Studentski krediti u Srbiji pokrivaju samo osnovne troškove, kako je u drugim zemljama?

0
29

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden (Joe Biden) doneo je odluku da oprosti 20.000 dolara dugovanja povezanih sa federalnim studentskim kreditima za desetine miliona Amerikanaca. Naime, nakon interne debate koja je trajala više od godinu dana, američki predsednik je objavio da će ukinuti kreditna zaduženja u iznosu od 10.000 dolara za dužnike koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje ili za bračne parove čiji je godišnji prihod niži od 250.000 dolara.

Pored toga, oni koji su primili federalne Pell grantove, odnosno školarine za studente koji su pri upisu na koledž bili u finansijski nezavidnoj situaciji i trenutno zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje, imaće mogućnost za oprost duga u iznosu od 20.000 dolara.

U Srbiji se, prema podacima Ministarstva prosvete, u proseku na godišnjem nivou za dodelu studentskih kredita ili stipendija prijavi oko 20.000 studenata visokoškolskih ustanova. I dok se stipendije daju nepovratno, studenti su dužni da kredite vraćaju u slučaju da ne ispune uslove propisane konkursom.

Trenutni iznos rate studentskog kredita i stipendije u Srbiji iznosi 8.400 dinara, a prema najavama ministra prosvete Branka Ružića, ove godine doći će do usklađivanja, pa će studenti imati nešto veća “primanja” – oko 13.000 dinara.

U našoj zemlji ovaj iznos je dovoljan da se pokriju minimalni troškovi poput doma, menze i eventualno da ostane “nešto preko”. Ako se uzme u obzir cena stanarine u najjeftinijem domu četvrte kategorije, koja će na mesečnom nivou od ove akademske godine iznositi 1.500 dinara, i cena tri obroka u studentskoj menzi, koja će dnevno studente koštati 266 dinara, na raspolaganju će im od mesečne rate kredita ostati 3.520 dinara.

Kada je reč o studentskim kreditima u inostranstvu, situacija je znatno drugačija. Predsednica Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) Anđela Janković u razgovoru za Biznis.rs navodi da su srpskim akademcima za studiranje najprivlačnije zemlje Italija, Nemačka i SAD, kao i da veliki broj studenata ide u Sloveniju jer su studije tamo besplatne, kao i u Rusiju, Veliku Britaniju i Holandiju.

Foto: Freepik.com

Studenti u Nemačkoj dobijaju i do 900 evra

“Studentski kredit u Nemačkoj, takozvani „BaföG“, dostupan je svim studentima. To je polubeskamatni kredit, polu-pomoć države, i za njegovo dobijanje postoje određeni uslovi. Prvi je da student bude državljanin Nemačke ili Evropske unije. Takođe, moguće je dobiti kredit i ako student nema EU pasoš, u slučaju da planira duže da ostane u Nemačkoj. Da bi dobio kredit student mora da bude mlađi od 30 godina kada započinje osnovne studije, i mlađi od 35 za sve master i doktorske programe”, podvlači Janković.

Da Vas podsetimo:  SRBIN IZ ČIKAGA UHAPŠEN U HRVATSKOJ: Dobio 15 dana zatvora zbog slike Draže Mihailovića na Fejsbuku!

Ona objašnjava da se za dobijanje kredita uzima u obzir i finansijska situacija studenata, ali da se u tom slučaju mora dokazati da roditelji nemaju sredstva da podržavaju njegovo školovanje.

“Kredit se prima mesečno i trenutno je najviši iznos oko 900 evra, a ako student zarađuje više od 450 evra mesečno, taj iznos se umanjuje. Uglavnom mesečne isplate iznose oko 600 evra. Što se tiče otplate kredita, maksimum koji treba isplatiti iznosi oko 10.000 evra. Rok za isplatu počinje pet godina nakon završenog regularnog roka studija. Otplaćuje se 130 evra mesečno, s tim što se novac vraća na svaka tri meseca. U slučaju da nakon završetka studija osoba nema visoka primanja, može se zatražiti izuzetak od otplate”, ističe naša sagovornica.

Sa ovim iznosom kredita, kako kaže, student u Nemačkoj može da pokrije troškove stanovanja, privatno ili u studentskom domu, i veliki deo životnih troškova. S obzirom na to da je cena školarina u ovoj zemlji veoma pristupačna, nije potrebno koristiti kredite na to.

Holandski studenti za rate kredita daju 45 evra mesečno

Holandski studenti imaju pravo na kredite od države i oni su vezani za pokrivanje školarine, putnih troškova i ostale potrepštine.

“Ukoliko student diplomira u roku od 10 godina, nema obavezu da vrati novac koji je vezan za putne troškove. Takođe, postoji i suplementarni kredit koji takođe ne mora da se vraća u slučaju diplomiranja u roku od 10 godina. Taj kredit se dobija na osnovu primanja roditelja, te i njegova visina zavisi od toga – nekad taj kredit može da pokrije i školarinu, koja je oko 2.000 evra po godini, i troškove života, a nekad samo jedno od ta dva. Namenski kredit za školarinu je dostupan svim EU državljanima i on počinje da se otplaćuje dve godine nakon diplomiranja, na period od 15 godina. Minimalna mesečna suma otplaćivanja je oko 45 evra, ali i to može da bude smanjeno, u zavisnosti od plate dužnika”, ističe Janković.

Da Vas podsetimo:  Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona

U Velikoj Britaniji kredit u potpunosti pokriva troškove školarina

Kredit britanske vlade dostupan je britanskim i studentima iz Evropske unije. Za osnovne studije u trajanju od tri godine zajam u potpunosti pokriva troškove školarine koji iznose oko 9.250 britanskih funti (GBP) godišnje i uplaćuje se direktno fakultetu.

“Kredit se može odobriti i na još jednu dodatnu godinu. Za svaku godinu je potrebno ponovo aplicirati za kredit. Što se tiče master studija, kredit se uplaćuje studentima na bankovni račun u tri godišnje rate i može se koristiti za plaćanje školarina ili životnih troškova. Maksimalni iznos tog kredita je oko 10.000 funti”, navodi predsednica Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.

Prema njenim rečima, otplaćivanje kredita kreće nakon završetka studija i rata zavisi od mesta stanovanja posle studija, kao i od zaposlenja.

“Ako student ostane u Britaniji nakon diplomiranja, kredit počinje da otplaćuje kada mu godišnja primanja pređu 25.000 funti, a i tada su rate male u odnosu na zaradu. Dok se studira kamata je fiksna i iznosi 5,4 odsto, a nakon studija kamata zavisi od plate. Prosečni troškovi života u manjim gradovima Britanije kreću se oko 800 funti mesečno, a u većim i do 1.500 GBP, tako da studenti moraju da odluče da li će kredit da potroše na školarinu ili na troškove života”, podvlači naša sagovornica.

FOTO:Pixabay.com

Italija nema državne studentske kredite

Za razliku od drugih zemalja, u Italiji nisu zastupljeni državni studentski krediti. Umesto toga, univerziteti nude kredite svojim i internacionalnim studentima u saradnji sa bankama.

“Krediti se uglavnom daju na osnovu uspeha ili finansijske situacije i mogu da pokriju školarinu, stan, kao i troškove života. Period otplaćivanja je uglavnom 15 godina, ređe 30”, navodi Janković.

Bajdenova odluka pomoći će da se novac ipak slije u SAD?

Komentarišući aktuelnu situaciju u SAD i odluku predsednika Bajdena, Janković ocenjuje da je ovaj slučaj u javnosti predstavljen kao da je predsednik oprostio svima sve dugove, a da ih je on zapravo podstakao, sa nekim minimalnim odstupanjem od plaćanja i da je najveća suma od koje su neki studenti oslobođeni 20.000 dolara, dok je najmanja 10.000.

Da Vas podsetimo:  Da li narod i javnost srBska ne vide ili ne žele da vide da je Kosmet na korak samo od ,,Bljeska” (sever) ili ,,Oluje” (čitav Kosmet)?

Naša sagovornica ističe da se školovanje u SAD u većini slučajeva odvija na privatnim fakultetima da bi se dobilo što bolje znanje i da bi diploma bila priznata u svetu. Ipak, svi ti fakulteti su veoma skupi, roditelji uglavnom nemaju toliko sredstava da izdvoje i da im ostane dovoljno za plaćanje taksi i za život, tako da se studenti zadužuju i uzimaju onoliko novca koliko će im biti potrebno za školovanje.

“Taj novac nema nikakvu kamatu jer su u pitanju studenti i to je podsticaj države kako bi imala što više obrazovanih ljudi. Međutim, kada studenti koji su završili fakultete počnu da rade država im mesečno uzima neki procenat za porez, ali im uzima i deo plate kako bi vratili dug koji imaju još od početka školovanja. Za one koji su se školovali na prestižnim fakultetima sve četiri godine, a zatim išli na master i doktorske studije, 20.000 dolara nije neka prevelika povlastica, ali je svejedno nešto što će pomoći većini. Onima koji su završili takozvane community college, čak da su dobili i minimalnih 10.000 dolara povlastice, to će značiti mnogo, a takvih studenata je jako veliki procenat”, ocenjuje Janković.

Ipak, ona smatra da studenti to drugačije posmatraju, naročito u trenutnim geopolitičkim okolnostima i teškoj situaciji u kojoj se nalazi ceo svet.

“Većina studenata razmišlja kako je na ovaj način država zapravo pomogla sebi. Vode se logikom da je bolje da sada novac ulože u ekonomiju i trgovinu, kako bi se svi ti master studenti i doktori nauka zaposlili i pomogli da država izađe iz krize. Isto tako, država je ovim podstakla studente da sav taj novac, koji neće morati da vrate, ulože u neke svoje biznise i tako bukvalno ‘zavrte’ ekonomiju”, zaključuje predsednica Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) Anđela Janković.

Autor: Marija Jovanović

IZVOR:https://biznis.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime