Sledeći razlog za izuzeće, koji je predsednik VS Biljana Savić navela u rešenju je „to da smo Dragan Obradović i ja u prijateljskim odnosima, i to još od vremena kada sam ja bio šef OZSOK OKP PU Valjevo, a on predsednik Višeg suda u Valjevu“. Ova konstatacija je apsolutno netačna, jer ja sam bio šef OZSOK u periodu od 2009. do 29.08.2013. godine, odnosno u vreme kada Dragan Obradović uopšte nije ni bio na sudijskoj funkciji. On nije u vreme reizbora sudija 2009. godine reizabran na sudijsku funkciju, a predsednik suda je bio do 2009. godine. Iznenađuje me da se prilikom donošenja jedne ovako važne odluke predsednik VS Biljana Savić nije potrudila da proveri činjenice koje su notorne ali napominjem opet da predsednik Višeg suda u Valjevu Biljana Savić ima samostalnost u vršenju svoje funkcije a sa kojom konstatacijom se ja nikada neću složiti jer neodgovara istini!!! Što se tiče mog odnosa sa sudijom Draganom Obradović, mogu da kažem da su korektni i da se kreću u okvirima profesionalnog odnosa.
Ne znam šta zamenik VJT Zlatko Šulović smatra „prijateljskim odnosom“? Sa Draganom Obradović se nisam privatno družio van radnog vremena, jedan drugom nismo išli u kućne posete, ja čak ne znam ni gde on stanuje, a mislim da ni on ne zna gde ja stanujem. Ako ćemo tako, onda su sve sudije Višeg i Osnovnog suda u Valjevu moji prijatelji, a to mogu reći i za VJT u Valjevu Miodraga Plazinić i njegovog zamenika Zlatka Šulović, koji me krivično gone u ovom predmetu, obzirom da sam po prirodi posla koji sam obavljao bio mnogo veći „prijatelj“ sa njima nego sa Draganom Obradović, ali i sa Milanom Aleksić, sudijom za prethodni postupak, koji mi je dva puta odredio pritvor i to na osnovu promenjene izjave jednog istog svedoka iz istog činjeničnog stanja, Gorana Đokić, e to ni danas nemogu da shvatim???? Po toj logici, ja sam prijatelj i sudijom Jasminom Terzić, jer smo profesionalno sarađivali dok je bila istražni sudija Višeg suda u Valjevu. Još jedna odluka predsednika Višeg suda u Valjevu Biljane Savić je to što je donela Odluku o spajanju krivičnog postupka koji se vodi prema nama sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv Borivoja Ćurčić iz Ivanjice pred ovim sudom, iako nas ne povezuje ni jedan dokaz izveden u toku istrage, a sve iz razloga da bi verovatno po želji ili insistiranju tužioca ,,veštački” u krivičnom postupku egzistirala „grupa“ kao krivično-pravni institut u ovom postupku, a to je uradila da bi verovatno udovoljila jednoj od stranaka u ovom krivičnom postupku-VJT Valjevo, čime je povredila Načelo jednakosti stranaka u krivičnom postupku.
Član 37. ZKP predviđa razloge za izuzeće sudije ili sudije porotnika, a jedan od njih je sumnja u nepristrasnost sudije. U svom rešenju o izuzeću, predsednica Višeg suda u Valjevu Biljana Savić ne navodi nijednu relevantnu činjenicu koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije Dragana Obradović da sudi u ovom krivičnom postupku. Kada sam rekao da ovaj krivično-pravni predmet prati niz presedana, do sada ne zabeleženih u sudskoj praksi, mislio sam i na taj, da je na predlog VJT Valjevo predsednik suda izuzeo postupajućeg sudiju-Predsednika Veća, koji se u srpskom pravosuđu nikada nije dogodio a zašto???. Pogotovo ne u fazi kada je krivični postupak doveden do skoro ¾ postupka. Podsetiću da je sudija Dragan Obradović ovaj predmet zadužio u junu 2014. godine, da je postupak sproveden do određene faze, a da je VJT Valjevo tek u drugoj polovini januara 2015. godine podneo zahtev za izuzeće sudije. U sredstvima javnog informisanja je objavljeno da je Draganu Obradović oduzet predmet, jer nam je odobrio šetnju u toku trajanja Mere zabrane napuštanja stana. Napominjem da u ovom delu predsednik Višeg suda u Valjevu Biljana Savić donosi gore opisane odluke na koje ima pravo ali ja mislim da su one neutemeljene, suprotne zakonu i suprotne mom interesu koji mi Ustav RS garantuje i nemam nameru da je optužim ali neko mora da zna da su mi uništili život kao i život moje porodice,a posebno smrt mog oca koji nije mogao ovo sve da podnese!!!???
Stičem utisak, da su se kreatori ove nameštaljke uplašili da ćemo Milan Ćulafić i ja imati objektivno suđenje i da policija (Saša Marković) neće moći da utiče na sud. Zamenik VJT Valjevo Zlatko Šulović, najpre je podigao optužnicu protiv „grupe“ koju smo navodno činili Milan Ćulafić, Veljko Janković (višestruki povratnik u izvršenju krivičnih dela), Goran Đokić, Borivoje Ćurčić i ja. Najveći skandal u ovom krivičnom postupku su sporazumi o priznanju krivice, koje je zamenik VJT Valjevo Zlatko Šulović zaključio sa Goranom Đokić i Veljkom Janković, zvanim „Babura“(koji je u skorije vreme pokušao da prereže semafor na ulasku u Valjevo motornom testerom i sada policija dežura po ceo dan na istoj raskrsnici.Koliko to košta poreske obveznike grada Valjeva) u kojim su isti oglašeni krivim i oslobođeni od kazne, a koji sporazum je verifikovao ovaj sud. Podsetiću da su oba ova lica višestruki povratnici u izvršenju krivičnih dela, od kojih je Goran Đokić u specijalnom povratu za izvršenje krivičnih dela iz čl. 246. KZ. U sporazumu o priznanju krivice, Goran Đokić priznaje da je kupio jedan kilogram heroina od Milana Ćulafić i mene, a od koje količine je 10 grama prodao Borivoju Ćurčić iz Ivanjice, a VJT ga nije pitao, niti ga je interesovalo, kome je prodao preostalih navodnoh 990 grama heroina. Da ne spominjem da navedena droga, za koju on tvrdi da je kupio od nas u količini od jednog kilograma, nikada nije pronađena, niti navedeni iznos novca koji je on nama navodno dao za tu količinu droge u iznosu od 12.000 EUR-a. Zaključivanje ovakvog SPK i sa ovakvim licem bez ijednog materijalnog dokaza, a koji se svodi samo na reč Gorana Đokić je više nego dovoljan dokaz da je zamenik VJT, više nego pristrasan i subjektivan u postupanju u ovom krivičnom predmetu. Posebna priča je SPK sa Veljkom Janković, zv. „Babura“, koji je takođe zaključen između imenovanog i zamenika VJT Zlatka Šulović, a u kojem Veljko Janković „priznaje“ da je prodavao drogu-heroin za Zorana Nedeljković, Milana Ćulafić i mene.
Inače Veljko Janković se u momentu zaključivanja predmetnog SPK nalazio u pritvoru, zbog izvršenog krivičnog dela Razbojništvo iz čl. 206. KZ. Još smešnija činjenica je način na koji je VJT Valjevo izvršio uviđaj u kući Veljka Janković u selu Popučke, kojom prilikom je supruga imenovanog poslata da donese 20 grama heroina sa neodređenog mesta, bez pratnje policije i bez uobičajene procedure koja se sprovodi tom prilikom sprovodi (fotografisanje lica mesta i sl.). Rezultat ovakvih nagodbi, koje je VJT Valjevo zaključilo sa imenovanima su samo pogodnosti za ovu dvojicu kriminalaca i to smanjenje kazne zatvora za Gorana Đokić sa 4 na 3 godine, zbog prodaje heroina i određivanje kazne zatvora u trajanju od samo jedne godine za Veljka Janković, zbog izvršenog krivičnog dela Razbojništvo iz čl. 206. st. 3. KZ, u kojem je on učestvovao kao organizator grupe koja je izvršila ovo krivično delo. Osim ovih pogodnosti, koje su oni dobili, ovi sporazumi u suštini nisu doprineli utvrđivanju materijalne istine, niti dokazivanju krivičnih dela koja se nama stavljaju na teret. Još jedan previd ili namerna greška, koju je načinio zam. VJT Valjevo Zlatko Šulović, a koja predstavlja bitnu povredu ZKP, je činjenica da Goran Đokić kao glavni svedok u drugom krivičnom postupku nije saslušan u istrazi koju je vodio Zlatko Šulović, nego je za sastavljanje optužnice koristio Zapisnik o saslušanju osumnjičenog, koji je sačinjen u prostorijama PU Valjevo, dana 24.01.2014. godine. Drugu optužnicu zam. VJT sastavio je na osnovu promenjene izjave Gorana Đokić u odnosu na prvi krivični postupak i izjave Veljka Janković i bez ijednog drugog materijalnog dokaza, optužujući nas da smo Milan Ćulafić i ja, zajedno sa Goranom Đokić, Veljkom Janković i Borivojem Ćurčić iz Ivanjice formirali grupu u sastavu koje smo delovali, vršeći krivična dela iz čl. 246. st. 3. u vezi st. 1. a u vezi čl. 61. KZ. Da nije smešno, bilo bi tužno, jer ovakav način optuženja i pravljenje suludih pravnih konstrikcija, gde se Goran Đokić i Veljko Janković najpre u optužnici pojavljuju kao članovi grupe, a potom se na osnovu SPK iz iste izdvajaju i postaju svedoci protiv nas, u sklopu svih činjenica i okolnosti, a to je da sem njihovih izjava ne postoji ni jedan materijalni dokaz, ozbiljno narušavaju pravni poredak i vladavinu prava.
Ovakavim načinom optuženja i stavljanje na teret izvršenje ovako teških krivičnih dela, na osnovu izjava ovejanih kriminalaca, ovo će postati deo sudske prakse, gde će svaki sudija, tužilac ili policajac, koji je postupao prema nekom kriminalcu u određenoj fazi krivičnog postupka, biti u opasnosti da bude osuđen zbog toga što je savesno i pošteno radio svoj posao. Posebna priča su kontakti i veze VJT Valjevo sa načelnikom PU Valjevo Sašom Marković, koji je i glavni kreator ove monstruozne nameštaljke??? Marković je lično zainteresovan da Milan Ćulafić i ja budemo osuđeni, a VJT mu se u tom pogledu svesrdno stavilo na raspolaganje. Iz spisa ovog predmeta vidi se da je u ovom predmetu postupak drugi put vraćen na početak bez donete prvostepene presude, a da se u postupku već trećem sudiji dodeljuje ovaj predmet na suđenje. Sama ova činjenica ukazuje da je krivicom suda došlo do nepotrebnog odugovlačenja postupka, a što samo po sebi indicira da mi je samim tim povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Sve ovo dovelo je do toga da smo Ćulafić Milan i ja proveli u zavodskom pritvoru 378 dana i oko 180 dana u kućnom pritvoru.
U međuvremenu, za vreme trajanja ovog krivičnog postupka, tačnije 13.09.2015. godine „krunski svedok“ u ovom postupku, osuđeni narko-diler Goran Đokić pobegao je iz zemlje, tako što je navedenog dana sa svojim pasošem prešao granični prelaz Kelebija i do dana današnjeg nije dostupan sudu da svedoči u predmetnom krivičnom postupku. Đokić je iz zemlje pobegao iz razloga što je dobio poziv da se javi na izdržavanje kazne zatvora u KPZ Zabela u trajanju od 6 godina, i iz tog razloga za njim je raspisana međunarodna poternica. Da nije tužno, bilo bi smešno to što Tužilaštvo čitavo svoje optuženje u krivičnom postupku protiv mene, bazira na svedočenju ovakvog čoveka, osuđenog narko-dilera koji je u bekstvu. Postavlja se pitanje, kako će sud okončati ovaj krivični postupak bez svedočenja „prepodobnog i zlatoustog“ Gorana Đokića, koji je na ovaj način uspeo da nasamari policiju, tužilaštvo i sud, od kojih je prećutno imao dozvolu da se bavi preprodajom heroina i da truje valjevsku omladinu, dok sam ja bio u pritvoru. Sve ovo bilo mu je dopušteno uz odlaganje odlaska na izdržavanje kazne zatvora, samo da bi lažno svedočio u postupku protiv Milana Ćulafić i mene. Ipak je izgleda bilo pretežnije za državu Srbiju i za grad Valjevo da Dejan Subotić bude u pritvoru, a da Goran Đokić slobodno „rastura“ heroin u Valjevu za to vreme. Ovaj skandal, tačnije bekstvo Gorana Đokića nije objavljen ni u jednom štampanom i elektronskom mediju u Srbiji.
Nastaviće se…
Dejan Subotić
Svedočenje okrivljenog (1)
Svedočenje okrivljenog (2)
Svedočenje okrivljenog… (4)
__________
Napomena redakcije:
Koreni su otvoreni za sve ljude koji imaju potrebu da upoznaju javnost o nečemu, a pre objavljivanja teksta koji pristigne na mail adresu koreni@telia.com potrebno je da proverimo da je tekst poslala osoba koja ga je potpisala. Podaci o identitetu autora teksta, izuzev imena (ukoliko se to zahteva), neće se objavljivati.
Pojedinci i institucije, koje se pominju u objavljenim tekstovima na portalu www.koreni.rs mogu reagovati i izneti svoj stav, odgovor i mišljene, a redakcija neće vršiti korekture prispelih tekstova kao i eventualnih odgovora na njih.