Toksična veza SAD i Srbije: „Okanite nas se i pustite nas na miru“

RT Balkan istražuje kakva je budućnost američko-srpskih odnosa nakon što se na listi sankcija Vašingtona našao direktor Bezbednosno-iinformativne agencije Aleksandar Vulin

Američki ambasador Kristofer Hil sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem

Nije prošlo ni mesec dana od kako se američki ambasador Kristofer Hil pohvalio da su Amerika i Srbija poput dva prijatelja koji su ponovo zajedno – a među „drugarima“ je izgleda već pukla tikva, jer, kada je Hil tvrdio da je uspeh Srbije u interesu SAD, zaboravio je da precizira da „uspeh“ po definiciji Vašingtona, zapravo znači poslušnost.

Srbija, naime, zna da bude poprilično neposlušna, te se tako usudila da imenuje direktora Bezbednosno informativne agencije, a da prethodno ne zatraži blagoslov Zapada.

I tako je za Zapad nepodobni Aleksandar Vulin, demontirao sve one Hilove i Eskobarove bajke o sve boljoj saradnji i razumevanju Srbije i Amerike, kada se njegovo ime našlo na listi osoba koje je sankcionisao Vašington.

Pod optužbama da širi maligni ruski uticaj, pa i da se bavi korupcijom i trgovinom narkoticima, šef BIA se našao među družinom vašingtonskih neprijatelja u kojoj su već dugo i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, pa i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.

Prijateljstvo iz koristoljublja

Da li to prijatelji rade jedni drugima? Je li drugarski prišivati optužbe funkcionerima zemlje sa kojom tvrdite da dobro sarađujete?

Ako je verovati stručnjacima sa kojima je razgovarao RT Balkan, ujedinjenje nekad razjedinjenih prijatelja o kojima je Hil pričao, bila je samo varka. Vašington je, kao i uvek do sad, Beograd „voleo“ samo iz koristi. Ili, kako bi to ženski časopisi ocenili – to je sve vreme „toksična veza“- čist manipulativni odnos.

Zato bi za srpsko-američke odnose, kako ističe nekadašnji diplomata Živadin Jovanović, najbolje bilo kada bi se Amerika „okanula male Srbije i pustila je na miru“.

Dobro je, dakle, rezonovao i Dodik, kada je opisujući spoljnopolitičke odnose s Vašingtonom rekao da je „Amerika najsrećnija zemlja na svetu, jer nema američkog ambaasadora“.

Ukratko, nek pogledaju u svoje dvorište, a po našem, ako bi mogli, nek ne kopaju.

„Nije njihov posao da se mešaju u srpske odluke ko će da rukovodi kojim resorom.To je suvereno pravo Srbije. I Srbija je nezadovoljna potezima mnogih funkcionera SAD ali joj ne pada na pamet da im uvodi sankcije ili drži lekcije o tome kakvav profil treba da imaju. Ko se odavde meša u to, da li je je korumpiran neki funkcioner američke administracije“, pita se bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović.

Srbija, kaže on, nijednom svojom odlukom ne može naneti štetu međunarodnim odnosima i demokratiji, kao što su to radile SAD tokom čitavog perioda unipolarnog svetskog poretka.

Grubo mešanje u unutrašnje odnose suverene Srbije

„To je pokušaj grubog mešanja u unutrašnju politiku Srbije, odnosno politiku suverene zemlje koja sama odlučuje o kadrovskim rešenjima za državne funkcije. Bez obzira na formalno obrazloženje koje je pratilo ovu američku odluku, njima očigledno ne odgovaraju funkcioneri koji nisu poslušnici Vašingtona“, kaže sagovornik RT Balkan.

Amerikancima se Vulin ne sviđa jer, navodno, pomaže širenje malignog uticaja Srbije, što je, uveren je Jovanović, još jedno priznanje da je Amerika nezadovoljna nezavisnom politikom naše zemlje.

„Iz američkog ugla posmatrano, ovo je opomena Srbiji i signal da Amerikanci u uslovima zaoštravanja globalnih uslova ne podnose nezavisnu politiku Srbije. Ne želim da budem vesnik nikakvih drugih neprijatnih stvari ali Amerikanci ovim signaliziraju da su spremni i na druge slične korake koji su usmereni da pokolebaju Srbiju kako bi izmenila unutrašnje i spoljne politike“, jasan je Jovanović.

Ne može Srbija sama odgovarati za budućnost odnosa sa Amerikom, tvrdi naš sagovornik. Vašington je itekako odgovoran za budućnost te veze.

„Jasno je da iza ove odluke stoji pokušaj Amerike da se najdublje umeša u unutrašnju i spoljnu politiku Srbije, i ako neko i vrši maligni uticaj to su SAD i NATO, a ne Srbija“, podvlači Jovanović.

A osim petljanja u srpska, tačnije, srpsko-ruska posla, još jedan je razlog zbog koga je Amerika ovaj put odigrala grubu igru, uveren je Luk Kofi iz Instituta „Hadson“.

Vašington, kako on veruje, na ovaj način misli da izbalansira odnos prema Beogradu i Prištini koji je prema mišljenju mnogih u poslednje vreme previše protiv privremenih vlasti na Kosovu.

„Znamo za Vulinovu blisku vezu sa Moskvom, mislim da je to jedan od razloga što su se SAD odlučile za primenu sankcija. Takođe, mislim da tajming nije slučajan, bili smo svedoci neproporcionalno kritičkih izjava funkcionera američke Vlade prema Kosovu tokom nedavne krize i zbog toga je Vašington mnogo kritikovan da je zauzeo jednostran pristup. Možda je ovo pokušaj administracije da pokaže malo više balansa između Kosova i Srbije“, tvrdi Kofi za „Glas Amerike“.

Nema popuštanja, nema uzmicanja

Diplomata Jovanović je, u svakom slučaju, uveren da će Vlada Srbije naći način da adekvatno odgovori na ovaj pokušaj menjanja spoljne i unutrašnje politike pritiscima, a da Srbija treba jasno da stavi do znanja da će nastaviti svoju principijelnu i suverenu politiku, bez obzira sviđa li se ona nekome ili ne.

I istoričar Aleksandar Raković je istog stava – Srbija ne sme uzmaći ni za milimetar pred ovim pritiscima.

„Što se tiče budućih odnosa sa Vašingtonom, ne bi trebalo da na bilo koji način izlazimo u susret Amerikancima, niti da Vulin podnosi ostavku, ili da mu se sugeriše da bi bilo dobro da se pod nekim drugim obrazloženjem povuče. Pošto vodimo nezavisnu politiku u odnosu sa Zapadom i Rusijom, važno je i da u ovoj situaciji nastavimo istim kursom“, ubeđen je Raković.

Vulinova muka mogla bi da snađe i nekog drugog, smatra naš sagovornik, koji zato podvlči da Srbija ne može večito pokušavati da odobrovolji Zapad, jer ga svakako, šta god da pokuša, i neće odobrovoljiti.

„Razumem da mi treba da kupujemo vreme, ali ovo je suviše veliki udarac na suverenitet Srbije, da bismo ispunjavali njihove želje. Oni su odliku i doneli da bi se izvršio pritisak na Srbiju, i iako nisu tako hteli da prikažu, u pitanje se dovode i odnosi zapadnih službi sa našom službom. Namera je, dakle, i da se podrije taj sistem saradnje službi oko raznoraznih vitalnih pitanja“, jasan je Raković.

Za njega tako ne pije vodu obrazloženje Vašingtona da se sankcije odnose isključivo na Vulina, a ne na BIA i ministarstva kojima je rukovodio.

„Oni su lukavi i njihova obrazloženja da se sankcije ne tiču ovih ili onih, nisu tačna. Tiču se čitave zemlje. Namerno su zategli odnose i podrivaju ih, zbog KiM, zbog Republike Srpske i Srba u Crnoj Gori“, ističe Raković za RT Balkan.

Prostor Crne Gore i Bosne i Hercegovine Zapadnjaci sada, kako kaže, otvoreno tretiraju kao koloniju, a sa Srbijom i Republikom Srpskom to ne mogu, pa zato na ovaj način šalju poruku.

„Srbija mora da pokaže čvršći stav Americi, nema uzmicanja. Dakle, Vulin ostaje na čelu BIA, jer nije ništa uradio da bi zaslužio ovakve optužbe. Šta je sledeće? Oni će ko zna koga staviti na tu listu i ko zna šta mogu da napišu“, pita se istoričar, koji baš zato i tvrdi da Srbija ne treba da prihvati podlu američku igru, i da je od krucijalnog značaja da nastavi da vodi samostalnu politiku.