U ministarstvu odbrane usledilo je svojevrsno otrežnjenje, narod bi rekao da im je iz stražnjice došlo u glavu, da u savremenom tehnološkom dobu neko ko nije mogao da dogura dalje od završene osnovne škole ne može da bude specijalac
Piše: Davor Lukač
Kad propaganda ustukne pred činjenicama – onda je to loše za njene tvorce, ovog puta oličene u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i ministru odbrane Milošu Vučeviću. Nakon što im je propala „gromopucateljna najava“ da će do kraja godine Vojska imati 5000 specijalaca, sa početnom platom od 2000 evra, taj mehur od sapunice je počeo da se raspada „na sobnoj temperaturi“.
Nakon prolećnog fijaska sa nazovispecijalcima, jer je selektivnu, osnovnu obuku od navodno hiljada prijavljenih (a moglo je da se konkuriše i samo sa završenom osnovnom školom) prošlo njih svega 250 za tri elitne jedinice – 63. padobransku brigadu, 72. brigadu za specijalne operacije i odred vojne policije za specijalne namene „Kobre“, usledilo je i svojevrsno otrežnjenje, narod bi rekao da im iz stražnjice dođe u glavu, da ipak neko ko u 21. veku nije mogao da dogura dalje od završene osmoletke (a završi je 99,9 odsto učenika), ne može biti specijalac u savremenom tehnološkom dobu. Era digitalizacije, rekla bi premijerka Ana Brnabić.
I zato je Ministarstvo odbrane u magazinu Odbrana (koji ne čitaju ni pripadnici sistema) objavilo konkurs za prijem iz civilstva kandidata za pripadnike „Kobri“, „radi popune upražnjenih formacijskih mesta“, gde je sada poseban uslov srednjoškolsko obrazovanje.
Shatili su, napokon, ono na šta su mnogi bivši pripadnici specijalnih jedinica upozoravali, da se nekom sa osnovnom školom ne može poveriti ni čuvanje objekata u kojima stanuju državni i vojni funkcioneri, a kamoli neki složeniji zadaci u protivterorističkoj borbi ili u zasedi ličnosti.
Ko će da popuni “upražnjena formacijska mesta”
Štićene ličnosti i članovi njihovih porodica obezbeđuju se na više načina – neposredno, tokom pokreta, po mestu stanovanja i po mestu rada.
To, konkretno, u slučaju Vučića, Vučevića i načelnika Generalštaba Milana Mojsilovića, znači da se 24 sata dnevno obezbeđuju stanovi u kojima žive, mesta na kojima rade i oni dok su u pokretu, a to iziskuje veliki broj ljudstva. Plus neke druge ličnosti za čiju bezbednost brinu „Kobre“. Puno tih specijalaca uskoro odlazi u penziju, ko će da ih zameni? U konkursu i samo Ministarstvo odbrane priznaje da se on raspisuje radi „upražnjenih formacijskih mesta“.
Pitanje je i kako bi Vučić reagovao da mu kažu da su mu u obezbeđenje došli ljudi sa osnovnom školom.
Ko može u 72. brigadu za specijalne opracije
Konkurs je istovremeno objavljen i za 72. brigadu za specijalne operacije, gde se kao poseban uslov za prijem lica iz građanstva za profesionalne vojnike na određeno vreme navodi samo to da su plivači, a opšti uslov je da imaju „odgovarajuću stručnu spremu za radno mesto za koje konkurišu“, bez preciziranja stepena spreme, što u prevodu znači da mogu i sa osnovnom školom.
Međutim, poslati u specijalnu operaciju, što znači u neprijateljsku pozadinu, i dati ljudima koji nisu u detinjstvu savladali disciplinu (jer srednju školu napustaju uglavnom nedisciplinovani đaci) savremena optoelektronska i komunikaciona sredstva, je neodgovorno. Dati moderan snajper nekom ko nije savladao osnove fizike, taj neće umeti da izmeri ni jačinu vetra, ni vlažnost vazduha, merenje daljine laserom – je van zdrave logike je. Osim ako kreatori te ideje iz vrha Ministarstva odbrane nisu imali inspiraciju u američkom filmu „Neprijatelj pred vratima“ u kome se glorifikuje lik pastira sa Urala Vasilija Zajcova, najboljeg sovjetskog snajperiste u bitci za Staljingrad.
Ali, film je jedno, a stvarnost i tehnologija nešto sasvim drugo.
