Svečano obeležavanje tridesetogodišnjeg postojanja Republike Srpske obeležio je vrisak hrvatske javnosti, čak je službeni Zagreb uputio Savetu ministara BiH notu povodom navodne „provokacije“ u Banjaluci, a zapravo je reč o otkrivanju spomen-ploče neumrlom heroju, majoru TEPIĆU!
Oficir JNA u garnizonu Bjelovar, sin Potkozarja, svestan antijugoslovenske i antisrpske histerije te 1991.godine, videći da se pojedini garnizoni JNA čak predaju hrvatskim teroristima bez otpora, odlučio je da po cenu svog života spreči da 150 tona ubojnog sadržaja objekta „Barutana“ (na periferiji varoši) završi u terorističkim rukama!
Nadahnut odlukom Obilića, Sinđelića, Tanaska Rajića, majora Gavrilovića, svestan da će ta municija i MES sigurno ubijati vojnike i starešine JNA, i Srbe koji su pružili otpor novom nastanku „demokratske NDH“ uz otvorenu pomoć EU (iako se deklariše da je tobož antifašistička), major se nije nimalo dvoumio!
Pripadnici PMEZ (Posmatračka misija evropske zajednice) u belim kombinezonima i crnim namerama, ubedili su komandanta najjače formacije JNA (Varaždinski korpus) da mirno preda garnizone i oružje teroristima, garantujući svojim prisustvom živote vojnicima i starešinama JNA!
General se pomučio da ubedi pukovnika Kovačevića, komandanta garnizona Bjelovar, da prekine dalji otpor i primi predstavnike PMEZ i kriznog štaba HDZ Bjelovar, ali se potvrdila iskustvena krajinska poslovica — LATINI SU STARE VARALICE!
Odmah po ulasku u kasarnu, šef kriznog štaba HDZ lično je ubio pukovnika i njegova dva pomoćnika iako su predali oružje, dok je šest mladih vojnika zatvoreno.
Razdragani teroristi požurili su u kasarnu na periferiji, očekujući da major izvrši naredbu komandanta i preda „Barutanu“, ali je major prevezao kabl detonatora na novi akumulator svog automobila, jer je znao da su podoficiri (Hrvati) prethodno sabotirali mašinu da spreče eksploziju, dok ga je desetar Aleksić štitio vatrom iz transportera, iako je major naredio mladim vojnicima da se udalje u sklonište.
Kada su teroristi ispunili krug skladišta, okrenuo je TEPIĆ kontakt-ključ, seleći se u legendu, ali je pritom (u pakao) poveo i stotinjak zengića, dok su okolo leteli krovovi sa kuća.
Besni, zločinci su postreljali mlade vojnike koji su položili oružje po naređenju pukovnika Kovačevića, ali beli „anđeli“ PMEZ nisu to nikako okarakterisali kao ratni zločin, koji ne zastareva po međunarodnom pravu!
Iako se znaju imena članova kriznog štaba HDZ Bjelovar, niko nije osuđen za taj ratni zločin nad zarobljenicima, naprotiv, odlikovani su za svoj zločin, kao domoljubi!
Već tri decenije, hrvatski domoljubi uporno kleveću majora TEPIĆA, njegovu odluku da uništi municiju prikazuju kao nerazuman čin, a likvidaciju terorista kao ratni zločin!
Iako je današnja Srbija pravna slednica Jugoslavije, a zločin se dogodio dok je Hrvatska još bila samo republika u sastavu federalne države, nepada na pamet beogradskim kolaborantima da sude zločince za taj zločin u odsustvu, jer će EU odmah da vrisne da je to „gledanje u mračnu prošlost“ a navodni put u tu raspadajuću zajednicu nema alternativu
Napisao Vladimir FROLOV
То што је Тепић уништио то су лажна браћа Руси ускоро десетоструко надокнадили својим савезницима, терористима званим усташе. И што је најважније, изгледа де је најтеже решити се лоших навика.
https://stanjestvari.com/2020/10/30/anja-filimonova-ambasador-ruske-federacije-odao-postu-organizatorima-masovnih-ubistava/