U Srbiji postoje političke stranke koje su ili naglašeno prozapadne ili su, obično se kaže, patriotske.
Doduše ima i jedna koja želi istovremeno sve zamislivo da bude.
Lako je zapaziti da praktično sve stranke i njihovi lideri i visoki funkcioneri, obično glasno raskokodakani u vezi sa bilo kojom temom, sada u vezi sa autokefalnošću MPC ćute kao zaliveni. Osim jednog, koji se svaki dan oglašava i koji je načelno pozdravio tu odluku.
Tačno je i to da je na snazi princip odvojenosti crkve i države ali on za naše vrle političare ne važi kada treba komentarisati svakolika crkvena pitanja za koja oni smatraju da im mogu doneti još neki glas na izborima. Sva pitanja osim ovog, možda i najvažnijeg u ovom veku, bar do ovog trenutka.
Lako je pretpostaviti šta o problemima koje ima SPC od Svetog Save do danas misle Đilas, Tepićeva, Moramo, PSG i drugi severnoatlantski i vašingtonsko-berlinski puleni. Misle isto ili slično kao i njihovi pokrovitelji ili ih, u boljem slučaju, ta problematika ne zanima budući da su ili ateisti ili jugonostalgičari ili “građani sveta” ili su drugačijih verskih uverenja ili zastupaju bilo šta drugo, sve do otvorenog animoziteta prema SPC i svetosavlju kao delu srpskog identiteta i tradicije.
Ono što je neobično je činjenica da ćute i tzv. patriotske stranke. Ili sam mnogo propustio da vidim i čujem pa se unapred izvinjavam, ili je maca pojela jezik Dverima, DSS-u, Zavetnicima, svim Poksovima i dalje redom.
Zašto ćute lole nikaragvanske, čega se plaše?
Da li prave čuvene sondaže da prvo provere kako Srbi dišu u vezi sa ovom temom, ili se plaše da ne pokvare odnose sa SPC? Ili i oni, baš kao i ona druga grupa, idu po mišljenje u zapadne ambasade? Ili prosto nemaju šta pametno da kažu? Ovo poslednje doduše, uglavnom im nije predstavljalo prepreku u ranijim pregnućima.
Nešto od navedenog jamačno jeste odgovor, ali šta?
Da zaključim, kilavost, kolebljivost i poslovična nesnalažljivost srpskih tzv. patriotskih stranaka, a ponekad i nešto grđe, čini da ogromna većina nacionalno svesnih građana nema za koga da glasa a sve dovodi do pogrešnog (a za Zapad poželjnog) utiska da u Srbiji iskrenih, pismenih i trezvenih patriota ima 10-15 posto, umesto najmanje 60-70 koliko ih zaista ima.
To znači da nije problem u narodu nego u nekom ili nečem drugom ali to je preopširna tema za ovaj format.
Pitanje odnosa prema na brzinu oktroisanoj autokefalnosti MPC biće proba za mnoge pojedince i grupe.
Neka svako zauzme iskren stav pa neka bude šta treba da bude. Možda je SPC u pravu. Možda svima koji traže treba dati autokefalnost.
Konačno, i drugi narodi su propadali, to je zakon istorije, ali neka to bar ne bude u tišini i zbog oklevanja i jalovosti političara.
Mada je to zapravo obično baš tako…
Preuzeto sa fejsbuk stranice Vladana Vukosavljevića
