U Skoplju je pao „Aleksandar Makedonski“, neka se pripremi…

Prvi susret za više od sedam godina šefova makedonske i grčke vlade u Davosu rezultirao je odlukom premijera Makedonije Zorana Zaeva da preimenuje aerodrom „Aleksandar Veliki“ u Skoplju, kao i auto-put u toj zemlji.

Zaev je istakao da on i Cipras osećaju odgovornost da reše višedecenijski spor oko imena Makedonije i da krajnje rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane i uzeti u obzir „nacionalno dostojanstvo“ oba naroda.

Istoričar Čedomir Antić za Sputnjik kaže da je izvesno da vlada Zorana Zaeva u ovom trenutku ima podršku Sjedinjenih Američkih Država, kao i dovoljnu stabilnost i podršku građana da može da vrši ustupke.

„Zaev je došao na vlast na jednom programu koji nije viđen na Balkanu posle Drugog svetskog rata, a koji predstavlja kombinaciju nacionalizma i ustupanja. Njegova stranka SDSM ima stav da su oni državotvorna partija, pa oni to sebi, na neki način, mogu da dozvole. Zaev je pod vrlo sumnjivim okolnostima trijumfovao na lokalnim izborima i on sada pokušava da stekne neki politički poen — sa jedne strane sprovodi ’Tiransku platformu‘ i pokušava da albanski jezik pretvori u drugi zvanični jezik u Makedoniji, a sa druge pokušava da napravi dogovor sa Grcima. Međutim, vidimo da će taj dogovor vrlo teško predstavljati kompromis dveju strana jer je očigledno reč o diktatu sličnom onom koji je, kada je reč o Americi, nametao Hojt Ji, a kada je reč o Albancima u Makedoniji, nameću ga ne samo njihove vođe u toj zemlji, već i predstavnici Kosova i Albanije, koji očigledno imaju određene interese i javno ih iskazuju“, ocenjuje Antić.

Kako kaže, na demonstracijama širom Grčke Skoplju je poslata vrlo jasna poruka.

„Nema reči o kompromisu, da to bude neka ’Nova Makedonija‘ ili ’Severna Makedonija‘, jer se govori o tome da i sam naziv Makedonija ne može biti upotrebljen. To je zaista preterivanje i Grčka sada pokušava da, poput nekada Nemačke i Sjedinjenih Država pre 20 ili 30 godina, izveze svoje probleme, ekonomske i političke, u ostatak Balkana. To je nedopustivo jer je potpuno besmisleno nametati naziv poput ’Centralnobalkanska Republika‘ jednom narodu koji ima pravo na svoju državu i koji pokušava da izgradi demokratiju koja je pod udarom Zaevljeve partije koja nije demokratska. Međutim, verujem da će pod pritiskom velikih sila, jer se i Grčka pokazala vrlo neotporno na pritiske, biti postignut ’kompromis‘ koji će samo usložiti probleme u Makedoniji“, smatra Antić.

Da će Makedonija i Grčka teško doći do kompromisa veruje i politikolog iz Skoplja Aleksandar Daštevski. Prema njegovom mišljenju, premijer Cipras je takođe spreman na ustupke i sklon tome da kao novo ime Makedonije prihvati jedan od predloga posrednika UN u pregovorima dveju država, ali teško će za to dobiti podršku crkve, koalicionih partnera i grčkog naroda jer svi predlozi novog imena sadrže reč „Makedonija“.

Kada je reč o tome u kojoj meri je Skoplje spremno na ustupke, Daštevski ocenjuje da je odluka Zaeva da promeni ime aerodroma i auto-puta u Makedoniji koordinisana sa međunarodnom zajednicom. Ista situacija je, kako kaže, i kada je reč o promeni imena bivše jugoslovenske republike.

„Zaev to sigurno ne bi mogao sam da uradi, to niko ne bi mogao sam da uradi, a krajnji cilj je, kako je to rekao ministar spoljnih poslova Rusije, ne da se pomogne tim zemljama, već ulazak Makedonije u NATO. Ako do promene imena dođe i Makedonija dobije poziv za prijem u NATO, a ovde je takva klima da je stanovništvo većinski opredeljeno za ulazak u Alijansu, Zaev će poboljšati svoje pozicije i u državi i u inostranstvu. Međutim, klima u Grčkoj po pitanju ovih pregovora nije tako obećavajuća“, napominje Daštevski.

On dodaje da će u subotu kod makedonskog predsednika Đorđa Ivanova biti organizovan sastanak na kome će se, pored makedonskog premijera Zaeva, naći i lider opozicione VMRO–DPMNE Hristijan Mickoski i najveće albanske partije DUI Ali Ahmeti, kako bi se razgovaralo o pozicijama Makedonije u nastavku pregovora sa Atinom.

Na pitanje kakvu reakciju Makedonaca očekuje kada je reč o promeni imena auto-puta, aerodroma, pa, po svoj prilici, i imena države, istoričar Čedomir Antić kaže da je uveren da je u Makedoniji prošao momenat za odbranu.

„Kada je narod onako glasao posle kršenja duha Ohridskog sporazuma i kada je albanska nacionalna manjina počela da određuje ko će vladati u Makedoniji, dok sama nije bila spremna da dozvoli bilo kome u toj zemlji da bira sa kojom će albanskom strankom praviti većinu i kada je ima, mislim da je jasno da je makedonskom narodu ’slomljena kičma‘ i to se pokazalo na lokalnim izborima. Trebaće vremena da taj svet dođe sebi, da shvati da drži svoju sudbinu u svojim rukama i da jedan ’politički avanturista‘ poput Zorana Zaeva nije sudbina Makedonije“, poručuje Antić.

Sandra Čerin

rs.sputniknews.com