Vreme propasti

7
620

Priča se među nama, a i šire, o našoj propasti kao naroda, ali takva tvrdnja je čista glupost. Ne možemo mi da propadnemo. Nismo ni blizu propasti.

Da bi se propalo, mora se propasti kroz nešto, a mi nemamo ništa. Krov, sprat, prizemlje, pod, pa ni temelj nemamo. Raskopali smo ga i odrekli ga se darujući ga drugima da na njemu prepodignu našu kuću koju će posle nazivati svojom.

Došli smo do toga da nemamo kroz šta propasti. Za propadanje treba imati nešto pod nogama, a mi pod našim nogama imamo samo vratove svojih sunarodnika i kulturu koje se odričemo.

Ne može propadanje biti činjenica da pojedini studenti imaju veće džeparce, nego što su plate njihovih profesora. Nije propast ni što se ponašamo kao diplomatske prostitutke, pa se nagađamo oko crkavice koju će nam drugi dati za neke odnose sa nama. Istoriju smo stavili na lomaču, pa je palimo bakljama demokratije kako bi sve što imamo iza sebe ostao dim kojim će pluća nadimati samo pojedini albanski ili montenegrinski naučnici želeći da od tog dima ponovo stvore cigarete koje će oni pušiti i švercovati u svoju istoriju.

Nije propadanje ni želja skoro svih naših vlasti da ovim narodom vladaju umesto da njime upravljaju. Nije propast ni krunjenje zemlje na nekakvoj političkoj mobi na koju smo pozvali komšije da se više okruni, a oni svo zrnevlje koje iskrune stavljaju u džepove da bi dodavali svojim ambarima. Nismo propali ni kada čujemo šta slušaju naša deca, niti kad osetimo da su ovde stasale bezuhe generacije spremne na sve, osim da poslušaju. Njihove slušalice iz plejera, povezane su sa njihovim venama, nikako sa ušima. Zbog toga oni reaguju burom krvotoka i eksplozijom karaktera.

Da Vas podsetimo:  Jedan anesteziolog, jedno razočaranje

Propast se ne može definisati migracijama ljudi iz Srbije, a dolaskom investitora, iako smo postali zemlja koja gubi narod, a naseljava investitore. Propadanje nije ona istina o nama koja nam visi kroz rupu u pocepanom donjem vešu i koju se svi prave da ne vide, jer ih je sramota. Ne možemo propasti kad nemamo ništa. Treba nešto uraditi da bi postojala mogućnost da sagrađeno propadne. Mi samo možemo sami da rušimo, kao što i činimo, ono što su nam vekovi ostavili u nasledstvo.

U rušenju smo odlični. Rušili smo lokalne velmože, okupatore, vladare, padale su dinastije. Rušili smo svoju kuću gradeći domove onima koji nas iz ove naše straćare danas proteruju. Rušili smo svoj ugled dok smo ga imali, svoju budućnost u prošlosti, a danas je nestalo mnogo toga što možemo srušiti. Prekostale su samo razvaline kulture i identiteta koje ne prihvatamo kao svoje, već se od njih ograđujemo, kao što se ograđuju arheološki lokaliteti o kojima niko više ne brine ukoliko ne može unovčiti takvo zemljište.

Ostaje nam samo da dorušavamo porušeno. Ne brinite. Nećemo propasti. Propustili smo sve prilike, pa i tu koja se tiče propasti.

Sedimo u mraku, žedni, gladni, a ko zna zbog čega ubeđeni da nešto znamo i da se oko nečega pitamo, pa nas takve sebične, izgubljene, raznarođene i raskrštene gleda Srbija pitajući se: „Ko su ovi ljudi što se Srbima zovu?“

Da čovek od stida u zemlju propadne, ako je ima i ako je njegova.

Milan Ružić
Izvor: iskra.co

7 KOMENTARA

  1. Gost Slavija info TV bio je gospodin Mihajlo Ulemek, bivši pukovnik nekadašnje Srpske dobrovoljačke garde, poznate i pod imenom Arkanovi tigrovi. Mihajlo Ulemek, poznat zbog godina i ugleda kao čika Mile, jedan je od retkih ljudi koji svakome sme reći u lice ono šta misli. Hrabar, odvažan, žustar, plahovit i silan, Ulemek bez dlake na jeziku govori o korupciji i raznim malverzacijama nekadašnjih vlasti, a naročito trenutne. Današnje političare ocenjuje u skladu sa svojim karakterom i temperamentom, pa kaže: „Danas je redak političar kome ja ne bih zviznuo jednu šamarčinu, za ovo sve šta rade ovom srpskom narodu, jer ovo je zaista sramota šta se danas radi, ovo je zaista sramota ko sve danas sebi daje za pravo da se bavi politikom, ovo je zaista sramota ko je sve danas na položaju kao političar i ko sve sebe naziva političarem.“ Čika Mile naoružan podacima do kojih je ličnim istraživanjima došao i kao čovek velikog životnog iskustva, razotkriva strukturu i mehanizme krađe unutar visoko organizovanog državnog kriminala današnjice. Kako su nastali tajkuni, odnosno kome su i zašto davani krediti bez pokrića, državni monopoli i preduzeća, nameštane javne nabavke i tenderi, ko je uzimao iz raznih državnih zajmova. Gost prepoznaje iste probleme kao i pravi, istinoljubivi intelektualci, jer poseduje zdrav razum, suštinski kaže isto, stim što sve te probleme objasni narodnim jezikom, zbog čeka je narodu toliko drag. Mihajlo Ulemek vidi sve političare kao lopove, smatra da se ogromna većina bavi politikom ne zarad dobrobiti naroda, već isključivo zbog lične koristi i svi razmišljaju samo kako da što duže opstanu na vlasti. Čika Mile je ocenio lik i delo mogih političara današnjice, a posebno aktuelnih iz vlasti i opozcije, tj. njegovom britkom jeziku podvrgnuti su Vučić, Dačić, Brnabićeva, Vulin, Zorana Mihajlović, Đilas, Jeremić… Ulemek poručuje Vučiću: „Nemoj ti meni bacati prašinu u oči brate moj da ti pričaš kako je sve zlatno, nije zlatno, gore je nego što mislimo. Ljudima je došlo do nokata, al nesmu da kažu, jer zapamtite još jednu stvar, u ovoj državi je strahovlada, polu pismeni ljudi su na vlasti, oni su pijuni.“ Srpski narod je ogoljen, ja se čudim što trpi. Nemoj te izlazite na izbore, ako ne možemo naći poštenog, pametnog i pismenog čoveka, nemoj te onda izlazite na glasanje, nek glasaju sami za sebe, sve lopov do lopova. Ulemek govori o propadanju omladine, o pogrešnom sistemu vrednosti, o opštoj propasti srpskog naroda i Srbije, pa kaže: „Mi smo postali narod koji misli samo na sebe i samo za danas. Mi se stidimo što smo Srbi, hoćemo da budemo nešto drugo.“ Valjda će jednog dana doživeti moji potomci da dođu pravi ljudi na vlast i da kažu dosta je lopovluka. Duhovitke dosetke čika Mileta, pune metafora, ironije i aluzija, ali potpuno narodne, oduševiće i zasmejati publiku.https://youtu.be/P58bBYMX3kQ 2sata 45 minuta

  2. Srbi imamo nesto sto skoro ni jedan narod nema a to je nas inat i nasa tvrdoglavost.
    Zato i ne mozemo propasti, jer i kad propadamo taj inat i nasa tvrdoglavost nas obuzmu pa iz inata ne propadnemo.
    Nasi preci preziveli su upravo zbog tog karaktera. Prilagodljivi smo kao madagaskarski guster. Umemo da budemo strpljivi kad je najteze, umemo da budemo uporni, trvdroglavi pa i kroz vodu i kroz vatru al nedamo da propadnemo, poginemo, nestanemo.
    Sreca nasa je sto imamo urodjeno i ono trece, ,,OSECAJ,, osecaj za pravdu, dobrotu, za samilost, pa smo zato cesto kroz istoriju rusili sebe da bi drugima pored sebe omogucili da opstanu, da se razvijaju da zive.
    Cutali smo i kad su nas takozvane vodje unizavale i ponizavale, raskucavale, od nas uzimali drusmanima nasim davali, mi smo opet tvrdoglavo da ne pokazemo da nam je tesko cutali pa i sami nudili, eto uzimas plac evo i gradja za kucu. Kad vec daje deo moje dedovine protiv moje volje, evo i ja dajem gradju za kucu za te dodjose koji ce sutra mom detetu pucati u celo, urezivai krst na celo i parati utrobu.
    Takvi smo mi Srbi. Ponosni, slobodarskog duha, dobrodusni, inat i tvrdoglavost nase glavne karakteristike.
    Sve zavisi u kakvom me trenutku i istorijskom casu zateknete. Ne, ne mozemo propasti, ni gori od nas nisu propali pa bas njima u inat necemo ni mi da propadnemo.

    • @Kosovka
      Srbi imamo nesto sto skoro ni jedan narod nema a to je nas inat“
      Многе Ваше коментаре ценим пре свега као поштене, али с овим не могу да се сложим. Бојим се да је ово што сте рекли стереотипно. Не ваља што се понавља, од многих, а то значи да ће се усвојити (већ јесте). Мића Данојлић бесумње наш највећи живи писац и најбољи познавалац језика, сматра да је инат оријентални талог у нама, а ја верујем да је још старији. То је протест јадног и одасвуд угроженог којим он покушава да спасе некакву своју хипотетичну част и потврђује некакво своје хипотетично Ја. Јадно је то. Инат је израз неопрезно усвојене националне мегаломаније, и последњи вапај примитивца који скупо плаћа своју заблуду да са сваким може да разговара на равној нози, као са себи равним, ако не и с висине. Инат нас је скупо коштао, и као појединце, и као народ. Зар не мислите да је боље да инсистирамо на нашим паметним људима, општеприхваћеним од света, или, још боље, на категоријама памети, промишљања, УЗДРЖАВАЊА,а не на инаџијској плаховитости, која негира везу између узрока (својих поступака) и последица истих а све то зарад једног тренутка опијености својом сопственом дрскошћу (јер инат то јесте)? Такође ми се не допада Ваша констатација да нису пропали ни гори од нас, јер ја Вам кажем да јесу пропали и неки много бољи од нас. Биће да овај коментар не спада у Ваше најбоље… Много поздрава.

      • U pravu ste.
        Moj komentar je jednim delom bio ironican pa ga tako treba i shvatiti. Izvinjavam se ako sam nekoga dovela u zabludu ali doista, bio je napisan iz revolta prema jednoj grupaciji ..INADZIJA,,.

        • Драго ми је што је тако. Нећемо престати да волимо свој народ чак ни онда, када не жмуримо пред његовим слабостима, и то баш оним недостацима његовим, који га чине трећеразредним, какав сада и јесте.

  3. Не бих да никога ружим мој Милане.Ја јесам једини пропали циркузант.Нисам рушио клупе по парковима.Био сам креативан, писао сам и стварао..Стрпљиво сам градио то име на радио таласима:Дуленце.Док ,нисам од стида, пропао у земљу.Јер кад те нема у медијима, оно јеси жив, бато, али си медијски мртав.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime