Sve bivše jugoslovenske republike su igrači u nečijim rukama i to je činjenica koja opredeljuje njihovo ponašanje u najvećoj meri, kaže bivši diplomata Srećko Đukić.
Duhovi u regionu ponovo su se ustalasali, a po pravilu kriva je — Srbija. Ovoga puta duha iz boce pustio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji nije rekao ništa drugo nego — istinu: „Niko nema pravo da se ljuti na Beograd što brani svoje interese“.
Izjava srpskog šefa diplomatije koja je usledila posle konstatacije da su mnoge zemlje bivše Jugoslavije priznale Kosovo ili podržale njegovo članstvo u Unesku, te da bi i Srbija mogla u datom trenutku da glasa protiv interesa tih istih susednih zemalja, koje nisu bile na strani Srbije, u za nju važnim pitanjima, uzdrmala je region. A najviše, čini se Makedoniju, čije je Ministarstvo spoljnih poslova odmah reagovalo na reči srpskog šefa diplomatije, navodeći da političari treba da budu odgovorni i da ne ruše prijateljstvo između Skoplja i Beograda. Dačić se sa tim složio, ali i dodao da to treba da važi i u Beogradu, i u Skoplju.
„Treba li da podsećam kolege u Skoplju koliko je Srbija u to ulagala svih ovih godina, priznajući Makedoniju pod ustavnim imenom, rizikujući svoje odnose sa Grčkom, iako se i u UN i u EU koristi ime BJRM. Makedonija je nakon toga priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, naveo je Dačić, podsetivši da je Skoplje glasalo i za prijem Kosova u Unesko.
Ali nije samo Makedonija Srbiji „lupila šamar“. Hrvatska je recimo, u dva navrata blokirala otvaranje poglavlja u pristupanju u Evropsku uniju, uglavnom zbog manjinskih prava, pri tome se ne libeći da u sopstvenoj državi maltretira Srbe ili zabranjuje ćirilicu. U Bosni i Hercegovina srpskog premijera umalo nisu ubili u Srebrenici, a predsednik Srbije još nije dobrodošao u Sarajevo. Srbi u Crnoj Gori i dalje sebe doživljavaju kao građane drugog reda… A o južnoj srpskoj pokrajini i da govorimo.
Zašto se, dakle, susedi Srbije ljute kada ih Beograd podseti kako njihova dela štete Srbiji?
Odgovor na to pitanje pokušao je da da bivši diplomata Srećko Đukić. On za Sputnjik kaže da je glavni problem u tome što na postjugoslovenskim prostorima nije bilo javne diskusije o odnosima između bivših republika SFRJ.
„Sve što se dešava u poslednje vreme stavio bih u kontekst predstojećeg glasanja o prijemu Kosova u Unesko, kao jednu vrstu upozorenja. Osnovni princip u spoljnoj politici je princip reciprociteta i to je ranije trebalo da koristimo. To podrazumeva izbalansiran odnos između zemalja, ali je to na ovim prostorima teško sprovoditi s obzirom na sve nagomilane protivurečnosti sa jedne strane, a sa druge što ovo i nije region, već teritorija bivše Jugoslavije. Nije bilo javne diskusije oko odnosa posle raspada SFRJ i svaka nova država je činila ono što je mogla da iskoristi sebi u prilog“, kaže Đukić.
Naš sagovornik veruje da Srbija sa državama sa kojima je bila nekada u jednoj zemlji mora da izgradi most poverenja, ali da je jasno da većina bivših država SFRJ ne deluje samostalno prilikom donošenja svojih odluka.
„Sve bivše jugoslovenske republike su igrači u nečijim rukama i to je činjenica koja opredeljuje njihovo ponašanje u najvećoj meri. Ali cela međunarodna zajednica govori o nama i o tome da nam treba pomirenje, a njega ne može biti ako nema poverenja. Poverenje, sa druge strane, nije pitanje jednog momenta, već mukotrpni proces izgradnje poverenja između lidera političara i između politika“, objašnjava naš sagovornik.
Branko Đorđevski, analitičar iz Skoplja, nije umeo da nam odgovori na pitanje zašto je za Makedoniju ime od nacionalnog značaja, a Kosovo koje je njegova zemlja priznala, za Srbiju nije. On je priznanje Kosova od strane Makedonije i podršku te države Prištini za prijem u Unesko opravdao briselskim sporazumom i time da u Makedoniji ima dosta albanskog stanovništva, te da je Kosovo mnogo ranije „završena priča“. Đorđevski, međutim, imao odgovor zašto su poruke iz Beograda uznemirile Makedoniju.
„Mi smo veoma osetljivi na naš identitet i na naše ime. Taj nas problem dugo drži u mestu. U pitanju je nacionalni identitet, a od nas se upravo traži da to promenimo. Mi znamo da je naše ime i tada bilo prihvaćeno i zato smo osetljivi na izjave kao ove što smo čuli iz Srbije da je Beograd pogrešio što je Makedoniju priznao pod ustavnim imenom. Ipak se u Makedoniji Srbija smatra prijateljskom zemljom“, objašnjava on.
Bivši makedonski ambasador u Briselu Nano Ružin je intervju Dačića prokomentarisao kao „mali diplomatski skandal“. Prema njegovim rečima, to je „neprihvatljiv gest poznatog frontmena Vučićeve vlade, koji je poznat po sličnoj retorici prema hrvatskim i kosovskim političarima“.
Ružin je televiziji „Telma“ rekao da smatra da je to „nervozan revanšizam“, zato što neki srpski političari ne mogu da zaborave određene postupke Makedonije, kao što je priznavanje Kosova.
Drugi bivši makedonski diplomata Risto Nikovski izneo je potpuno drugačije mišljenje napominjući da u osnovi Srbija ima pravo da Makedoniji zameri priznavanje Kosova, odnosno njen celokupan stav prema Kosovu, jer se Makedonija kada je reč o Kosovu, sve vreme vodila računa pre svega o albanskim i američkim interesima u srpskoj pokrajini i sadašnjoj takozvanoj „nezavisnoj državi“, a manje o državnim interesima Makedonije i Srbije.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.com