ŠTA O VUČIĆU MISLE MLADI SRBI U DIJASPORI?

Piše: P. Rakoćević, Štutgart
Ruku na srce -mladi Srbi, kao potomci prve i druge generacije nekadašnjih „gastarbajtera“ rođenih, ili kao deca pristiglih, odraslih i školovanih npr. u Štutgartu i bližoj okolini, Aleksandar Vučić je sve do početka velikih protesta njihovih vršnjaka u Srbiji, interesovao kao i čuveni lanjski sneg! Čuli bi verovatno od svojih roditelja po neku pritužbu o stanju u Srbiji, jer roditeljima srpska vrhuška nije mogla, kao po nekim gradovima u Srbiji, osim odbijnja izdavanja potrebne dozvole za emitovanje TV programa po celoj državi, sečom kablova emiteru programa, da zabrani gledanje tzv. nezavisnih televizija kao N 1, Nova TV idr. Verovatno možda i do 90% mladih koji su imali pored nemačkog i srpsko državljanstvo jer poslednjih nekoliko godina Nemci dozvoljavaju dvostruko državljanstvo, čak ni na pozive konzulata i ambasada, bar u Nemačkoj, nije izlazila na glasnje koje je bilo organizovano u tim srpskim institucijama. Jednostavno, kako nam nedavno reče jedan mladić -citat- „baš je naše mlade u inostranstvu sa pravom glasa, bolelo uvo i za glasanje ali i za to ko će i dalje da pljačka Srbiju. Da li će to kao i do sada biti -Kurta ili posle glasanja opet Kurta. Ni jedno glasanje u poslednjih 20 godina nije, zahvaljujući mnogim nameštaljkama, u pljački i korupciji ugrožavalo- Kurtu- ali i njegov ostanak na vlasti i pored kandidature nekog Murte. Pa vi, novinar, shvatite moje reči kako hoćete“!

Tek ubistvo 16 nedužnih u Novom Sadu obrušavanjem loše sanirane nadstrešnice železničke stanice koje -ako je to ikada i rađeno nego je samo to bila „šminka“ -da bi kroz korupciju čitav niz ljudi iz Porajinske ali i iz Vlade Srbije, pokrali dovoljno para za svoje potrebe- dovelo je do masovni h protesta studenata i srednjoškolaca. Prvi put u Srbiji je viđeno dugotrajno pristvo brojnih građana na demonstracijama među studentima i mlađarijom. Tako je ta istrajnost u protestima i mladima u dijaspori otvorila oči.
MLADI BICIKLISTI, ZAJEDNO SA PO KOJIM SENIOROM MEĐU NJIMA, PROBUDILI MLADE U DIJASPORI VOŽNJOM KROZ „NJIHOVE“ GRADOVE

Nezaboravan je bio masovan i oduševljeni doček studenata i srednjoškolaca u više evropskih gradova, pa i u Štutgartu, koji su na biciklima, vozeći stotine kilometara, krenuli da evropskim institucijam, kako su otvoreno i bez straha izjavljivali, prikažu lopovluk, kriminal i korupciju vrhuške -tražeći da svi budu pozvani na odgovronost. To se, nažalost, do danas nije, zbog direktne zaštite Aleksandra Vučića svih njemu bliskih mafijaša, vlasnika firmi koje su izfušerisale radove, svojih najbližih saradnika npr. ministara idr. nije dogodilo. Verovatno se- to potvrđuju najnovije skoro histerične izjave AV u Beogradu, nikada neće ni dogoditi.

Pokušali smo da iz razgovora sa mladima u Štutgartu i okolini saznamo njihovo mišljenje o događanjima u Srbiji, posebno sa osvrtom na ponašanje Aleksandra Vučića u javnosti. Sreli smo se sa više njih u jednom kafiču koji pretežno posećuju mladi poreklom iz Srbije. Naravno da sve izjave koje smo zabeležili na reporterskom magnetofonu, jer je u odnosu na broj mladih Srba u državi Nemaca tih izjava premalo, ne mogu da budu potpuno reprezentativne- ali se u svakom slučaju vidi trend mišljenja mladih. Zato ne isključujemo mogućnst da među mladima u Nemačkoj ima i vatrenih pristalica AV, ali, čusmo od naših sagovornika, njih je veoma malo. Morali smo da našim sagovornicima čvrsto obećamo da nećemo navoditi njihov puna imena i prezimena ni objavljivati fotografije- osim one čuvene koja je već bila objavljena u Štutgarter Zeitungu (Štutgartskim novinama) snimljene na oduševljenom dočeku biciklista iz Srbije. Kažu -plaše se BIE i Vučićevih policajaca, batinaša i mafijaša da ih -kada i ako budu boravili u Srbiji- ne masakriraju batinama jer su se, eto, u jednoj tuđoj demokratskoj zemlji u kojoj žive, usudili da nešto istinito izjave i o Aleksandru Vučiću. O čoveku, ili kako čusmo i o nečoveku, koga jedan student tehnike u Štutgartu odmah nazva „Hitlerom u nastajanju“!

Uz napomenu, da je Adolf H. veoma davno, kao Aleksandar V. u Srbiji poslednjih godina, imao svoje batinaše za razbijanje demonstracija i pre njegove totalne uzurpacije vlasti. Bile su to čuvene SA-jedinice pod rukovodstvom Rema, naciste i člana od prvog dana osnivanja Hitlerove nacističke partije. Skraćenica SA je nastala od nemačkog naziva tih batinaša „Šturm-Abteilung“ -zato SA, na srpskom „Jurišni odred“. Dodajmo izjavi ovog momka činjenicu da je samo koju godinu kasnije, Adolf H. naredio likvidaciju Rema, inače homoseksualca, a tih muškaraca se, navodno, Hitler gadio, koga su od ubice u službi AH zatekle golog u krevetu sa svojim „dečkom“. Remove SA jedinice su ubrzo posle ubistva pomenutoga, prevedene u još krvavije SS- jedinice. Skraćenica „ES-ES“ je nastala od naziva tih krvoločnih germanskih bandita „Schutz-Staffel“ -na srpskom „Zaštitna postava“ ili „zaštitna jedinica“ koja je životima svojih pripadnika garantovala Hitlerovu bezbednost. E, upita nas naš sagovornik, aludirajući na Vučićeve „Crnokapuljaše“ -zar vam ti „zaštitnici Hitlera“ ne liče i na te Vučićeve trupe danas iz naselja pod šatorima, kao njegova, slično Adolfu H. lična odbrana? I- odmah dodade- a Vučićeve tirade , urlanje i kukumačenje na mitinzima koje on organizuje i plaća dolaske ljudi radi svoje lične promocije pa i nastupi – na kako čitamo u novinama tzv. „režimskim televizijama“ i izgovorene bljuvotine, nazivajući i javne tužioce, sudije pa i neke od policajaca, ratne veterane, zemljoradnike i same studente, učenike i brojne građane bandom i mafijašima, ustašama i huliganima- željnim da ruše Ustav i Srbiju kao državu. Upravo čusmo, reče nam naš sagovornik, da se AV ove godine više od 400 (!!!) puta pojavljivao na tzv. režimskim televizijama što je svetski rekord! Ovaj mladić nije ni malo „poštedio“ Aleksandra Vučića navodeći njegova besprimerna, kako reče „lajanja“ -veoma sličnim Gebelsovim govorima, nazivajući u njima demonstrante i hijenama, kretenima i lešinarima, ološima , imbecilima isl. Čusmo od sagovornika, koji je gledajući dokumentarne priloge na TV stanici Spiegel , do zaključka, da takve pogrde, izuzimajući njegove tirade o Jevrejima, o Nemcima koji su takođe bili strpani u koncentracione logore, očigledno nije urlao čak ni Gebels!

Krenimo redom -posle napred citirane priče čoveka koji nije hteo da nam kaže čak ni ime, sa izjavama naših sledećih sagovornica i sagovornika. Mlađana Jovana, brucoš na Fakultetu filmske umetnosti u manjem gradu nedaleko od Štutgarta, kaže, da nju zgrožavaju posebno nasrti, prebijanja, lomljenja vilica i ruku devojkama od Vučićevih „batinaša u crnom“ -sa do nosa navučenim kapuljačama i maskama -da ih ljudi ne prepoznaju. A, svi ti nasrti se događaju, uverena je Jovana, uz saradnju sa policijom, očigledno uz naredbu dobijenu sa vrha države, znači od Vučića! Čak i one koje je policija, valjda na pritisak javnosti -kaže nam Jovana privela, Vučić je odmah i unapred, pre suđenja, pomilovao! Tako nešto „odraditi“ u Nemačkoj -u zemlju u kojoj za razliku od Srbije funkcionišu i pravo i pravda i sve institucije, po nečijoj naredbi je nemoguće. Volim Srbiju, čusmo od ove devojke, ali joj reči kritike samo naviru na usta. „Doduše, reče, kao i svuda- i u Nemačkoj ima izuzetaka. Ali policajci koji bi ta batinanja pomagali, ili ne bi zaštitili nenasilne demonstrante koje batinaju crnokapuljaši i okretali se na drugu stranu da ne vide batinanje bi bili, kaže Jovana, procesuirani i osuđeni! U Srbiji, nastavlja Jovana, kola priča da se policajci koji bez razloga batinaju mirne i nedužne, valjda prema broju prebijenih, posebno studenata i srednjoškolaca, odlikuju, napreduju u službi i dobijaju veće plate! Sve viđeno npr. u „slučaju policajca Kričak“. To znači -što više prebijenih, što više slomljenih rebara i težih povreda, veće su šanse za napredovanje u službi policije i žandarmerije, službi BIA itd. završi nam svoje kazivanje ova mlada Srpkinja sa obadva pasoša- i srpskim i nemačkim.

DA LI NOVIM NOVIM „LEKS SPECIJALISOM“ VUČIĆ MOŽE DA POSTANE I DOŽIVOTNI PREDESNIK REPUBLIKE SRBIJE A PROGLAŠENJEM MONARHIJE U VUČIĆEVOM PARLAMENTU ČAK I KRALJ SRBIJE?

Milovan, iz Štutgarta, student prava na univerzitetu u jednom gradu nedaleko od „svog“ grada stalnog boravka kaže, Vučić je odavno prisvojio i svu vlast i sve institucije u Srbiji- od obaveštajnih službi, policije, dobrog dela tužilaštva i sudija, vojske pa i dela priglupog naroda, naviknutog, kao u vreme komunizma, da parazitira radeći malo ili nimalo, ali zato ispunjavajući sve želje, naredbe i sumanute ideje onog koji ih plaća da dolaze na demonstracije u korist AV! Oni su zato dokazivo na „platnom spisku“ SNS-partije. Pošto mu uskoro ističe predsednički mandat, ne bi me čudilo, kaže nam Milovan, da opet AV, „proguravanjem“ nekog specijalnog zakona, kao u slučaju pokušaja podmićivanja Donalda Trampa, indirektno preko njegovog zeta Kušnera poklonom vrednim, sa rušenjem zgrada Generalštaba i rasčišćavanjem terena, najmanje 100 miliona evra, sebe u skupštini proglasi, kao svojevremeno Tito samoga sebe, doživotnim ne predsednikom države nego onim što je on već- zvaničnim diktatorom Srbije! Pošto je, koliko mi je poznato -kaže nam Milovan, i „Partija za obnovu monarhije“ -ili kako se već zove, je uz Vučića, ne isključujem mogućnost da ta partija podnese neki „leks specijalis“ -zakon u Skupštini, da se Vučić proglasi naslednim kraljem Srbije! Poltrončići -zečevi u liku poslanika iz stranke SNS i SPS će, ubeđen sam, kaže Milovan, i to prihvatiti. I eto nama Srbima novog kralja, uz Milovanovu konstantaciju da je, kako reče, kilavi Koštunica ipak bio i vidovit i dalekovid kada je izdejstvovao uvođenje srpske zastave sa krunom. – Iako je Srbija još 1945.g. uz sadejstvo Vinstona Čerčila, koji je naterao kralja Petra Drugog da se za sebe i sve svoje naslednike odrekne i krune i prestola kako bi mogla da se formira prva posleratna koaliciona vlada Tito-Subašić! Znači, mi Srbi smo i bez kraljevine svo vreme na zastavi imali krunu! Nije li onda red da Skupština „Aleka navodno Srbina“ proglasi naslednim kraljem? – Pita se naš sagovornik, budući pravnik, dodajući da bi njegov deda, da je još živ, sigurno uskliknuo od sreće ako bi Srbija opet postala nekakva -kraljevina.

Ana, koja uskoro završava studije ekonomskih nauka, kaže da uz svog oca gleda, kada god za to ima vremena, i srpske TV programe, posebno TV N1 -koja po njoj, najobjektivnije izveštava o dešavanjima u postojbini njenog oca- iz Srbije. -Toliko bljuvotina, toliko uvreda na račun stanovnika Srbije, pljuvanja i na studente i na sve druge kojima je očigledo dojadila Vučićeva skoro trinaestogodišnja vladavina, pa ih je zato stalno na protestima, nazivanjam pogrdnim imenaima- ološima, ustašama, i kretenima jer su se ljudi osilili da traže pravdu i nove, pravedne ibore i da tužilaštva i sudovi „rade svoj posao“ po Ustavu i zakonima a ne po nalozima AV, sve to je neviđeno ne samo u tzv. demokratskim državama, nego ni na celoj planeti! Kakav je to uličarko-prostački idiotski jezik kojim govori taj, sada ću i ja da ga nazovem kao i on npr. i mog tatu i meine, jer pripadamo narodu koji on pljuje, kinji, vređa i malterteita, taj ulični mamlaz Aleksander Vučić? Koliko laži ispriča taj čovek o događajima koje, posredstvom direktnih prenosa mi sasvim drugačije vidimo! Očigledno mu je neko napravio posebne fašističko-nacističke naočare, preko kojih sve vidi drugačije od onoga što mi vidimo u direktnim TV prenosima! Sigurna sam, kaže Ana, da svi političari -neki manje, neki više, širom sveta lažu ponekad svoje glasače pa i ceo svoj narod. Ali taj Vučić laže vasionski bezgranično one jadnike u Srbiji koji nemaju pristup nezavisnim medijima. To do sada nigde nije viđeno. -Valjda će ga uskoro Ginis u svojoj „Knjizi rekorda“ proglasiti „najvećim lažovom svih vremena“. U Srbiji, videsmo na portalu Informer je već svojim lažima zauzeo prva tri mesta za najveće laži u istoriji naše države. Iako sam, po rečima mog oca još premlada da shvatim politiku, ipak mislim da je to šta taj nečovek čini lažući svakodnevno, trebalo da uposli i institucije Evropske unije, jer je to već postala bolest jednoga kome možda treba lekarska pomoć – da on koliko sutra , ne izazove neki novi rat na Balkanu!

PRIČA KOJA KAZUJE KAKO SU SE U SRBIJI ČAK I U MALIM MESTIMA „KUPUOVALI“ GLASOVI
-Radmila uskoro završava studije političkih nauka u Nemačkoj, i nadovezuje se na priču Ane. Kaže, čula je priče i danima gledala TV izveštaje Nove-TV i stanice N1 i da nije mogla da veruje, čime se bavi vrhuška -samo da bi ostala na vlasti. Radmila tvrdi da vrhuška u Srbiji, na čelu sa predsednikom po Ustavu bez skoro ikakvih kompetencija, ipak sve odlučuje, naređuje i provodi u život po svojoj nameri, Ignoriše i zakone, i Ustav, i srpsku vladu i premijera i ministre te vlade, ne haje ni za EU ni za tvrdnje drugih demokratskih zemalja zbog tvrdnje da se u Srbiji redovno falsifikuju izbori.- Glasači se kupuju za siću- kaže nam Radmila, to mi je ispričao moj otac, koji bio u poseti svojoj majci baš u oči najnovijeg glasanja. Baka koja sama živi u stanu na adresi gde su još uvek prijavljeni moji roditelji pa i ja -odmah posle mog rođenja u Štutgartu. Znači tu bi po nekakvom spisku koji su imali aktivisti SNS partije, sa mojom bakom, samnom i sa roditeljima, bilo 4 potencijalna glasča. Baka poručuje, da danima pre izbora nije mogla da se „spasi“ od navale aktivista SNS stranke. Tražili su od nje obećanje, polazeći valjda da je svih troje drugih takođe tu, u stanu, a ne već decenijama u Nemačkoj, jer se vode u biračkim spikovima, da svi glasamo ne za stranku SNS nego za Vučića koga nije ni bilo da glasačkim listama! Pošto se baka nije izjasnila hoće li da glasa ili ne, rekla nam je Radmila, počeli su aktivisti, posebno jedna žena srednjih godina, koja navodno nije iz gradića njene bake, da propitkuje šta baki posebno nedostaje u domaćinstvu. Baka je bila skroma -kaže Radmila – i rekla je – fali joj nova električna pegla jer je stra „crkla“. Već sutradan, jedan mlađi muškarac joj je doneo novu peglu ali i sklapajuću dasku za peglanje! Obećao je, videvši stari bakin televizor, porodici i novi TV aparat odmah posle izbora. A da bi se znalo za koga su ukućani glasali, pitao je baku da li sin i drugi iz porodice koja je prijavljena zajedno sa bakom u pomenutom stanu, imaju mobilne telefone? – Baka je rekla -imaju svi, samo ona nema. I tu joj je nepoznati mlađi čovek pomogao: dao joj je neki stariji mobilni i pokazao kako se fotografiše- uz navod, da bi dobili i TV aparat, svi četvoro moraju da snime svoje glasačke listiće da bi se videlo da su glasali za „pravu“ partiju“ koja nagrađuje svoje verne glasače!

Pomenuta baka, po priči naše sagovornice, naravno nije ni glasala ni snimila glasački listić. Samo dan-dva posle glasanja, opet je došao mlađi čovek koji joj je bio dao mobilni da fotografiše listić -i naravno, bio je ljut da nema ni jednog dokaza da je u bakinom stanu prijavljena porodica glasala za koga je trebala. To mu je baka i potvrdila rekavši da drugi članovi porodice žive u Nemačkoj- ne sa njom. Pošto nije glasala, uzeo je od bake mobilni i tražio je da mu vrati peglu i dasku. -Moja baka, kaže nam naša sagovornica, je to odbila rekavši da će onda da ide kod predsednika opštine da se žali jer poklon je poklon, valjda zaboravljajući da je i predsenik član mafijaške stranke koja je ljude, što milom, što podmićivanjima, što silom terala da glasaju za Vučića i njegove! Naravno baka nije otišla predsedniku, rekavši raspitaće se i kod lokalne reporterke jednih novina šta joj je činiti. Zahtevi da im se vrati pegla koja vredi oko 20 € i daska za još toliko evra, su usahli, ali se, kaže nam Radmila, njena baka sada plaši, gledajući kako nastupaju Vučićevi batinaši, da i nju ne strefi – batinanje. Moj otac je odmah rekao svojoj majci i mojoj baki- nastavila je svoju priču Radmila, da ako ponovo dođe taj mafijaš i traži povraćaj mita, neka mu da, a moj tata joj je rekao da će joj odmah iz Nemačke po ovima koji voze autobuse, poslati i novu peglu i novu dasku za peglanje. Eto, reče nam Radmila, moje priče u koju mi koji imamo sreću da živimo na zapadu a ne u Srbiji, možemo skoro da ne poverujemo jer je to po zakonima najvećeg broja država na planeti, krivično delo koje se kažnjava, isto kao i u Srbiji, zatvorom. -Kod nas je to već postala očigledna izborna svekodnevnica koja se ne kažnjava.

PITALI SMO NAŠE SAGOVORNIKE -ŠTA TREBA SRBIJI VEĆ DANAS A JOŠ VIŠE ĆE TREBATI SUTRA?
Odgovor svih je bio, što smo i očekivali, da je potrebna pomoć studentima i građanima -opozicionarima, da se pod strogom kontrolom EU, revidiraju birački spiskovi, proveri da li na biračkim spiskovima navedeni građani zaista tu žive ili su to samo „fantomi“ koje saradnici AV dovedu na glasanje, zatim da se što pre omogući pošteno glasanje bez do sada uobičajenog „dovlačenja“ (i potplaćivanja) tobožih stanovnika Srbije, ustvari glasača iz Makedonije, Crne Gore i očigledno najviše iz Republike Srpske. Sve dokazane pokušaje kupovine glasova zu pomoć inicijatora kupovine treba odmah hapsiti i procesuirati. Isto bi trebalo da važi i za one koji su glasove prodali! To, čujemo od našeg sagovornika- studenta prava, zakon u Srbiji propisuje i danas- ali se ne primenjuje. Isto tako -čak i jakim pritiskom tzv. međunarodne zajednice treba i danas, ali i sutra obavezno, posle progona sa vlasti partije SNS, SPS i Vučića -kompletno sa svim svojim ministrima i drugim paladinima, mafijašima, crnokušuljašima-batinašimai, dobrim delom i funkcionera u policiji, sudstvu, tužalaštvima i drugih, posle dokazanih zloupotreba službenih položaja, korupcije, provođenje batinanja i mučenja zatočenih isl. privesti pravednim sudskim procesama i suditi im po zakonu. I državne institucije, i političari i svi drugi moraju da se nateraju da se bez ikakvog pogovora poštuje Ustav, zakoni i sve državne institucije koje moraju da funkcionišu, slično u državama EU, samo po Ustavu i zakonima a ne po volji i naredbama jednog čoveka.

Ubuduće se mora, kažu nam naši sagovornici, isključiti svaka mogućnost preuzimanja vlasti od strane samo jednog čoveka -jer to ni u nacional-socijalizmu Adolfa Hitlera, ni Staljinovom boljševizmu, Titovom tobože komunističkom samoupravljanju, krvavoj diktaturi jednog Mao Ce Tunga u Kini ili Pinočea u Čileu i u mnogim drugim državama sveta- narodu nikada nije doneo nikakvo dobro. – Pa, poslednju deceniju i nešto duže, nije donelo nikakav boljitak ni stanovnicima Srbije – baš ta vladavina samo jednog čoveka. Donela je samo bedu, siromaštvo, jad i diktaturu! Srbiji treba zaista, pa makar-kakva-takva demokratija, a nikako više diktatura -tvrde naši mladi sagovornici. Na primedbu vašg izveštača, da ni demokratija nije svuda idealna, jedan diplomac političkih nauka, takođe bez želje da se predstavi, nam nadoveza -valjda odavno zaboravljen odgovor Vinstona Čerčila jednom novinaru na pitanje da li je demokratija stvarno nešto idealno? Čerčil, kaza nam mladi politolog je rekao -„Da, u pravu ste. Demokratija zaista ne valja uvek i svuda. Ali znate li vi neki bolji sistem državnog uređenja? Ja ga, na žalost, ne znam.“ Vreme je, čuli smo zaključke na kraju naših razgovora, da i Srbija najzad prvi put u svojoj istoriji, bar pokuša stvaranje nekakve demokratije, pa makar ona, po Vinstonu Čerčilu, bila i loša! Jer, reče nam tiho jedna Milica, inače tek svršena studentkinja medicine, koja je samo slušala naše razgovore- „hajde da nekako podržimo studente u Srbiji da pokušaju stvaranje bilo kakve demokratije jer bi i loša demokratija bila super u odnosu na ovo šta od Srbije napravi i koliko nas zaduži, namagarči i uništi ovaj koji je sada na vlasti! I koji, kako čuh danas od sagovornika, teži da što duže „jaši“ Srbiju. Da posle mukotrpinih studija u Srbiji moje srpske kolege, lekarke i lekari, ne moraju da beže na zapad tražeći slobodu i bolje uslove rada i života nego da ostaju u zemlji našeg porekla. Nedavno sam pročitala da u Nemačkoj već radi više od 1000 lekara iz Srbije a oni koji su već dobili nemačko državljanstvo se više ne ubrajaju u tu cifru. A, taj nemogući predsednik Srbije se „ubi“ -vodakajući po TV emisijama desetak lekara koji su se iz ko zna kog razloga vratili iz inostranstva, najčešće jer su nadležnima možda zapale za oko sumnjive diplome sa Kosova ali i sa drugih medicinskih fakulteta, lažući nas da se lekari vraćaju jer je sada za njih bolje u Srbiji nego u inostrtanstvu! Ja lično, iako sam opštila i za vreme mojih studija medicine i sada kao lekar stažista sa mnogim lekarima poreklom iz Srbije i da hoću ne mogu da verujem u tu laž jednog predsednika u TV programu koji mogu da vide Srbi širom globusa. Pa i da se vratilo tih desetak prikazanih ljudi -šta je to u odnosu na možda i više od 2000 odbeglih za vreme vladavine Vučića u poslednjih 12 godina? Šta znači ta brojka i da se vratilo 500 pa i 1000 lekara- kada srpska režimska štampa, dostupna na internetu tvrdi, kuka da godišnje iz Srbije odbegne u svet oko 50.000 (!!!) mladih i uglavnom školovanih ljudi! A nikako da postavi pitanje, zašto odleze ti ljudi? Znači u poslednjih 12 godina je oko 600.000 ljudi pobeglo iz Srbije u svet. Posmenutih desetak lekara- „Vučićevaca“ je manje nego ništa, ali dovoljno za konstruisanje jedne laži o tobože „masovnom“ povratku stručnkaka. Nama u Nemačkoj, da bi uspeli i na poslu i u privatnom životu treba dobro obrazovanje, dokaziva stučnost, angažovanje, postojanost, iskrenost i ljubav prema poslu koji radite a ne, kao u Srbiji, uz minimalno znanje i često još manje sposobnosti i manje marljivosti -za „uspeh“ na srpski način, koji se primenjuje kpod nas u Srbiji, očigledno, dovoljna je prava partijska knjižica- skoro se na kraju svoje priče ljtnu naša sagovornica. Kod nas važi, dovrši pomenuta svoju poslednju rečenicu, posebno za političare i njima sličnima, izreka kao što davno reče onaj stari grčki filozof -„ponovi jednu laž 10 puta pa ćeš i sam verovati da je to istina“! Valjda je to tipično u svim nastupima i govorancijama i za jednog Aleksandra Vučića!