Tuga: Bolestan sin i njegov otac godinama žive kao u 19. veku

0
301

Trošna kućica usred bogatog sela Guberavac kod Leskovca. U kućici sa daskama umesto tavanice, staroj 130 godina, dobričina Boža i njegov nepokretni sin Dalibor u invalidskim kolicima. U tom domu na promaji nema vode, kupatilo je samo san, nema televizora, nema skoro ničega, a i ono čega ima je u katastrofalnom stanju.

Dvojica muškaraca, jedan invalid koji od rođenja ima paralizu, star 40 godina, drugi star 70 godina i bez ikakvog imanja, samuju već 16 godina od kako je umrla supruga i majka Ruža.

Dnevna soba

„Nije ni tada bilo bog zna kako dobro, ali sam mogao da zaradim u nadnici neki dinar jer je moja supruga Ruža čuvala sina, prala nas, kuvala nam. Posle nje sve je stalo i sve je propalo i sve je palo na mene, a ja izgleda i nisam baš vičan svemu“, priča čika Boža, prostodušan čpvek koga niko ne obilazi sem povremeno učitelj veronauke Dalibor  Cvetković ispred Udruženja „Deca su dar od Boga“.

Dalibor sa Božom

Božidar i Dalibor, jedno je sigurno, ne gladuju budući da primaju socijalnu pomoć, a otac i nadoknadu za negu sina.

Daliboru su potrebna i nova invalidska kolica jer su ova pohabana i pokvarena pa otac muku muči muči dok sina pomera s jednog na drugo mesto.

„Kupimo hranu, a ostalo potrošimo za lekove. Za toliko stigne. A prikupio sam i za šporet na drva i izgleda da su me prevarili jer ne greje i sve vreme dimi, pa sam stavio ovu plinaru. Jedva smo izimili jer su nam i drva manjakla“, priča Božidar, dok njegov sin gestakulacijama iskazuje tugu.

Nikada, veli, nije bilo dovoljno novca da se voda sa hidrofora u dvorištu uvede u kuću, kao ni novca za kupatilo, pa je ovde higijena davno rekla – zbogom.

Još jedna soba

„Više i ne razmišljam o tome, godine me gaze, snaga ponestaje“, dodaje Boža više za sebe i odmahuje rukom, kao da njome tera tugu iz srca.

Veroučitelj Dalibor je trećeg dana Vaskrsa pokušao da pomogne. Odneo je naime ovoj dvočlanoj siromašnoj porodici pomoć u vidu odeće i obuće i sredstva za higijenu, ali i uskršnja jaja, kao i ranije.

Dočekali su ga raširenih ruku i sa osmehom.

„Najveći problem je što Boža ne može i nema gde da pere posteljine i garderobu. Problem je i što veoma brine što dva puta mesečno sina ostavlja samog kada biciklom ode do grada da kupi lekove. Brine i za dve koze koje čuva i nekoliko kokošaka“, priča Dalibor, humanista koji predaje u obližnjoj školi.

Kada Boži postavite pitanje šta mu treba, on odgovara da mu treba samo graderoba, ali to iz njega govori čovek koji je navikao na život u bedi.

Dalibor međutim kaže da ovoj dvočlanoj porodici iz Guberevca kraj Leskovca treba sve.

„On pominje samo garderobu jer nema gde da je oepre pa kada se uprlja baca je. Inače, trebalo bi da im se uvede voda u kuću, trebalo bi im jedno malo kupatilo, treba im frižeder, treba im televizor koga nikada nisu imali, da imaju prozor u svet. Za sada imaju samo jedan stari radio sa koga se jedva čuje ton“, nabraja veroučitelj.

On istovremen apeluje na ljude dobre volje, na one kojima pretiče, da pomognu ovu porodicu kako bi njihov život bio dostojanstveniji.

„Znate, i kada spavam, ovi ljudi su mi u snovima. Pa, nemoguće je da neko u 21.veku živi kao i 19-om“, tužan je Dalibor Cvetković.

Izvor: juGmedia

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime