Za Titeljane ispravna voda samo jedan mesec godišnje

0
320

Voda za piće u najvećem delu vojvođanske opštine Titel potpuno je neispravna najmanje osam godina. Podaci koje je CINS analizirao pokazuju da je od oktobra 2019. do januara 2021. godine voda bila zdravstveno ispravna samo jedan mesec. Meštani Titela još čekaju na rešenje, a epidemiolog Zoran Radovanović ukazuje na opasnost od dizenterije, epidemije dijareje i drugih crevnih bolesti.

Radoslav Čavić, meštanin Titela i otac troje dece, kaže da nikad nije pio vodu sa česme, niti to rade članovi njegove porodice.

Kako objašnjava, puna je trunja, gvožđa, smrdi, nije ni za kupanje životinja, a kamoli za ljudsku upotrebu. Seća se da je voda zagađena otkako je bio mlad. Oni nisu jedini, oko šest hiljada stanovnika Titela ima isti problem.

Za kupovinu vode Čavići izdvajaju oko tri hiljade dinara mesečno.

Međutim, Čavići ne znaju da je od oktobra 2019. do sredine januara 2021. godine voda za piće u gradskom naselju Titel bila zdravstveno ispravna samo jedan mesec (februar 2020). To pokazuje analiza mesečnih izveštaja o kvalitetu vode Instituta za javno zdravlje Vojvodine do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Situacija je nešto bolja u selu Mošorin u opštini Titel – voda je bila ispravna šest od 16 meseci. Nije poznato kakav je kvalitet vode u pojedinim selima oko Titela, jer CINS-u nisu dostavljene sve tražene informacije.

Pored toga, podaci Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut pokazuju da javni vodovod gradskog naselja Titel najmanje osam godina, od 2012. do 2019, ima status vodovoda sa „udruženom” neispravnošću, što znači da voda nije ni mikrobiološki (bakterijski) ni fizičko-hemijski ispravna.

Fizičko-hemijske nepravilnosti uglavnom su povezane sa izgledom vode, odnosno promenjenom bojom ili mutnoćom.

Rizici koje nosi zagađena voda

„Higijenski i zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja”, navodi se u izveštaju o kvalitetu pijaće vode Instituta Batut iz 2019. godine.

Da Vas podsetimo:  Izraelska studija: Britanski soj virusa povećao broj ozbiljno obolelih

Mnogi meštani Titela nemaju tu mogućnost. U oktobru te godine voda je ocenjena kao zdravstveno neispravna i opasna po zdravlje osetljivog dela populacije (dece, trudnica, dojilja i starijih lica). Nivo slobodnog rezidualnog hlora u vodovodu tada je bio 15,5 puta iznad dozvoljene količine.

Veće količine hlora mogu biti opasne, objašnjava profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija.

Mogući uzroci tolike količine hlora su kvar na uređaju ili neznanje operatera koji je radio na hlorisanju.

Pogledajte kompletne nalaze kvaliteta vode u TiteluMošorinuŠajkašu i Vilovu.

Treba tragati za propustom, ali to pokazuje da su nadležni svesni da nešto u sistemu ne valja, smatra epidemiolog Zoran Radovanović. Moguće su i posledice po zdravlje ljudi:

„Može da se desi epidemija dijareje i drugih bolesti, zavisi od toga šta se nalazi u stolici građana Titela.“

Osim adekvatnog hlorisanja, Dalmacija kaže da Titelu, da bi smeo da pije vodu, nedostaju dobra vodovodna mreža i njeno čišćenje.

Naime, u Vojvodini problem izaziva i stara vodovodna mreža građena 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Kako navodi Dalmacija, korišćen je materijal koji nije adekvatnog kvaliteta, a danas se ne vodi računa o kontroli i zameni cevi. Probleme izazivaju i loša priključenja na mrežu:

„Tu onda nastanu pukotine, čim padne pritisak uđu mikroorganizmi, nema kanalizacije već septičke jame pa je površinska voda zagađena sa koliformnim bakterijama i čim negde cev vodovoda nije kako treba onda on (mikroorganizam) uđe unutra. (…) Problem je da uđe ta voda koja je povezana sa septičkom jamom, a drugi problem je i da se ne vrši hlorisanje kako treba i ne vrši se dovoljno pranje mreže“.

Zagađena voda pretnja je po zdravlje građana, objašnjava Radovanović:

„To mogu biti dizenterija, sve crevne bolesti, znači sve bolesti koje se prenose tim putem“.

U opštini Titel deo vodovodne mreže je i dalje od azbesta.

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Beogradu za Istinomer su ranije potvrdili da ne postoje dokazi da je azbest koji se unosi gutanjem, odnosno kroz vodu za piće, kancerogen, ali da taj rizik postoji za radnike koji rade sa azbestnim cevima, jer mogu da udahnu čestice azbesta.

Korišćenje flaširane vode ekološki rizik

Kada zbog narušenog kvaliteta pijaće vode građani moraju da potraže alternativu, to predstavlja potencijalni rizik po životnu sredinu, objašnjava za CINS doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

„Upotrebom ‘flaširanih voda’ se povećava i količina otpada, posebno PVC ambalaže, čime se dodatno zagađuje životna sredina.“

Rešenje bi bilo, navodi, unapređenje tehnološkog procesa prečišćavanja vode, održavanje vodovodnih cevi i instalacija, ali i da potrošači pravilno koriste vodu što podrazumeva čišćenje i dezinfekciju slavina, zamenu mrežica na slavinama, čišćenje bojlera i ispiranje sistema nakon intervencija.

Azbest je zabranjen u Evropskoj uniji 2005. godine, a u mnogim članicama i deceniju ranije, prenosi Istinomer.

Profesor Dalmacija objašnjava i da se mangan i gvožđe talože u mreži i kada dođe do nestanka vode ili do promene pritiska na mreži može doći do dizanja taloga koji dolazi do korisnika. To dovodi i do ekonomskih posledica, jer ako je nekome, na primer, u tom trenutku uključena mašina za pranje veša, taj talog na kraju dospeva do veša.

Da Vas podsetimo:  Predlog rešenja nekih problema nauke u Srbiji

U vodi u Titelu i Mošorinu bilo je povišenih količina mangana i gvožđa.

Rešenje samo u planu

Na pitanje šta misle da je uzrok problema sa vodom za piće, iz Opštine Titel odgovaraju da je tako u celoj Vojvodini:

„Kvalitet vode u Opštini Titel nije ništa znatnije bolji niti lošiji u odnosu na ostale opštine i gradove na teritoriji AP Vojvodine. Čak šta više smatramo da su dva izvorišta na teritoriji Opštine Titel (Surduk kojim se snabdevaju naseljena mesta Šajkaš i Mošorin), po analizama i zadovoljstvu građana iznad pomenutog proseka.“

Izveštaj Batuta o kvalitetu vode za piće iz 2019. ovo, međutim, demantuje. Voda sa javnih česma bila je zadovoljavajućeg kvaliteta u više mesta u Vojvodini, između ostalog i Novom Sadu, na oko 40-ak kilometara od Titela.

U Titelu problem može da se reši.

Institut za javno zdravlje Vojvodine prilikom analize vode ukazuje na probleme, ali i predlaže šta može da se radi kako bi se stanje popravilo. Jedna od mera je prečišćavanje vodovodne mreže.

U lokalnom JKP Komunalac kažu da u Titelu to rade svakog ponedeljka i petka u mesecu, po potrebi i češće, onako kako predlaže Institut. Uprkos tome, u januaru 2021. voda u Titelu je ocenjena kao zdravstveno neispravna – aerobne mezofilne bakterije su bile prisutne, a mikrobiološka odstupanja ukazala su na nedovoljno efikasnu dezinfekciju pijaće vode.

Iz Komunalca za CINS objašnjavaju da je proces u najvećem broju slučajeva efikasan, kao i da je „opšte poznato“ da Vojvodina ima slične ili teže probleme sa vodovodnom mrežom (sa izuzetkom Novog Sada).

Predsednik Opštine Titel Dragan Božić već dugo najavljuje da će kompletna azbestna vodovodna mreža biti zamenjena, poslednji put početkom 2020. Umesto toga, neki građani su kraj prošle godine dočekali sa crnom vodom.

Da Vas podsetimo:  Ćirilica kao prognanica
TRAG KOJI JE OSTAVILA VODA SA TITELSKE ČESME U DECEMBRU 2020; FOTO: printscreen

Mreža nije zamenjena zbog virusa korona, odgovaraju iz Opštine:

„To nas je omelo da završimo zamenu celokupne azbestne mreže. Nadamo se da ćemo pomenuto realizovati tokom tekuće godine.“

Alternativa novim cevima je fabrika vode.

„Ono što Opština Titel radi po pitanju povećanja kvaliteta vode za piće je izgradnja novih rezervoara za piće, kao i izrada projektne dokumentacije za fabriku vode.“

Napominju da je jednogodišnji investicioni opštinski budžet (po nekim procenama) srazmeran izgradnji fabrike za piće. Zbog toga će Opština, tvrde, u narednom periodu konkurisati kod pokrajinskih sekretarijata i ministarstava za izgradnju ove fabrike.

Prerađenu vodu iz fabrike planiraju da šalju u naselje Titel, kao centralnu administrativnu jedinicu, i u naselja Lok i Gardinovci.

Na pitanje zašto lokalna samouprava do sada nije omogućila alternativne izvore pijaće vode, iz Opštine odgovaraju da je „teško obezbediti dovoljne količine i kvalitet svim korisnicima u svako vreme“.

Mentorka: Teodora Ćurčić

Izvor: Cins

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime