Povodom proslave veličanstvene pobede na planini Cer, prve savezničke dobijene bitku protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu, red je da se podsetimo i austrougarskog pukovnika Alfreda Redla, čija je uloga u toj pobedi bila od najvećeg značaja.
Iako na čelu odeljenja za kontrašpijunažu u austrougarskoj vojsci, Redl je bio agent Carske Rusije. Ucenjen i zavrbovan od strane Rusa, negde između 1907. i 1913. godine dostavio je ruskoj obaveštajnoj službi planove Austrougarske za napad na Srbiju. Te planove Rusi su dostavili Srbiji da na osnovu njih spremi odbranu.
Neočekivano za obe zemlje, plan je predviđao sakupljanje velikih vojnih snaga u Bosni, odakle bi usledio napad preko Drine i presecanje Srbije na pola.
Neobičnost ovakve vojne strategije ostavila je nedoumicu i sumnju u ispravnost materijala koji je Redl dostavio, ali su na osnovu njega u Srbiji ipak spremili svoje armije za bitku na Drini, umesto na daleko lakšem pravcu za napad – preko Save i Dunava.
To što su mogli da sačekaju agresorske snage na mestu gde im odgovara, bilo je presudno za Srbe i njihovu pobedu. Ogromni gubici koje su Austrougari pretrpeli i relativno mali gubici srpske vojske nisu sprečili ponovljenu ofanzivu na istom pravcu već nekoliko meseci kasnije, u zimu 1914. Ishod je bio isti, uz više stradalih na obe strane.
U jesen 1915, nemački vojskovođa Makenzen napada ponovo ali sad najlogičnijim putem, preko Dunava, kod Beograda, Smedereva i Velikog Gradišta, i posle ogorčenih bitaka slama Srbiju čija se vojska povlači preko Albanije u, verovalo se, neumitnu smrt.
Ime Alfreda Redla je danas nepoznato u našoj istoriji. Otkriven od kolega, bio je, da bi se izbegla sramota suđenja, na kome bi se otkrio skandal da je ruska tajna služba prodrla tako visoko u K u K armiju, prinuđen na samoubistvo 1913. godine, posle čega je sahranjen uz počasti. Za planove koje je dostavio Rusima bilo je kasno da budu promenjeni.
Svet je već ubrzano hrlio u katastrofu…
