Zločini komunista – Strealjao rođenog sina zbog partije

Od mnogih tužnih slučajeva tokom Drugog Svetskog rata kada su ne tako retko beležene mnoge tragične situacije, izdvaja se jedan koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. To je slučaj kada je otac komunista ubio svog sina jedinca zbog komunističke partijske ideologije.

Radi se o Petku Tanoviću, abadžiji iz Požege, bio je stari Vukovarac i komunista, imao je ženu Milicu, sina Radojicu, đaka pred završetkom velike mature, jednog od najboljih sportista regiona. Branio je za požešku “Gloriju“, a da nije bilo rata prešao bi u BASK. Imao je i ćerku Julu, koja je bila učenica Učiteljske škole u Užicu, a sada kao penzioner živi u Šapcu ili okolini.

Petko je bio poverljiva ličnost. Zajedno sa po zlu čuvenim Slobodanom Penezićem Krcunom, Vidanom Mićićem, Borovićem i Vukolom Dabićem, iz sela Mušvete kod Čajetine doveo je Živojina Pavlovića, španskog borca, člana KP Francuske i KPJ, pred Josipa Broza, tokom “Užičke republike“ 1941. godine. Broz mu je rekao: “Slušaj, Ždrebe, ne stigoh te u SSSR-u, ni u Španiji, ni u Francuskoj, stigoh te ovde u tvom rodnom kraju“. Posle toga je nastalo mučenje. Pavlović je dotučen i bačen u jamu u Krčagovu, gde su komunisti tada sahranjivali i ostale žrtve terora. U mučenju su prvačili Ranković, Đilas, Petar Stambolić, čak i Vladimir Dedijer.⁣⁣

Pošto je Petko bio ozloglašen kao ubica, porodica mu je bila pod udarom osvete, a prvenstveno sin mu Radojica. Školski drugovi su mu savetovali da se sklanja kad oni nisu tu. Kada mu je to dosadilo, potražio je preko sestre Ivka Jovanovića (ravnogorskog oficira). Sa njom je došao kod njega i tamo ostao. Bio je omiljen omladinac u omladinskoj četi. Kada su omladinci slati u školu rezervnih oficira, Ivko je zamolio majora Miloša Markovića, komandanta Požeškog korpusa, da ga uključi u spisak. Major ga je stavio pod broj jedan, iako je po azbuci bio na kraju. Omladinci su završili školu rezervnih oficira, a među prvima u rangu našao se Radojica Tanović. U to vreme postojale su dve takve škole, jedna u Istočnoj Srbiji, negde ispod Homolja, a u Zapadnoj Srbiji u Brajićima. Ovi koji su bili u Brajićima, međusobno su napravili veliko drugarstvo i međupoverenje.

⁣⁣Za kaznu što se Radojica priključio svojim drugovima, došla je odmazda oca da kazni svog sina “izdajnika“ i “narodnog“ neprijatelja zato što je postao rezervni oficir regularne vojske Kraljevine i nije prihvatio komunističku partiju. Prilikom zarobljavanja mnogih pripadnika Ravnogorskog pokreta po povratku iz Bosne, ravnogorci su i dalje bili pod oružjem. Hvatani su, pa je tako uhvaćen i Radojica Tanović. Strpani su u dvorište neke škole kraj Drine, a podatke je uzimao major Ozne za Podrinje Minić “Španac”. Davši svoje ime i prezime Radojica Tanović, major ga je pitao: “Šta ti je Petko Tanović“, Radojica je odgovorio: “Rođeni otac“.

⁣⁣Major je rekao da će proveriti da li je to istina, što je i učinio. Sve su izveli na streljanje i njega poslednjeg. Major je pitao svog kolegu Petka telefonom šta da radi sa njegovim sinom, a Petko mu je rekao:⁣⁣ “Jesi li pobio ostale u duhu Titovog cirkularnog naređenja, da sve zarobljene pripadnike Ravnogorskog pokreta, bez obzira na godine i pol treba streljati, jer će ih narod u svom mestu braniti…“⁣⁣

Kad mu je major rekao da je streljao sve zarobljene, Petko mu je rekao da strelja i njegovog sina s njima.”Streljaj ga kao i svakog drugog izdajnika”!

Čedina, sestra Dragana Kuveljić, prvoborkinja, koja je bila sekretarica kod Petka, osumnjičena da je ona predlagala da se Radojica strelja, izjavila je da ona u to nije umešana, a da je to bila odluka Petkova. Petko je ovu stvar krio od supruge i kćerke, ali su to one saznale od Španca. Kasnije je Petko ostao mentalno poremećen, noću je ustajao i išao u vašarište – igralište gde je njegov sin nekada igrao fudbal, zovući: “Sine, Radojice, jedinče moje oprosti“. Radio je to duže vreme i potom umro, ostavljajući iza sebe suprugu Milicu i kćerku Julu. Jula i danas živi kao penzionisana učiteljica u Šapcu.

https://www.facebook.com/svetislav.pusonjic