да не смемо да ћутимо о ситуацијама у друштвима у којима живимо. Е сад, ја имам једно питање за Вас, да ли је овај текст који сте објавили овде у Коренима, превод неког Вашег чланка који сте објавили на немачком у неким немачким новинама или интернет порталу који прати велики број Немаца? Ако јесте, онда свака част, капа доле и наклон до пода. Молим Вас поставите у коментару линк на ту страницу и ја ћу је поделити свима које знам. Ако, пак, ово није објављено на немачком, онда овај Ваш текст звучи крајње лицемерно. Пишете о Немачкој да су практично још увек нацисти и да раде против Срба, а опет живите тамо толико дуго. Зашто? Зашто не живите у слободарској Русији на пример? Ето, они се боре против фашиста и воле Србе.
Eee, to je Srbin. Mak na konac i inat….
Poštovani g. Jariću, vi bi ste, očigledno, po vekovnoj orijentaciji Srba -da svi oni koji žive
ko zna gde a ne samo u Srbiji i rasuti po srpskim zemljama nekadašnje Jugoslavije, trebalo da se drže valjda od turskog doba do danas važeće izreke „ćuti, može da bude još gore“. Lično mislim da svi mi koji živimo širom planete i verovatno daleko bolje nego naši u Srbiji, ne moramo ali i ne smemo da ćutimo o situacijama u društvima u kojima živimo, kako po vama, ne bi smeli „da vršimo veliku nuždu tamo gde jedemo“! Na sreću, bar u nekim zapadnim demokratijama, smo naučili da ljudi imaju pravo da opisuju i kritikuju životne situacije u kojima su se našli, milom ili silom, zbog odlaska „trbuhom za hlebom“ ili iz političkih razloga, kao npr. -kako pišete i vi, zbog Miloševića i njegovi naslednika. Nije li još Pulicer, osnivač žute štampe, napisao da je „demokratsko pravo ljudi da kritikuju,- koga se sa pravom i vi držite u KORENIMA- bilo koga i BILO GDE, isto toliko važno kao što ljudi moraju da dišu!“ Ta rečenica dovoljno govori sama za sebe -a i mi Srbi imamo sličnu, relativno novonastalu tvrdnju da NIJE SRPSKI ĆUTATI -ili „prevedeno“ na jezik štampanih medija NIJE SRPSKI NE PISATI -npr. bar o nekim istinama, što je u tzv. „režimskim medijima“ u Srbiji postalo skoro nemoguće. Pomenuta tvrdnja potekla je od novinara svih režima Dragana Bujoševića koji je na BK televiziji od 2001 do 2006. g. vodio emisiju pod tim nazivom. Nažalost, valjda što se mnogi naši sunarodnici u Srbiji ali i neki van Srbije očigledno drže od vas citirane izreke o „velikoj nuždi i gde ko jede“, ili od one izreke „ćuti može da bude još gore“, umesto da više ne ćute jer to po Bujoševiću nije srpski, nego da dreknu iz sveg glasa protiv svojih današnjih izrabljivača, svojevremeno nastalih ispod kabanica od Josipa Broza do Slobodana Miloševića, ili da krenu u masovne demonstracije- oni, kako tvrdi Bujke, nesrpski, ĆUTE! Ili skoro ništa -čast izuzetcima- ne pišu! Toliko od mene kao autora. Još nešto -ja svaku kritiku, pa i vašu, smatram preko potrebnom jer one doprinose poboljšanju i mog, a možda i pisanja drugih autora u našim KORENIMA.
Srdačan pozdrav P. Rakočević
Gospodine P. Rakočeviću , Vi koji često objavljujete tektove za KORENE , potrudite se i da dublje proučite sam časopis. Nije dovoljno da pročitate i ostale naslove, pročitajte i komentare nas čitalaca,
To sigurno do sada niste činili ( osim za svoje tekstove ) ! Da ste to do sada činili, ne bi Vam palo ni na kraj pameti da udjete u polemiku sa Jarić T. Zivadinom !! Mi, redovni čitaoci lista, sigurno Vam ne bi zamjerili što se niste spustili na najnizi mogući nivo, beskorisno debatirajući sa Jarić T. Zivadinom. Sa njim više ni mi koji šaljemo komentare , ne polemišemo !!
G. Jariću, naravno da sam u vreme NATO agresije uspeo da objavim nekoliko članaka u jednim levičarskim novinama, („Junge Welt“) na preporuku nemačkog novinara i mog dobrog poznanika Jirgena Elsesera. „Klasične“ nemačke novine osim pljuvanja po Srbiji i CG, nisu htele da objave čak ni članke jednog Miše Glena, tadašnjeg dobisnika iz BG engleske TV BBC jer je pokušao da ukaže na nepravedno bombardovanje Srbije -a kamo li da objave moje članke! Iako nikada nisam bio ni komunista, ni nacionalista niti sam pripadao nekoj političkoj partiji, jedino su te komunističke novine pustile bar malo istine o napadu na Srbiju. Na legendarnim demonstracijama protiv NATO zločina u Srbiji, u centru Štutgarta gde je prisustvovalo od 1500 do 10.000 ljudi, Nemcima je podeljeno na hiljade leteka formata A-4 sa mojim tekstovima na nemačkom jeziku, ne da bih veličao Miloševića nego da bih upoznao Nemce koji su po treći put u poslednjem veku napali Srbiju. Pošto su demonstracije trajale svake nedelje od početka agresije do Kumanovskog sporazuma, bio sam zadužen za PR veze sa nemačkim medijima i TV stanicama koje su, nažalost, samo nekoliko puta izveštavale o našim demonstracijama. Naravno i pored svih naših napora Nemci su izveštavali pristrano i uvek protiv Srbije! Danas je, zbog kontakata Srbije sa Rusijom nemoguće objaviti neki članak ili prilog u TV medijima- sem kada bih se odlučio da pljujem po državi mog porekla. Na kraju- slično je i u Srbiji. Pokušajte g. Jariću da npr. vi u nekim srpskim novinama ili TV kanalu objavite kritiku protiv današnje vlade, pljačke i korupcije? Nema šanse da vam to objave -naravno čast malobrojnim izuzecima- neće vam ni jedne tzv. „režimske novine“ objaviti ni najkraći komentar u internet izdanju ako u komentaru iznosite kritiku na npr. Vladu, AV ili druge ministre! Objavlju je se npr. u Novostima, Kuriru, Informeru, Alo, Politici itd. samo POHVALE režina. Inače, ja sam skoro 20 godina pisao za BG Večernje novosti (Internet i Evropsko izdanje, zatim u Kuriru, Novostima plus itd. gde sam objavio oko 800 velikih članaka a preko 100 članaka u KORENIMA. Ali -tada je u Srbiji bilo bar malo slobode štampe koje danas uglavnom više nema. Ako ste u kontaktu sa vlasnikom portala KORENI, g. Nikolom Janićem raspitajte se slobodno kod njega o mom novinarskom radu, rodoljublju itd. i neutralnosti što se srpske politike tiče! Još nešto -i u ovom članku nisam pomenuo sve Nemce da su fašisti nego samo one, koji tendiraju i danas nacional-socijalizmu -ili fašizmu!
Toliko, vaše informacije radi! Možda ću pokušati da -ako to redakcija KORENA dozvoli, da u januaru objavim bar neki članak na nemačkom jeziku kao info za vas i druge čitaoce koji govopre nemački jezik.
Toliko danas za vas.
P. Rakočević
A zašto ti Živadine živiš u Srbiji porobljenoj od AV i njegovih mafijaša? Jedino „opravdanje“ je -ako si esenesesovac iz njihovog tabora ugnjetavača naroda pa ti dobro ide. Novinar, verovatno, živi u Nemačkoj da bi prema čuvenoj frazi izveštavao o „situaciji na terenu“. Jasno?
Из Србије сам отишао 2004 пошто сам схватио да је Србија пуна дегенерика који пате за Милошевићем и који ће кад тад вратити неког попут њега на власт. На жалост, довели су још горег.
Новинара пратим на Коренима већ неко време и колико разумем он живи у Немачкој доста дуго. Вероватно се у Србију никад неће ни вратити. Све што има, има захваљујући тој „зликовачкој“ Немачкој. Има једна изрека: немој да вршиш велику нужду тамо где једеш. Јасно?
Зликовци су ти Немци, нема збора, али зашто писац овог текста и даље живи са тим зликовцима који увек нешто роваре против његових сународника?