Kada je početkom 90-tih Franjo Tuđman lobirao za svoju Kroaciju dospeo je čak do predsednika SAD Džordža Buša starijeg. I danas se prepričava anegdota o njihovom susretu u Beloj kući gde ga je on danima čekao da se pojavi, a onda je jednog dana Buš pošao u toalet….
Kasnije je Tuđman pričao o tom njihovom istorijskom susretu;
„ Peti dan krenem si ja u toalet kad ono tamo Džordž lično za pisoarom, prišel sam mu i na čistom zagorskom rekel (kaj) BUM, a onda je on meni rekel BUŠ… i tak sam je ja žrtvoval za lijepu našu.“
Analizirajući ovu anegdotu moramo priznati da je predsednik Vučić otišao mnogo dalje i ozbiljnije baš onako kako su ga trenirali savetnici iz štaba Toni Blera. Dakle, susret Vučića i Trampa u Njujorku trajao je rekordnih TRI minuta od toga je jedan minut izdvojio za razgovor sa prvom damom Melanijom na mešovitom srpsko-slovenačkom jeziku, a jedan minut je trajalo rukovanje sa Trampom i to čak četiri puta. Onaj treći minut trajao je čuveni Vučićev monolog (gledali smo ga iks-puta na TV Pinku) u kome je upoznao Trampa sa situacijom u Srbiji, govorio mu o prosperitetu i napretku, BDP, vojnoj neutralnosti, odnosima sa Rusijom i na kraju ga tri puta zamolio da poseti Srbiju na šta je on klimnuo glavom što može da se protumači kao DA ili NE, ostaje da vidimo. (1*)
U tom pozivu mu je izneo činjenice kako ga srpski narod željno očekuje i raduje se njegovom dolasku. Pre toga je Dačić po Vučićevoj promisli kao prethodnica i koalicioni partner unapred pripremio „teren“ kod Trampa, vešto skrivajući detalje razgovora tako da ni čuveni britanski forenzički čitač sa usana (Džesika Ris – prim. aut.) nije uspela da otkrije šta je Dačić rekao Trampu. (2*)
Ali na osnovu jedne i jedine reči koju on zna da izgovori na tečnom engleskom, „Miljacka“, čitač sa usana je ipak dešifrovala da je Dačić pokazao Trampu zajedničku sliku sa „srpskim biznismenima“ Šarićem i Mišom Bananom kada je svojevremeno razvijao biznis po Americi za „dobrobit srpskog naroda“. Kako Tramp nije mogao da se seti onda mu je Dačić rekao: „Miljacka, Miljacka for ju“ što bi u prevodu značilo: „sećaš li se bre kada sam ti pevao Miljacku?“. Usledio je široki Trampov osmeh što znači da se setio starog prijatelja, a zatim mu je Dačić uručio album sa isečcima iz novina (pres kliping) iz koga se vidi kako je srpski narod masovno navijao za njega u toku predsedničke predizborne kampanje. (3*)
Ali „prekaljeni“ diplomata Dačić dao je još jedan veliki doprinos ovom istorijskom susretu tako što je vešto prikrio Vučićev gaf kada je, neposredno pred izbore za predsednika SAD, podržao Klintonovu, a na novinarsko pitanje zašto podržava Hilari rekao: „zato što sam pametan“. (4*)
Tako je to u državi bez zakona i reda, bez nacionalne strategije, u beznađu i ludilu jedne političke oligarhije gde lideri, ne znajući šta treba da rade, na međunarodnim skupovima i forumima presreću po hodnicima i haustorima lidere velikih država da se slikaju i vode „bum-buš“ dijaloge kako bi posle, preko medija, zamajavali svoje građane o neverovatnim bilateralnim susretima i uspesima tokom njihovih razgovora.
Niko ne spori da je prilikom susreta sa „velikim“ državnicima potrebna lična inventivnost kako bi se napravila dobra atmosfera, ali praviti čitave analize o tim minornim susretima zaista vređa intelegenciju svakog građanina koji pročita takvu vest.
Hajde da analiziramo Trampov eventualni dolazak u Srbiju, da li će on doneti preokret i vratiti nam Kosmet – neće, da li će nam se smanjiti dugovi kod MMF-a – neće, da li će građani živeti bolje – neće i na kraju da li će Vučić smeti da pomene Rezoluciju 1244 koja se ne poštuje od njenog potpisivanja 1999. g. – neće. Šta nam onda znače takve posete moćnika osim za ličnu Vučićevu promociju i spinovanje informacija.
Ko zna, možda će nam Ujka Sem doneti, kao pomoć, konzerviranu govedinu za vojsku tek da se iskupi za njeno dugogodišnje satiranje.
Naravno da je srpski narod tokom izborne kampanje za predsednika SAD izrazio navijačku podršku Donaldu Trampu, ali ne zato što od njega očekuje da će da vrati Kosmet ili da Srbiju gleda kroz posebnu prizmu, već da za predsednika ne bude izabrana žena srbomrzac i supruga ratnog zločinca, Hilari Klinton. E tu je narod bio pametniji od Vučića!
Eventualni dolazak Trampa u Srbiju, osim skupljanja poena za predstojeće izbore Vučiću i njegovim licimernim političarima ništa novo ne bi doneo Srbiji, posebno u rešavanju problema kao što su Kosmet, Republika Srpska, ugrožena bezbednost i mnogo toga. Uostalom šta bi Srbija mogla da „traži“ od Trampa, da plati ratnu odštetu od 100 milijardi dolara koju je počinila njegova država i NATO, da se izvini za žrtve, bol i patnju ili da sagradi kulu na mestu porušenog Generalštaba? Ništa spektakularno ne bi se desilo. Umesto da se bave ozbiljnim poslom vođenja države i rešavanju gorućih pitanja, a gore ne može da bude jer smo dotakli dno ponora u koji su nas gurnuli upravo oni koje Vučić uporno naziva prijateljima (NATO i EU). Nijedna institucija u državi ne funkcioniše kako treba, bezbednost nam je na najnižoj stepenici, a za oporavak su potrebne decenije. Sada su na red došle istorija, tradicija, duhovnost, to žele da nam uzmu, dok moralno posrnuli političari odobravanjem klimaju glavom, vodeći za sobom narod u bespuće. Umesto donošenja valjanih odluka oni se zabavljaju time što se slikaju sa Makronom, Mogerinijevom, Tačijem i drugim belosvetskim ološem; umesto da im društvo u sedištu UN budu pravi i dokazani prijatelji iz Rusije, Kine, Grčke i stotine drugih prijateljskih država oni nam šalju slike omraženih likova i spodoba.
Tramp je svakako nova politička ličnost na svetskoj sceni moćnih država, koja pokušava da se razlikuje od svojih predhodnika. Njime treba da se bave globalisti i antiglobalisti odnosno države koje koje se bore za dominaciju na svetskoj političkoj sceni i kojima moć i snaga leže u novcu i oružju. Srbija, čiji je BND (bruto nacionalni dohodak) manji od BND-a prosečnog teksaškog grada u Americi, treba da traži sagovornike među dokazanim prijeteljima koji joj mogu pomoći da se vrati na put kojim idu države slične njoj i da počne da jača svoje institucije, pre svega vojsku i policiju, koje bi osigurale bezbednost građana a potom oporavak u celini.
Setimo se nedavnih poseta predsednika Rusije i Kine koji su doneli Srbiji poklone i ponude za velika ulaganja u infrastrukturu i privredu. Ali Srbija ne sme da uzme više od „kašičice“ ponuđenog upravo zbog pritisaka i ucena koje vrše kvazi prijatelji sa zapada na Vučića i njegovu korumpiranu vlast. (5*)
Dakle u Srbiji ništa novo osim rijalitija na sve strane.
fsksrb.ru
Najveća ironija s kojom mi sami od sebe pravimo budale je što dok oni donose štetne zakone za Srbiju, zavlače nam ruku u džep smanjenjem plata i penzija, razaraju srpsku ekonomiju da bi propale firme uz proviziju dali u bescenje, prodaju zemljište, vode, pokušavaju prodati Telekom i EPS, razaraju kulturu, školstvo, zdravstvo, vojsku, policiju, prodaju srpsku radnu snagu u bescenje tzv stranim investitorima koji dobijaju 5-20 hiljada evra po zaposlenom, da bi to posle podelili izmedju sebe, mi se zadovoljavamo da ih ismejavamo i to nam je sve. A oni rade li rade.
Hm,hmm..Tudjman,je za prevodioca,angazovao Srpkinju..list,slobodne srbije,je objavio intervju sa njom,madju raznim izjavama i ta
http://novosti.rs/optuzbe.gdje.moro
Hm,hmm..a,da Francek,nije pisal, sas Milanom Stojadinovicem i Antom Pavelicem.. dok su Alija Sirotanovic,pardon Izmetbegovic,Demaci i Seselj..cekali u “ foaje soraju“ ispred..“ Pisoar soraja“ na red( aljku)…? dok,je Vukec Draskovic,prodavao i cepkao karte za ulaz…?