Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je još 2016, kada je bio mandatar za sastav nove vlade, da će spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću biti otkriven 12. marta 2018, na 15. godišnjicu njegove smrti. Kako je tada pojasnio, memorijal će se nalaziti na Studentskom trgu u Beogradu, nedaleko od mesta gde je Đinđić studirao i živeo. Danas, osam godine kasnije, navedenu inicijativu kao da je prekrio duboki veo zaborava.
Ako se vratimo u 2016, setićemo se i da Vučić nije propustio priliku da kaže da “njegova (Đinđićeva) Demokratska stranka nije našla za shodno da podigne spomenik Đinđiću da to uradi do 2012. godine”. Kako je istakao:”u Srbiji su reformatori stradali, i zbog toga što Srbi često od emocija i ostrašćenosti ne vide dalje”.
Zvanična odluka o podizanju spomenika tragično stradalom premijeru doneta je u junu 2016, na sednici Skupštine grada, kada je imenovan i Odbor za podizanje spomenika. U martu 2017. Grad Beograd raspisao je međunarodni konkurs za idejno rešenje spomenika Đinđiću.
Na konkursu je učestvovalo 40 autora, a pobedio je rad “Strela”, autora Mrđana Bajića i njegovog tima. Kako je saopšteno, spomenik će se nalaziti na renoviranom Studentskom parku, biće visok 6,2 metra, u obliku strele, čiji je pravac ka nebu, belo-srebrne boje. Kao ideja vodilja poslužila je misao Zorana Đinđića:”Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sastati vi i ja”. Takođe, bilo je planirano da spomenik prati zvučna izolacija, kako bi se čule Đinđićeve reči.
Vlada Srbije je 12. marta 2018. donela odluku da Gradu Beogradu izvrši transfer od 13.257.000 dinara, za podizanje spomenika ubijenom premijeru.
Godine 2021. u pojedinim medijima je bilo objavljeno da je spomenik završen i da se nalazi kod vajara Mrđana Bajića. Kao prepreka za postavljanje spomenika navođena je “rekonstrukcija Vasine ulice, odnosno prostora između Studentskog trga i Vasine ulice”.
U proleće 2022. zvanično je navedeno da bi “krajem sledeće godine trebalo da se stvore uslovi da se na Studentskom trgu postavi spomenik Đinđiću”. Kako je tada objasnio glavni urbanista grada, potrebno je da se najpre završi rekonstrukcija Vasine ulice i Studentskog parka i da se izmesti saobraćaj, kao i da se sprovede arheološko istraživanje tog prostora”.
Nažalost, ni sada, dve godine kasnije nema nagoveštaja da li će se spomenik ubijenom premijeru zaista naći na Studentskom trgu.
Onakav kakav je, možda po inicijativi i zamisli gospodara i neuknjiženog vlasnika Srbije Aleksandra Vučića, dobro je što ta rugoba od spomenika Zoranu Đinđiću nije još urađena. Izgleda kao simbol strele- kao aluidiranje na odlazak Zorana posle (od koga naručeno?) ubistvo u nebo! Zar nam nije dosta ružnih spomenika po gradu -npr. Nemanja koji nekeko i „prolazi“ ali ona gomila gvožđurije na kojoj stoji? Pa onda spomenik nejcenjenijem i verovatno najvoljenijem srpskom patrijarhu svih vremena, gospodinu Pavlu koji je i više nego rugoba. Jadan Pavle niti sedi niti lebdi! Pitam se često na kojim drogama su ti koji prave spomenike? Možda su oni koji naručuju spomenike i možda se grebu o provizije, jer zašto se toliko dugo krije koliko je koštao spomenik Nemanji, na još jačim drogama zvanim MITO? To, verovatno, dok su ovi mafijaši na vlasti nikada nećemo saznati!
Поред Ђинђићевог споменика требало би подићи и споменик Слободану Милошевићу.
Обојица су пострадали због КиМ, јер нису били за то да Косово буде независна држава,
а то се странцима (“савезницима“) није свидело па су их обојицу ликвидирали.
Slazem se sa Vašom konstatacijom da su i Milošević i Djindjić bili ubijeni zbog odbrane KiM od istih.
Djindjiću se to dogodilo kada je shvatio koliko je Milošević bio u pravu, braneći KiM, pa je nastavio ono što je Milošević činio. Ali…..ali……. šta je prije toga činio Djindjić ??? Po svaku cijenu se pokušavao dočepati vlasti. Za vrijeme bombardovanja Srbije 1999 g. organizirao je svoje DS članove, da izvještavaju NATO , gdje su polozaji VOJSKE JUGOSLAVIJE. Protivio se obustavi bombardovanja, do potpune kapitulacije VJ , i predaje vlasti od strane Miloševića – opoziciji ! Jedan od najagilnijih saučesnika “ petooktobarskog puča “ ! Protivno USTAVU , prodao ili predao bivšeg predsjednika drzave haškom tribunalu. Kada se napokon dočepao vlasti, krenuo sa “ isplatom kredita “ , koji je zaduzio zbog ustoličenja na poziciji premijera. Uništijo tj. zatvorijo domaće banke, rasprodao, podjelio, uništio , strateški vazna poduzeća, deklasirao VOJSKU koja se herojski i uspiješno borila protiv NATO , koja je zaustavila kopnenu ofanzivu neprijatelja, iz Albanije prema KiM. Snagu takve VOJSKE , razoruzavanjem i uklanjanjem najboljih kadrova, svedena je na snagu “ lovačkog društva “ !
Tek kada mu je rečeno šta i kako mora činiti sa KiM, došlo je kod Djindjića, do epskog i mitskog
“ putovanja pameti is straznjice u glavu “ ! Probudio se ČOVJEK u njemu i počeo je da se prema bivšim saveznicima, i ponaša kao čovjek. Nije htjeo da preda KiM . Zbog toga je bio i ubijen !
On treba da bude eshumiran i prebačen na drugo grobno mjesto, tamo gdje je sada ukopan , ne pripada. U svakom slučaju, naći će se u knjigama povjesti ……………. Trgove i ulice ne treba grditi ovakvim imenima . Slobodan Milošević je jedna sasvim drugačija priča !!