Prošao sam ovih dana postojećim magistralnim putem od skretanja sa autoputa na izlazu Merošina do Merdara. Odličan put. Ima samo jednu manu. Ispred skretanja za Merošinu, malo mestašce između Niša i Prokuplja koje je saobraćajni protočni bojler, napravljena je monumentalna i potpuno besmislena petlja, nešto nalik na rolerkoster, koja verovatno služi jedino tome da zaseni korupciju i opravda iznos od 27.236.573 evra za deonicu od 5,5 kilometara autoputa, odnosno 4.952.104 evra po kilometru.
Dobro, ima tu još jedna mala začkoljica. Tih 5,5 kilometara autoputa ne postoji. Postoji samo 5,5 kilometara brze saobraćajnice sa tri trake koja je već i ranije u većem, dvotrećinskom delu i bila tu, samo je sada malo doterana, presvučena i za jednu traku proširena. To što nedostaje polovina najavljenog autoputa i što je neće ni biti nije, razume se, bila prepreka za Aleksandra Vučića da ovu deonicu prilikom otvaranja proglasi autoputem, a još manje da polovinu našim novcem plati kao celo i najavi nove pobede na trasi do Merdara koja će, prema njegovoj projekciji, koštati oko 1,4 milijarde evra, odnosno nešto preko 18 miliona evra po kilometru.
18 miliona evra po kilometru! Zar i nama, naviknutima na neviđenu i bezočnu pljačku koja pod ovom vlašću u kontinuitetu traje još malo pa punih 12 godina, ovo ne izgleda malo čudno? Već je decenija prošla od kako je ova vlast sa cene od milion evra ravničarskog autoputa došla do dva, sa dva do tri, sa tri do pet, sa pet do osam, ali odakle sad osamnaest? Dobro, nije ovaj autoput sasvim ravničarski, mada u dobrom delu jeste, biće tu mostova, tunela i koječega ali, osamnaest miliona po kilometru u proseku! Pa to znači da će neki kilometri koštati i preko trideset miliona evra, zar ne!?
Zanimljiva je ova Vučićeva matematika, posebno ako se uzme u obzir to da je prvobitno, prilikom otvaranja radova 02. decembra 2021. godine najavljeno da će prva deonica do Beloljina, u dužini od 32,7 kilometara koštati 225 miliona evra, a ceo autoput, dakle svih 77 kilometara, oko 650 miliona evra. Eto, od našeg žovijalnog predsednika smo naučili i to da iznos od oko 650 miliona evra iznosi tačno 1,4 milijarde evra. I daj Bože da se tu zaustavi.
Šta to, osim pohlepe ljudi iz samog vrha vlasti i njihovih biznis partnera može od 02.12.2021. do 26.07.2023. godine, dakle za nepunih 20 meseci, da naraste više nego dvostruko pa da se dođe do ove cene, nije poznato. Ali su poznate neke druge okolnosti i one ne izgledaju ni najmanje dobro.
Toplički okrug, kroz koji treba da prođe najveći deo autoputa, po popisu stanovništva broji 77.900 stanovnika. Kako budućem autoputu ne gravitira Žitorađa, jedna od topličkih opština koja ima 13.941 stanovnika i kojoj je daleko pristupačniji izlaz kod Doljevca, matematika nas upućuje na broj od 63.959 ljudi koji su usmereni na ovaj put. Ali da li su? Najmanje dve trećine stanovnika Prokuplja, centralne topličke opštine koja broji 38.291 ljudi, odnosno njih oko 25.000, nema nikakav razlog da koristi taj autoput. Razlog je jednostavan. Do Merošine, koja je udaljena od Prokuplja 17 kilometara, postojećim putem se stiže za petnaestak minuta i oni koji se upute u pravcima ka Beogradu ili Vranju, a njih inače i nema previše, već su na autoputu. Ušteda u vremenu, imajući u vidu udaljenost postojećeg i budućeg izlazišta na autoput ne može biti veća od 5 minuta. Ostalima, a takvih je najveći broj, koji idu do Niša ili okolnih mesta, novi autoput ne znači baš ništa.
Tako dolazimo do činjenice da novom autoputu realno gravitira oko 38.000 stanovnika Topličkog okruga. Napominjem da sve brojeve sa popisa treba umanjiti za najmanje 10%, pošto među popisanima veliki broj njih, posebno mladih koji bi verovatno i najviše koristili taj put, više ne živi u Toplici već su sreću i spas od Vučićevog blagostanja potražili u Nemačkoj, Austriji, Norveškoj i drugim zemljama.
Pa kome onda treba i kome će koristiti taj put. Topličanima, kojih je sve manje, uglavnom neće. Srbima sa Kosova i Metohije, koji u enklavama u koje su stešnjeni i tamo jedva opstaju, skoro nimalo. Albancima sa Kosova i Metohije i onima iz Albanije – njima sasvim sigurno da
Pa kome onda treba i kome će koristiti taj put. Topličanima, kojih je sve manje, uglavnom neće. Srbima sa Kosova i Metohije, koji u enklavama u koje su stešnjeni i tamo jedva opstaju, skoro nimalo. Albancima sa Kosova i Metohije i onima iz Albanije – njima sasvim sigurno da, da skrate svoj put i ubrzaju protok ljudi, robe, kapitala i narkotika.
Dakle, kad sve saberemo i oduzmemo, takozvani „Autoput mira“ će po svojoj pravoj prirodi biti „Autoput korupcije i heroina“. Korupcije, koja je centralna ekonomska aktivnost Aleksandra Vučića, njegovog najbližeg okruženja i njihovih biznis partnera, a koja je najzastupljenija u putnoj industriji preko koje, neviđenim bildovanjem cena, otimaju milijarde evra od građana Srbije. Heroina, koji je glavna privredna delatnost Vučićevih albanskih, i ne samo albanskih partnera, kojima je brza distribucija narkotika u svim pravcima od vitalnog značaja. Eto, toliko o autoputu.
Ana Brnabić na skupu EBRD u Londonu (24. februar 2020): Planiramo da do kraja godine počnemo izgradnju „autoputa mira“ Niš – Priština – Tirana – Drač, a EBRD će najverovatnije finansirati taj put
A šta je nama, stanovnicima Toplice i bliže okoline, vezano za puteve jedino potrebno. Obilaznica oko Merošine i obilaznica oko Prokuplja koje bi teretni i putnički saobraćaj, pre svega onaj koji ima veze sa Kosovom i Metohijom, iselili izvan ovih mesta. I brza saobraćajnica sa tri trake, koja bi se prostorala ili trasom najavljenog autoputa ili nadovezivala na postojeći magistralni put. A sav ostali novac, umesto u tanušan asfalt i debele novčanike korumpiranih političara, treba uložiti u razvoj topličkog kraja, poljoprivredne, prerađivačke, turističke i privredne potencijale, lokalnu infrastrukturu, obnovu i izgradnju javnih prostora, objekte namenjene kulturi i obrazovanju, izgradnju stanova za zdravstvene i prosvetne radnike (tržišna cena 1000 novih stanova prosečne površine od 70 kvadrata u Toplici košta manje od 4 kilometra Vučićevog autoputa korupcije i heroina). Jer, već smo toga blizu, niti će ljude u ovom delu Srbije imati ko da leči, niti će decu imati ko da uči. A uskoro će tako biti i drugde.
autor: Dragan Dobrašinović
