Podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj mladih ljudi od 15 do 24 godine nastavio i u prošloj godini da se smanjuje.
Populacija mladih iznosila je 685.000, odnosno za 9.800 manje nego prethodne godine, a i pored toga je stopa njihove zaposlenosti povećana za svega 0,2 procentna poena. S pozitivne strane, stopa mladih koji nisu zaposleni, koji se ne školuju niti na obuci (NEET) smanjena je za 3,4 procentna poena u odnosu na 2021. godinu, ali je i dalje visokih 13,4 odsto.
Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) objasnila je da su NEET mladi obično oni mladi koji su u riziku pre svega, i mladi koji su nevidiljivi za institucije, zato što se ne nalaze ni u kakvom zvaničnom registru.
„Danas svaka peta mlada osoba kod nas niti je u sistemu obrazovanja, niti je zaposlena, dakle nalazi se van sistema, i taj procenat je u odnosu na EU duplo veći. Mladi koji čine ovu kategoriju obično dolaze iz ruralnih područja. Problematično je što dobar deo takvih mladih ostaje van sistema, odnosno potpuno je nevidljiv, i problem je i u samoj evidenciji“, istakla je sagovornica.
Predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia) Svetlana Kisić naglasila je da Srbija ima konstantno visok procenat NEET mladih, što je, kako kaže, ozbiljan problem zbog negativnih demografskih kretanja kod nas.
Engleska skraćenica NEET (Not in employment, education or training) predstavlja oznaku za društvenu grupu mladih koji nisu u obrazovnom sistemu, zaposleni ili na obuci. Ova socijalna grupa je uglavnom isključena sa tržišta rada i u isto vreme često nevidljiva za državne institucije. Većina NEET mladih živi u ruralnim područjima, a neki od njih su rano napustili školovanje.
„S jedne strane je niža stopa prirodnog priraštaja, raste stopa mortaliteta, te stalno imamo sve manje i manje stanovnika. Pritom, dolazi do nepovoljnog kretanja po stratumima. I taj stratum od 15 do 29 godina bitno je manji nego deset godina ranije, a to je ta neposredna radna snaga na koju možemo da računamo. I u tom stratumu postoji veliki procenat onih koji nisu uključeni u sistem ni na jedan način. Dakle, mi ne koristimo potencijal koji nam je neophodan, a već imamo problem sa radnom snagom, i tek ćemo ga imati“, ocenila je Kisić.
Dodala je da ovakva demografska situacija ukazuje da je u Srbiji sa jedne strane taj segment radne snage sve manji, da raste starost stanovništva, kao i da starije stanovništo zahteva dodatne troškove.
„Sa jedne strane troškove za negu i za zdravstvenu zaštitu, što su dva različita tipa zaštite, i sa druge strane za penzije. Dakle, naša ekonomija će biti opterećena dodatnim troškovima, a istovremeno će imati manji broj onih koji stvaraju prihod“, istakla je Svetlana Kisić.
Mladi u Srbiji se i dalje suočavaju sa izazovima:
32,5% mladih starosti 15 do 24 godina je nezaposleno,
15,9% mladih starosti 15 do 24 godina niti radi niti se školuje,
54% mladih se ne bavi zanimanjem za koje su se školovali ili obučavali,
21,9% učenika prijavljuje da se oseća anksiozno barem jednom nedeljno,
postoji samo jedan dečiji psihijatar na 40.000 dece,
40% mladih uzrasta od 16 do 24 godine živi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti,
25% opština nije spremno za ulaganja u lokalnu omladinsku politiku i razvoj,
samo 31% mladih učestvuje u volonterskim aktivnostima.
Poboljšanje situacije kreće od obdaništa
Da bi se situacija popravila, odnosno smanjio broj mladih koji spadaju u NEET kategoriju, Kisić smatra da treba da se radi u delu u kojem deca najčešće isklizavaju iz sistema, a to je jer nemaju uslove da prođu kroz obrazovni sistem kompletno.
„Ako hoćemo neke mere razvojne podrške, treba se pre svega ulagati u razvoj dece, i raditi na zadržavanju porodica, odnosno mladih, pošto odlaze i osnivaju porodice na drugim mestima. Mi neku svoju bazu ugrožavamo. Hoćemo da povećamo natalitet merama tako što se stimuliše rađanje trećeg i četvrtog deteta preko dečjeg dodatka, a taj dečji dodatak se izdvaja iz sredstava za podršku siromašnima, dakle ne novi novac, nego se preraspodeljuje, pa onda oni koji su ugroženi, postaju još ugroženiji“, upozorila je Svetlana Kisić.
