Voleo bih da znate kako je divno biti Srbin: Satkan od planine vrlina i mora mana, ali ne mrzi, zato i jeste Srbin

1
267

Vi, Bošnjaci (kako sebe bezvezno volite da titularite) i Hrvati govorite o genocidu a do poslednjeg čoveka u sebi ste ubili!

Kao mlađi i naprasitiji ljutio sam se koliko ne umemo da mrzimo.

Ne gole mržnje radi, verovao sam da bi nas mržnja sačuvala od mnogih zla koja su zadesila moj divni srpski rod, no godinama je utihnuo taj jed u meni i shvatio sam da se u mržnji dokazuju narodi koji to nisu, koji svakog jutra moraju iznova sebe- sebi dokazati i svaku noć probdeti u strahu hoće li osvanuti ako im se slučajno omakne da ne mrze..?

Srbin jednostavno ne mrzi!

Svakakav je, satkan od planine vrlina i mora mana, ali ne mrzi, zato i jeste Srbin!

Rekoh, u mržnji se dokazuju narodi koji to nisu, neljudi koji i ne žale za tim da budu ljudi, koji ne žele da budu ljudi jer čovek nosi svoj krst a nečovek- leš čoveka na plećima, poznajući sebe jedino po grobovima stradalnika…

Zaludu vam Inckova laž premetnuta u zakon, doveka će biti laž, zakone pišu (ne)ljudi a istinu ispisuje slava i stradanje naroda.

Slava u pravedništvu i pravedničko stradanje, no šta o tome znate vi koji sejete i žanjete na kostima roda mog?!

Vi koji krvave ruke iznova umivate krvavom vodom…

Vi koji ne sečete šume već vešala..?

Vi koji ne orete njive no grobove..?

Vi kojima se Srbin vazda trkom odazivao na mobe a vi u manitom trku požurili da đavo ne čeka, da gde Srbin ne prelomi pogaču pre nego što mu prelomite vrat…

Temelji vaših kuća su ognjišta roda mojega…

Vaša svečana ruha su crnine naših majki…

Sve što ste spevali oteli ste od suza detinjih…

Da Vas podsetimo:  Ona zna šta je za tužilaštvo najbolje

Što su vam žalnije pesme to ih je više krvavih kolevki Srpčadi ustrofilo…

Genocid, velite?!

Vi, Bošnjaci (kako sebe bezvezno volite da titularite) i Hrvati govorite o genocidu a do poslednjeg čoveka u sebi ste ubili!

Kada se đavo zamorio i vi ste neumorno nastavili da sejete Srblje kako bi vazda žnjeli mržnju, jer šta ste bez nje?!

Narodi?!

Narodi su oni što najbolje od predaka čuvaju za potomke, a najbolje od vas su: Jasenovac, Jastrebarsko, Jadovno, Gradiška, Prebilovci, Glina…Sarajevo, Mostar, Tuzla, Zalazje, Sase, Kravica, Bratunac, Velika…silosi, jame, vrtače, šikare, crkvišta, šume olistale povešanim Srbljem…

Da mi je na imanju jedna kost mučenika, pravednika, nevinoga- travku po travku bih spalio proklete livade, paklu bih ostavio da kosi i đene, a vi?!

Jame, vrtače, jame, vrtače, jame…to su vam međaši, to vam je letina, kostiju su vam puni ambari, kose vam se lome o kosti, grabuljate lobanje, oči đenete na naviljke, ložite vešala, rekoh…

Genocid?! Ne sme se poreći?!

Voleo bih da znate kako je divno biti Srbin!

Svaki je korak danom sve teži, no što je teži to dublji trag ostavi, a šta za vama ostaje do krvave ruke da ih doveka perete u krvavoj vodi..?

Cvetovi mojih livada ne mirišu truležom trupla…

O genocidu govore narodi logora i lomača, biće da tu logori i lomače govore o narodima koji to nisu!

Kao mlađi i naprasitiji ljutio sam se koliko ne umemo da mrzimo, no, Bogu hvala, shvatiš da je to međa što nas razdvaja.

Srbin pati ali ne mrzi, vi mrzite u patnji što se svakoga jutra morate sebi samima dokazati da postojite!

Srbin se ogleda u obrazu, u vekovima minulim i budućim a vi…vi u grobovima mučenika roda mog.

Da Vas podsetimo:  Srpska napredna stranka je najveća opasnost za decu Srbije

Divno je postradati ne umeći da mrziš- strašno je mrzeti zato što ne možeš pravednički da postradaš…

Kako postradati kada ni postojao nisi?

Kako postojati kada su ti u liniji života vazda brzaci krvi roda mog…

Piše: Mihailo Medenica
Izvor: In4s

1 KOMENTAR

  1. Да ли је исправно и корисно рећи СРБи-Н или СРБ?
    Ако је корен речи СРБ /једнина/, онда је логично да се из једнине изводи
    множина – СРБи.
    Ако упоредимо то са именима других народима /како у србском језику пишемо и
    изговарамо/ као на пример:
    РУСи, КИНЕЗи, ИНДУСи, ЕНГЛЕЗи, ФРАНЦУЗи, ИТАЛИЈАНи, онда се чини /не тврдим/ да
    МИ погрешно користимо реч СРБи-Н?!
    Ако је исправно рећи СРБИН /једнина/, онда би логично било / као из наведених
    примера/ да множина буде СБИНи, што наравно није и не може да буде тако.
    Не каже се: РУСин /једнина/ – РУСИни /множина/, КИНЕЗин – КИНЕЗини,
    ИНДУСин – ИНДУСини, ЕНГЛЕЗин – ЕНГЛЕЗини, ФРАНЦУЗин – ФРАНЦУЗини…
    Ако се каже СРБ, онда је јединка саставни део множине – СРБи и ни на који
    начин није у несагласности са множином, не штрчи из ње – у СЛОЗИ и
    САГЛАСЈУ је са МНОЖИНОМ.
    Међутим, ако је једнина СРБиН, онда свака јединка овим “ Н” штрчи из
    множине – СРБи и У НЕСЛОЗИ је и НЕСАГЛАСЈУ са МНОЖИНОМ.
    Није ли то разлог / у изговарању и писању речи СРБиН/ за нашу пословичну
    неслогу, и врло изражен индивидуализам, за разлику од других народа,
    где је колективност, скоро увек, испред индивидуалности?
    Није ли, можда, НЕСЛОЖНОСТ, НЕУМНОЖНОСТ и НЕОБОЖЕНОСТ, између
    осталог, и у погрешном изговарању и писању речи СРБи /Н/?!
    У књизи Постања Господ Бог говори, да је од Човек-а створио /”извео”/
    жену – Човек-ицу /Човеч-ицу/.
    У језику србском, онда, треба да буде и јесте тако:
    СРБ-киња, РУС-киња, ИНДУС-киња, КИНЕЗ-киња, ЕНГЛЕЗ-киња,
    ИТАЛИЈАН-киња, а не: СРБин-киња, РУСин-киња, ИНДУСин-киња,
    КИНЕЗин-киња, ЕНГЛЕЗин-киња…
    Имајући у виду Христове речи: “Својијем речима ћете се оправдати и
    својијем речима осудити /нашкодити себи/… и биће вам по речи вашој!”,
    онда горе речено има смисла.
    Дакле, корен речи је СРБ – једнина, а СРБи је множина – скуп,
    заједница, сабор СЛОЖНИХ, УМНОЖЕНИХ и ОБОЖЕНИХ јединки – СРБа.
    Пети падеж од именице СРБИН је СРБИ-не ?!
    Ко зна колико је стотина хиљада па и милиона пута изгворена,
    а крије у себи погубно значење по србски народ.
    Петим падежом једнине СРБИ-НЕ, пориче се, поништава, оспорава…
    множина првог падежа – СРБИ, име народа којем припадамо,
    а да тога нисмо ни свесни.
    Имајући у виду силу у моћ значења речи, у програмском, кибернетском
    смислу, на нама се остварују Јеванђелске Христове речи:
    “СВОЈИЈЕМ ЋЕ ТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ, И СВОЈИЈЕМ ЋЕ ТЕ СЕ
    РЕЧИМА ОСУДИТИ! НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!“
    Ово није критика или било какав приговор на задату тему, већ приступ у смилу
    познатог слогана и духовног става према – мислима и речима /писаним или
    изговореним/, у сагласју са познатом духовном поуком блаженопочившег
    архимандрита Оца Тадеја, Витовничког – “КАКВЕ СУ ТИ СМИЛИ – ТАКАВ ТИ
    ЈЕ ЖИВОТ“!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime