“Što nije zapisano – zaboravi se, što se zaboravi kao da nije postojalo!“ Sv.Nikolaj Žički
U 20. veku kada je pali čovek definitivno odbacio Gospoda i prihvatio da služi mamonu, srbski narod je kao nijedan narod u svetu (srazmerno svom broju) doživeo stradanje. Naša su groblja najveća, naš bol je najdublji, a Srbe i danas progone sa svojih vekovnih ognjišta. Ubijeno je preko četiri miliona Srba, od kojih je oko 1,5 miliona umoreno do tada neviđenim mučenjem po logorima i tamnicama gorde i “kulturne“ Evrope u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Na kraju tog zloglasnog veka, umesto da ceo svet oda priznanje mučeničkom i časnom srbskom narodu, koji je zbog svoje ljubavi prema Gospodu i slobodi, podneo toliku žrtvu, pretvoren je voljom svetskih moćnika, iz mučenika u zločinca. Prvo su NATO fašisti od 30.08. do 14.09.1995. godine bacili na Srbe u Republici Srpskoj preko 10.000 tona bombi sa osiromašenim uranijumom, ubili 153 civila i naneli veliku materijalnu štetu. A onda je 24.03.1999. godine srbski narod, stavljeni van zakona i sa njim oni koji upravljaju ovim palim svetom, rade šta hoće. Tog datuma kada je počelo nemilosrdno bombardovanje Srbije od strane fašističke organizacije NATO, svetski moćnici su objavili rat čovečanstvu i pokazali da za njih ne važe ni Božiji, ni ljudski zakoni. Posle Srbije, svetski moćnici preko SAD, EU, Vatikana i NATO-a, otvoreno i bez malo milosti kažnjavaju sve one zemlje koje hoće da sačuvaju svoju slobodu i neće da prihvate satanističku idelogiju Novog svetskog poretka: Avganistan, Somalija, Irak, Obala Slonovače, Egipat, Libija, Sirija, Ukrajina…
U vremenu od 24. marta kada su oko 19:45 časova pale prve bombe u Prištini, pa do 10. juna oko 19.35 časova kada je palo poslednjih pet projektila koji su pogodili kasarnu u Uroševcu, satanine sluge su u jezivom i bez imalo milosti bombardovanju, na našu zemlju bacili preko 30 hiljada tona bombi sa osiromašenim uranijumom, ubili 1002 vojnika i policajaca i preko 2500 civila (vlast nikada nije utvrdila tačan broj stradalih, jer to nije u njenom interesu), od toga 89 dece, preko 6000 je bilo ranjenih, privreda je uništena, a šteta se procenjuje na preko 100 milijardi dolara, zauvek su nam zatrovali reke, planine i plodne ravnice. I ako su vođe tog zločinačkog dela, licemerno nazvanog “milosrdni anđeo“, tvrdili da bombarduju samo vojne ciljeve, oni su smišljeno najviše bombardovali civilne ciljeve i to koristeći zabranjene kasetne bombe: stambena naselja u velikim gradovima, bolnice, škole, vrtiće, mostove, fabrike, zgrade televizije, crkve i manastire, infrastrukturu. U tom mnoštvu potresnih stradanja od NATO bombi, izdvojićemo samo nekoliko da podsetimo na surovost tog zločina: 5. aprila oko 20:22 časa NATO avioni su istresli na stambenu oblast u Aleksincu 550 kilograma bombi, 11 ljudi je poginulo, a 50 je teško povređeno; 12. aprila 1999, drugog dana Vaskrsa, sa dva projektila su pogodili putnički voz na liniji Beograd – Solun na železničkom mostu preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri, broj poginulih nikada nije utvrđen, a mnogi putnici se i danas vode kao nestali; 23. april oko 2:06 časova, bombardovana je zgrada Radio-Televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u Beogradu, poginulo 16 osoba, 3 zadobilo teške a 13 lake telesne povrede; 1. maj pogodili su putnički autobus kod mesta Lužani, poginulo oko 70 ljudi, većinom deca i žene; 7. maja na Niš su bacili kasetne bombe, poginulo 15 ljudi; 30. maja na Svetu Trojicu oko 13 časova, pogodili su sa dva projektila most kod Varvarina i ubili 17 ljudi.
Trogodišnja Milica Rakić koju su NATO zločinci ubili na noši u kupatilu, simbol je stpadanja i nevinosti. Kao što su to bili: šestogodišnji Branimir Stanijanović postradao sa ocem Vidosavom i majkom Divnom u vozu koji su NATO projektili pogodili u grdeličkoj klisuri, on je sa vaskršnjim darovima, krenuo u posetu sestri; devojčica Bojana postradala u Merdarima. Stefan i Dejana u Ralji kod Beograda; četvorogodišnji Marko, postradao u izbegličkom naselju kod Đakovice; Olja i Julija u Murini kod Berana; Devojčica Dragana postradala u Starom Grackom kod Prištine, na mučeničkom Kosovu; Sanja Milenković, najbolji matematičar Jugoslavije, koja je ubijena na Varvarinskom mostu dok se vraćala iz Crkve na Svetu Trojicu…
Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom Unmika i Kfora. Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih ne-Albanaca. Preostali Srbi su ostali da žive na severu Kosova i u izolovanim enklavama i sve ih je manje.
Posle tog zločinačkog bombardovanja Srbije, do tada jedna slobodna, nezavisna i časna zemlja je okupirana i pala je u ropstvo, bedu i siromaštvo, a krajnji cilj svega toga je njeno potpuno uništenje. Nekada suverena zemlja Srbija postala je obična kolonija, koja se ništa ne pita već preko evrounijatske kolonijalne uprave samo aminuje volji svetskih zlikovaca, a Srbi su postali obični robovi. Ono što je od privrede ostalo posle bombardovanja, preuzeli su stranci i tajkuni, čak i prirodne resurse. Narod se eksploatiše kao u robovlasničko doba, vade nam organe i na nama vrše eksperimente.
Punih 11 nedelja NATO pakt je na ovim prostorima sejao smrt i osiromašeni Uranijum zbog koga će radioaktivni oreol „milosrdnog anđela“ lebdeti nad ovim prostorima zauvek. Pre NATO bombardovanja, broj novih slučajeva karcinoma u Srbiji je iznosio oko 1800 godišnje, poslednjih godina on se popeo na 4000 – 5000 i stalno raste. Ubijanje Srba ne da je smanjeno posle bombardovanja, nego je povećano. Posle dolaska KFORA na KiM, ubijeno je ili oteto preko hiljadu Srba i za to niko nikada nije odgovarao. Odlučnost svetskih moćnika da nam zatru i seme pokazao je 17. mart 2004. godine, kada je nad Srbima na KiM učinjen neviđen pogrom od strane šiptara uz pasivno posmatranje KFOR-a, u kojem je: ubijeno 28 Srba, povređeno preko 900, uništeno ili teško oštećeno 35 svetinje, srušeno oko 1.000 srbskih kuća, 6 gradova i 9 sela etnički očišćeno, proterano oko 4000 Srba. 17. februara 2008.godine, šiptari su uz pomoć onih koji su nas bombardovali proglasili satanističku tvorevinu državu Kosovo.
Iščupa li se srce iz tela, ostaje leš koji se raspada.“
Episkop Artemije
U februaru 2010. godina u zajedničkoj akciji izdajničke svetovne i crkvene vlasti i šiptarskih terorista proteran je sa KiM, onaj koji je sprečavao izdaju KiM, Vladika Artemije sa svojim monaštvom. Posle toga su evrounijatska kolonijalna uprava i ekumenisti u SPC okončali svoju izdaju 2013/14. godine postavljajući granicu između centralne Srbije i KiM, priznajući vlast šiptarskih terorista u Prištini i terajući narod na KiM na šiptarske izbore.
Danas srbski narod trpi teror u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, pa i u centralnoj Srbiji, a sve to podstiču zločinci koji su nas bombardovali, uz pomoć ekumenista i evrounijata u Srbiji.
Sve navedeno govori da svetski moćnici preko SAD, EU, Vatikana i NATO-a imaju za cilj da Srbiju i Srbski narod unište, jer se kao Pravoslavni Hrišćani, deca Božija, Svetosavci ne uklapamo u njihove satanističke planove. Krajnji cilj svetskih zločinaca, sataninih sluga, je da nas prinesu na žrtvenik Novog svetskog poretka, na kojem će mamonu biti prinesena na žrtvu i naša država i naš narod. Za sve njih mi smo samo marva koju treba iskoristiti do krajnjih granica, odnosno u nama vide samo izvor sirovina i organa koji su potrebni za održavanje njihovog sistema.
Uprkos nepobitnim činjenicama koje govore o zverstvima, koje je zločinačka organizacija NATO, kao neposredni izvršilac odluka SAD, EU i Vatikana, odnosno svetskih moćnika, činio u toku bombardovanja i čini to i danas prema Srbima, evrounijatska kolonijalna uprava i ekumenisti u SPC, nezavisno od volje naroda, vrše globalističko-ekumenističke integracije. Zbog toga oni preko medija koji su pod njihovom kontrolom, kroz obrazovanje naše dece, menjaju svest narodu Srbskom, da bi zlo koje nam čine SAD, EU, Vatikan i NATO smatrali blagoslovom. Samo zbog naše krivice nama nije lepo, jer nismo kao sav “normalan svet“. To je najbolje objasnio sociolog dr Slobodan Vuković rečima: “Još u antičkom Rimu se znalo da vojna pobeda nije dovoljna za poraz protivnika, pravo osvajanje obavlja se nametanjem vrednosnog sistema pobednika kao “Božje volje”!“
Pesma izvinjena Ruskog narod Srbskom zbog NATO bombardovanja!
Zločine koje su učinili oni koji su ogrezli u satanizam i krvne žrtve SAD, EU, Vatikan i NATO kao neposredni izvršilac, ne samo da ne smeju biti zaboravljeni, već ne smeju biti ni oprošteni, jer to su zločinci koji se ne kaju, već nastavljaju i danas taj zločin prema srbskom narodu.
Zaključak neka budu stihovi pesme “Nek vidi dušman“:
“Što ćutiš, ćutiš, Srbine tužni?
Protljaj oči! Slava te zove…
Grešniče teški, trži se, tresni
lancem o zemlju! Nek mine mrak!
Nek dušman vidi, nek dušman čuje,
da Srb još živi, da je junak!“
Učinimo što stoji do nas, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
