Umesto Vučićevih beskonačnih ispraznih spinova – prekinuti pregovore sa Prištinom

Prošla je još jedna u nizu vanrednih sednica vlade kojoj u stvari predsedava predsednik Republike i kao uvek do sada od kada je uspostavljena naprednjačka i njegova lična vladavina on daje njenom delovanju glavni ton i pravac. I na ovoj sednici je u svom vlastodržačkom anti-demokratskom stilu delio prisutnim ministrima i ostalim državnim funkcionerima zadatke a sve u cilju jačanja „nacionalnog i državnog“ jedinstva koje treba pre svega da služi očuvanju njegove kleptokratske oligarhije i diktatorskog načina vladavine. Glavni naglasak na ovoj sednici tzv. vlade (mi smo jedinstvena zemlja u svetu u kojoj predsednica Narodne skupštine i dalje obavlja i premijersku dužnost) bio je na formiranju timova za zaštitu države ali i formiranje posebnog tima koji će se boriti za Srbiju povodom inicijative za prijem tzv. kosovske države u Savet Evrope. Ovaj predlog o formiranju posebnog tima je još jednom pokazao da je politika A. Vučića na Kosovu i Metohiji samo niz prigodnih marketinških predstava za javnost, ali i da se pokaže kako se ova vlast bespoštedno i dalje bori za Kosovo i Metohiju. Ali je više nego očito da ona nema nijedan proaktivan odgovor i predlog za donošenje jasno određenih i oročenih mera koje su pre svega upravljene na poboljšavanje položaja srpskog naroda koji živi u ovoj našoj pokrajini i pored sve težih uslova za opstanak izazvanih izuzetno agresivnim ponašanjem albanskih vlasti i njihovim nastojanjem da na sve načine pogoršaju i otežaju položaj našeg naroda i da na tako pospeše njegovo iseljavanje koje se već uveliko odvija(deca sa Kosova i Metohije masovno se upisuju u škole u centralnoj Srbiji). Ukidanje dinara kao platežnog sredstva, gradnja policijskih baza na teritoriji severne Kosovske Mitrovice, zatvaranje opština koje rade u sistemu Srbije, prihvatanje kosovskih tablica, stalne provokacije kosovske policije naoružane dugim cevima, uvođenje embarga na robu iz Srbije, pokušaji preuzimanja objekata SPC, napadi na povratnike i oružani incidenti u kojima stradaju Srbi, hapšenje Srba bez ikakvih osnovanih dokaza, desetogodišnje neizvršavanje Briselskog sporazuma (koji je i otvorio proces priznavanja nezavisnosti tzv. kosovske državnosti) i obaveze o formiranju SZO, dogovora o organizaciji koja ne pruža nikakve garancije da će ona obezbediti funkcionisanje srpske zajednice, oduzimanje lekova i zatvaranje ambulanti u kojima se Srbi leče, ukidanje ćirilice, razni oblici pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima i u prosvetnim ustanovama.

I na sve ove primere bezočnog nasilja koje se permanentno sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji na vanrednoj sednici vlade A. Vučić predlaže formiranje nekakvog posebnog tima za vođenje borbe protiv ulaska tzv. kosovske države u Savet Evrope, što podržavaju njegovi veliki prijatelji i saveznici iz EU i SAD, a koja je unapred izgubljena. U svim njegovim svakodnevnim obraćanjima javnosti (bilo ih je više od 20 samo u toku prošlog meseca) ali u ovom na vanrednoj sednici vlade nismo mogli čuti (kao ni mnogo puta do sada) koje će konkretne mere preduzeti ova vlast da nam na taj način pruži elementarne dokaze da je sposobna da preduzme aktivne i efikasne mere koje će zaustaviti odmakli proces iseljavanja Srba i stvoriti uslove za obezbeđivanje njegovog opstanka ali i omogućiti da se razvije osećaj bezbednosti i slobodu kretanja normalnijeg življenja. Jedino što se može čuti kao njegova uobičajena politikantska i marketinška mantra je da on nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu, ali to je isprazna retorika za unutrašnju upotrebu dok se odvija otvoreni proces povlačenja srpske države sa Kosova i Metohije za šta je on neposredno odgovoran.

Pored formiranja posebnog tima za borbu protiv prijema Prištine u Savet Evrope A. Vučić je obznanio istorijsku i do sada neviđeno značajnu posetu Francuskoj (zemlji koja je jedan od glavnih zagovornika tzv. kosovske nezavisnosti) i isto tako važan susret sa predsednikom Francuske E. Makronom. Ova poseta po izveštajima režimskih medija i tabloida doneće Srbiji desetine milijardi evra a u do sada predočenim ključnim temama ovog susreta se ne nalazi nagoveštaj da će tegobni položaj Srba na Kosovu i Metohiji biti jedna od ključnih tema razgovora. Samo je uzgred rečeno da će biti priče o evropskom putu Srbije u EU i situaciji na KIM. Predsednik Srbije nam je nedavno uputio utešne reči da njegov „prijatelj“ E. Makron barem želi da čuje ono što on ima da kaže o Kosovu i Metohiji, jer on zna da su njemu vezane ruke ali pomoći će nam koliko mogu. Ova „istorijska“ poseta Francuskoj samo je još jedna u nizu u marketinških trikova i manipulacija koji služe samo za unutrašnju upotrebu, učvršćivanje njegove spin diktature i daljeg jačanja kulta velikog vođe a sve u predizborne svrhe uoči lokalnih i beogradskih izbora. On i povodom ovih izbora vodi kampanju kao što je to radio za protekle republičke parlamentarne izbore a Kosovo i Metohija mu služi samo da sebe i dalje predstavlja kao „beskompromisnog“ borca za srpske nacionalne interese.

A. Vučić se proteklih godina često pozivao na njegove velike i iskrene prijatelje iz EU i SAD a sada nam se neprestano u svojim beskrajnim monolozima žali kako su ga oni prevarili i izneverili, kao da se to nije moglo očekivati jer se radi o predstavnicima država najpostojanijim pokroviteljima tzv. kosovske državnosti. On se danas ponaša kao da je novinski izveštač, reporter ili politički analitičar dešavanja na Kosovu i Metohiji uporno izbegavajući da javnosti predoči kakva je politička i proaktivna i delotvorna strategija ove vlasti u odbrani opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Nedostatak strategije se može videti i prema odnosu srpske vlasti prema aktuelnom popisu na Kosovu i Metohiji. Jasna je namera A. Kurtija da spreči ljude koji su poreklom sa Kosova i Metohije da učestvuju u popisu stanovništva, za razliku od pripadnika albanske dijaspore koji će imati to pravo i time nastoji da smanji i ugrozi demokratski kapaciteti ali i ljudska prava srpskog naroda. O ovom izuzetno važnom pitanju nema jasnog stava srpske vlasti osim saopštenja Srpske liste i njenog poziva na bojkot i ovog popisa bez ozbiljnog i promišljernog sagledavanja kakve će to posledice imati na ukupan položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Znamo kako su završili i kakve su katastrofalne posledice imali njihovi prethodni pozivi na napuštanje kosovske policije, ostalih institucija i neizlaska na izbore u opštinama u kojima su Srbi u većini.

Ovaj popis je od izuzetnog značaja a odvija se u veoma nepovoljnim i katastrofalnim uslovima za srpski narod i zabrinjavajuće deluje činjenica da se vlast u Beogradu nije oglasila povodom ovako organizovanog popisa stanovništva nego je to prepustila svojoj stranačkoj ispostavi na Kosovu i Metohiji, Srpskoj listi. Njihovi predstavnici su pozvali Srbe na bojkot popisa ali nisu propustili priliku da saopšte da je u Kosovskoj Mitrovici na osnovu naredbe premijera A. Kurtija sa ciljem dodatne eskalacije protiv-pravno i neosnovano oduzet dom i krov nad glavom deci Milana Radojičića sa namerom da se oni proteraju i isele sa Kosova i Metohije ali i da se svi Srbi zastraše i da im se pošalje poruka da im tamo nema mesta. Dirljiva je briga predstavnika Srpske liste za odbranu imovine M. Radojičića, ali ko će nama dati pravi odgovor kako će biti zaštićena imovina Srba na Kosovu i Metohiji, kako će biti zaštićeni njihovi životi i elementarna ljudska prava ali i omogućiti bezbednost i iole normalizovani uslovi za život srpskog naroda izloženog svakodnevnim napadima i provokacijama. Pokazalo se da Srpska lista nije sposobna a ni spremna da to učini, kao što to nije ni do sada radila srpska vlast i njen veliki vođa koji se neprestano poziva na svoju odlučnost da nikada neće priznati nezavisnost tzv. kosovske države, a šta od toga ima srpski narod koji je danas upravo politikom A. Vučića doveden u katastrofalnu i gotovo bezizlaznu situaciju.

O tome ima mnogo primera iz svakodnevnog života Srba na Kosovu i Metohiji, oni su vapijući glas da se konačno preduzmu konkretne i proaktivne mere lišene ispraznih i besmislenih politikantskih zaklinjanja A. Vučića bez obzira što je pristao na sprovođenje Ohridskog sporazuma (on neminovno vodi ka potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i prištine što u suštini predstavlja priznavanje nezavisnosti kosovske državnosti). Navodimo samo nekoliko svedočanstava Srba sa Kosova i Metohije, ona samo samo dodatno ukazuju kakvo je stvarno stanje srpskog naroda nakon desetogodišnjeg „uspešnog i pobedničkog“ procesa pregovaranja koji je vodio A. Vučić.

Rajko Janačković iz Prilužja “Situacija je nikakva, ovo je sačuvaj bože, teško nama. Mi smo stari, bolesni, evo vidiš umesto da podigneš platu u svom mestu, prelazimo sto kilometar. Teško je, šta da radimo, moramo da izdržimo“.

Radoljub Vasović “Najteže je ljudima iz unutrašnjosti KIM, posebno je teško za namirnice. Ja sam penzioner, naša duša zna kako nam je. Nama je opet ovde blizu Raška a ljudima iz unutrašnjosti Kosova neka je bog u pomoći. Zasmolio bih sve međunarodne faktore da urade nešto po tom pitanju, makar za nas koji smo ostali ovde, neće nas oterati sa KIM“.

Milorad Radivojević iz Zvečana „Mi smo ovde kao ovce u toru koje čuvaju vuci. Jedino nam ostaje da pokušavamo da izdržimo koliko i kako možemo. Nažalost, ne vidim nikakvo svetlo na kraju tunela, iako sam po prirodi optimista, ali moramo biti realni. Nam je iz dana u dan sve teže da živimo iole normalan život.“

Jedan od načina delovanja je svakako predlog koji je profesor Slobodan Samardžić veoma argumentovano u nekoliko navrata iznosio u svojim nastupima, a odnosi se na prekid pregovora sa Prištinom dok god ne budu stvoreni uslovi da i albanska strana počne da sprovodi postignute dogovore i sporazume čiju realizaciju je inače garantovala tzv. međunarodna zajednica oličena u predstavnicima Kvinte i SAD

S. Blagojević vaspitač PU Bambi “Šta smo sve preživeli od 1999. i šta smo sada doživeli –da u 21. veku nemamo svoja osnovna prava, nemamo svoje proizvode, nemamo platu, nemamo svoj dinar. Zato molim sve u svetu da pogledaju sa kakvom se situacijom mi ovde suočavamo i nadam se da će neko da stane uz nas. Situacija iz dana u dan postaje neizdrživa. Da li treba da pakujemo svoje stvari i da napustimo svoja ognjišta“.

Ovo su pitanja i vapaji na koja mora da odgovori srpska vlast i to jasno određenim i konkretno osmišljenim merama bez politikanstva i zloupotrebe Kosova i Metohije u njihove izborne i političke svrhe što je do sada nebrojeno puta radila i što je još gore i uznemirujuće ona to i dalje nastavlja da radi. Velika otežavajuća okolnost što je pitanje Kosova i Metohije skrajnuto u našoj javnosti i zato izostaje veći pritisak da se ono rešava na način koji će obezbediti da srpski narod ne oseća da je prepušten svojoj zluradoj sudbini. Jedan od načina delovanja je svakako predlog koji je profesor Slobodan Samardžić veoma argumentovano u nekoliko navrata iznosio u svojim nastupima, a odnosi se na prekid pregovora sa Prištinom dok god ne budu stvoreni uslovi da i albanska strana počne da sprovodi postignute dogovore i sporazume čiju realizaciju je inače garantovala tzv. međunarodna zajednica oličena u predstavnicima Kvinte i SA