Vapijuća laž o hrvatskom antifašističkom pokretu

1
312
slika: Zločin hrvatskih ustaša na Kozari https://ssr.org.rs/knjiga-zlocini-nad-srbima-u-ndh/

Ovog 22.juna, baš kad se i mutti ANGELA u ime nemačkog naroda javno ispričala ruskom narodu za zločin verolomnog napada, i sva zverstva koja su potom počinili Nemci (ali i brojni dobrovoljci iz porodice „srećnih naroda“), izjavi hrvatski premijer kako su Hrvati imali najbrojniji pokret otpora u Drugom svetskom ratu!

Tako se još jednom potvrdi ona izjava Jovana Dučića da su Hrvati najhrabriji narod, jer se ne stide istine o sebi, naročito o svom genocidu nad Srbima, Židovima i Romima!

Od juna 1971.godine, uporno lažu hrvatski čelnici da je antifašistička borba kao podrška SSSR počela na periferiji Siska, gde se u šumarku zvanom Brezovica, sakupila grupa članova KPH i simpatizera, naravno Hrvata, i dogovorila da otpočnu antifašističku borbu!

Posle uspešnog dogovora, učesnici su se vratili natrag u grad Sisak svojim draganama, da sutra mirno krenu na posao, ni ne razmišljajući da je medeni mesec između hrvatskih ustaša i komunista upravo okončan, iako su prethodno dogovorili da se osnuje KP NDH, jer su napokon stekli svoju državu, pa je red da imaju i svoju partiju.

Nemački zahtev da se pooštre mere naspram komunista, naterao je izletnike u Brezovici da moraju nazad u šumu, jer su nekoliko dana pre nemačkog napada na SSSR upravo kao deklarirani komunisti izveli delikatnu operaciju demontaže nemačke neeksplodirane aviobombe na železničkoj stanici, na čemu im je lično zahvalio komandujući nemačkog garnizona.

Vođa te radne ekipe će ipak biti proglašen za narodnog heroja i unapređen u generala JNA, dok je trajalo „bratstvo-jedinstvo“ i ostale laži!

Sve do septembra meseca 1941.godine, sakrivaće se po jarugama oko sela ta grupa navodnih boraca, dok najzad nisu uspeli da preko kordunaškog komuniste, Srbina, dogovore susret sa ustanicima Vasilja Gaćeše, legendarnog ustaničkog vođe Banije, koji će ih prihvatiti na nagovor svoga saborca, kao živu reklamu da ima Hrvata koji su došli da se bore protiv ustaša.

Da Vas podsetimo:  O jednom pravu Srbije

Srpski ustanici su ih pazili ko retkost, čuvajući ih od borbi sa ustašama i domobranima, a komunistički rukovodioci srpskog antifašističkog pokreta će ih imenovati za komesare u čisto srpskim formacijama.

Takav odnos u tadašnjoj NDH trajao je sve do jeseni 1943.godine, kada BROZ i MAGOVAC (izaslanik HSS) dogovore da postepeno domobranske formacije počnu sve sa oružjem da tobož prelaze u partizane, a zapravo da se tako omoguće pregovori prestavnika NDH sa anglo-američkim saveznicima (iza leđa SSSR!) oko prelaska NDH na stranu saveznika, ali i očuvanja postojeće NDH kao samostalne države.

Kad je nemački GESTAPO otkrio ovu hrvatsku smicalicu, pohapsio je Pavelić svoje najbliže saradnike koji su to organizovali uz njegovu saglasnost, a brojni domobranski oficiri uplašeni za svoju kožu klisnuli su kod partizana, vodeći kampanju da nagovaraju svoje kolege da se i oni pridruže sigurnim pobednicima!

Veći priliv hrvatskih boraca u redove partizana, usledio je kada je u Dalmaciji nakon kapitulacije Italije Čerčil dogovorio sa maršalom Badoljom da se ustupe skladišta oružja i municije partizanima a ne borcima JVuO, te je provedena mobilizacija vojnih obveznika po naredbi AVNOJ, a ne spontani dolazak hrvatskih masa u NOB kako su uporno lagali Srbima, pritom zaobilazeći istinu da i dalje hrvatske mase dobrovoljno odlaze u redove ustaško-domobranske vojnice, kako se naziva ta vojska NDH.

Čak je na dan 15.maja 1945.godine, kada je službeno završen rat u Jugoslaviji, u redovima vojske NDH bio veći broj Hrvata, nego u redovima NOV!

Zato su tvrdnje šremijera R Hrvatske o nekakvom hrvatskom antifašističkom pokretu, samo ponovljena laž koju je već ranije u Moskvi izrekao Stipe Mesić kao tadašnji predsednik R Hrvatske, dokazani učesnik udruženog zločinačkog poduhvata razbijanja Jugoslavoje, u kojoj su Hrvati bili amnestirani od osude za genocid, ali delo genocida ne zastareva, ma koliko hrvatski čelnici lagali o nekakvom jakom hrvatskom antifašističkom pokretu!

Da Vas podsetimo:  MRAČNE IGRE OKO KOSOVA

Autor: Vladimir Frolov

IZVOR: Srpski stav

1 KOMENTAR

  1. https://youtu.be/8e5Uizahdd0 47min.О комунистима и римокатолицима – Проф. др Србољуб Живановић
    Предавање проф. др Србољуба Живановића, одржано у организацији Народног покрета Динара Дрина Дунав, у Новом Саду (хала Спенс) 19.11.2015. године.
    Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце Срба, Јевреја и Рома. Често се манипулише са цифром од 20 000 деце коју су Хрвати убили. Тај број није тачан. Ради се само о оној деци чије је податке успео да пронађе Драгоје Лукић назван „родитељ изгубљене генерације“. Имао сам прилику да разговарам са Драгојем Лукићем, који ми је посветио своју књигу „били су само деца“. Том приликом ми је рекао да је успео само да направи попис оне деце чије је податке успео да прикупи, као и да је тај попис, објављен у књизи, сасвим непотпун.
    Пописана су углавном српска деца коју су Хрвати покупили из села са Козаре, као и нешто мало друге деце. Многи новинари, па чак и неки историчари мисле да су Хрвати убили само 20.000 деце, јер о њима постоје веродостојни подаци које је објавио Драгоје Лукић. Немају појма да је у Јасеновачким логорима у Хрватској страдало далеко више деце. Када је комисија судских антрополога, чији сам ја био члан ископавала масовне гробнице жртава хрватског геноцида у Јасеновцу на Хрватској страни реке Саве и у Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке, тада су у масовним гробницама нађени остаци мале деце, од одојчади до пубертета. Наравно, Драгоје Лукић није могао да попише ту децу, јер о њима није нашао никакве податке.
    Познато је да су Хрвати, у Независној држави Хрватској убили све Јевреје, и да су се тиме хвалили у својој штампи. Јевреја је било нешто преко 33 000, а у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено је око 23 000 Јевреја. Нису поштедели ни малу децу. О страдању Јевреја и њихове деце ја сам сазнао више у Јад Вашему и у Аки у Израелу него у тадашњој Југославији под комунистичком диктатуром.
    Слично је било и са Ромима. Исувише је добро познато да су сви убијали Роме, а да их нико није бројао. То је била „прокажена“ раса људи. Хрвати су за време Другог светског рата само бележили колико су вагона Рома послали у смрт, али нико није бележио колико је Рома било у сваком вагону за депортацију. Зато нико не може да каже колико је у ствари Рома побијено у Независној држави Хрватској, али се зна на основу пописа извршеног по завршетку Другог светског рата да је у Хрватској остало само 457 Рома, а у Босни и Херцеговини, која је била део Независне државе Хрватске, остало их је свега 450. Значи, Ромске жртве су бројане по вагонима за депортацију и убијање, а не поименично. Познато је да је само у једном периоду пребачено преко Саве из Јасеновца у Доњу Градину 40 000 Рома. То су биле целе породице са децом. Сви су побијени. Највеће гробље Рома је у Уштици, али су садашње власти уклониле све спомен плоче и све трагове масовних гробова Рома. Нажалост, на стратишту у Доној Градини и сада стоји плоча да је убијено 20 000 деце. Нико не каже да су то она деца које је пописао Драгоје Лукић, већ многи мисле да су Хрвати убили само толико деце.
    Тешко је рећи колико је српске деце страдало у хрватским логорима. Сведоци говоре о страшним мукама, изгладњавању, клању, убијању маљевима и полугама итд. те деце, о распореним мајкама из чијих су трбуха вадили нерођену децу и убијали, о бацању деце у гротло Паћилијевог крематоријума итд. О свему томе ми је причала и Професор др. Зора Радујков, која је била 27 лекар по реду у хрватском логору за истребљење мале деце.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime