Crna Gora kao “plitka država”

Danas je Crna Gora kolevka novog paradoksa. Ona nestaje onda kada misli da je najviše ima.

Najmlađa članica NATO-a, najozbiljniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, svekoliki „lider u regionu“, sa uzurpatorom na vlasti (koji je umislio da je državnik) — Crna Gora se predstavlja u naponu snage. Ima je toliko da ne može da stane u postojeće udžbenike, pa se deci pišu novi, uključujući novu istoriju i znamenite ličnosti. Ali sav taj jeftini privid srušio se zabranom ulaska u Crnu Goru akademiku Matiji Bećkoviću i još trojici intelektualaca, profesora univerziteta iz Srbije.

Kažu da su na tom tajnom (ima li ga — nema li ga) spisku i drugi ljudi čije su reči i misli opasne po opstanak države. Članica NATO-a je „napadnuta“ od najvećeg živućeg srpskog pesnika i brani se zabranom njegovog ulaska u Crnu Goru. On će ipak, po svoj prilici, virtuelno prekršiti zabranu i kazati svoju reč. Ukoliko i ona bude opasna po režim, ne bi iznenadilo da u pomoć budu pozvani i američki marinci.

U Americi se Donald Tramp bori sa „dubokom državom“, a u Crnoj Gori je zavladala „plitka država“. U njoj se ne zna ko je za šta odgovoran, pa se beži od konkretnih imena i sve prepušta „institucijama sistema“. Tako je i ovaj spisak nepoželjnih i opasnih doneo neko bezimen na osnovu nekakvog maglovitog ovlaštenja.

Inače, priča o crnogorskim institucijama sistema je plodno tlo za svekolike viceve i šale. Tako su, jedno vreme, institucije u Crnoj Gori bile „sve ono što vam je smetalo da direktno dođete do Mila Đukanovića“.

Crnogorske institucije su, kažu, nezavisne i oslobođene političkog uticaja, ali kada se malo pročeprka po njihovom personalnom sastavu pronaći će se mnoštvo ljubavnica, supruga, naslednika i bliskih rođaka ljudi iz vlasti i vlade.

Izborom Duška Markovića za premijera, stvari su se unekoliko promenile. Milu je oslabio uticaj do mere da je novim zakonom o predsedniku Republike bio primoran da sebi propiše dodatna ovlaštenja i očuva moć. Po svemu sudeći, u tome neće imati mnogo uspeha. Zlobnici kažu da je to u nekakvoj vezi sa sukobom unutar postojećih klanova koji dele Crnu Goru i upravljaju svako svojim parčetom.

U nedavnoj prepisci sa mitropolitom Amfilohijem povodom crkve na Rumiji, Duško Marković je naumio da vladiki održi moralnu lekciju. Potpisao je tekst (sam ga zasigurno nije mogao sastaviti budući da dokazano nema moć takve pismenosti) u kojem raspravlja sa pozicije sile i sopstvenog tumačenja zakona. Verujem da mu je vladika Amfilohije već oprostio, jer je odavno svestan da ovaj ne zna šta radi i da mu je, više nego ostalima, potrebna božja pomoć.

Kada smo Duška Markovića prevodili iz Mojkovca u Podgoricu, bio sam u prilici da o tome donesem odluku. Pitao sam Mila zašto predlaže ovaj transfer, a on mi je rekao da je u pitanju zaslužni kadar naše partije koji je pod velikim pritiskom supruge da se preseli, jer su deca stasala za dalje školovanje.

Dobro, a šta on konkretno zna da radi, pitao sam Mila. Ništa posebno, ali je veran kao pas, odgovorio mi je. Tako se Duško Marković preselio u Podgoricu i zaradio nadimak „Duško radijator“.

Razume se on je, u međuvremenu, daleko dogurao. Najvjerovatnije koristeći do kraja svoj osnovni kvalitet koji ga je preporučio Milu.

Pametan preduzetnik bi u današnjoj Crnoj Gori trebalo da otvori „Agenciju za stid i izvinjenja“. Tu bi, profesionalno, na sebe preuzimao stid zbog postupaka trenutnih crnogorskih vlasti i glavara i, s druge strane, upućivao prigodna izvinjenja zbog takvih radnji.

Poslova bi bilo preko glave. Verovatno ne bi bili dobro plaćeni, ali bi se mogli tretirati kao investicija u neposrednu budućnost. Odnosno, kao zauzimanje boljih pozicija u nekom novom startu. Kritičari današnje Crne Gore biće prvoborci neke naredne. Tako je oduvek bilo, pa nema razloga za sumnju da bi moglo biti drugačije.

U međuvremenu, Matija, Aleksandre, Čedomire, Dejane i ini koji se nalaze na spisku nepoželjnih u Crnoj Gori — izvinite i ne zamerite svima nama koji se iskreno stidimo zbog toga.

Momir Bulatović 
Izvor: Sputnjik