Oko 500 bivših radnika Zastave kamiona u stečaju, koji duže od godinu dana protestuju zahtevajući isplatu zaostalih zarada i povezivanje staža, prema oficijelnim i definitivno utvrđenim podacima, na ime zarada koje im nisu isplaćivane gotovo čitavu deceniju, potražuju nešto više od 200 miliona dinara. Za povezivanje radnog staža nekadašnjim radnicima Kamiona, za period od 2010. do avgusta 2018., kad je poslednja grupa „kamiondžija“, uz ponuđeni socijalni program napustila fabriku, iz istečajne mase preduzeća ili iz državne kase, prema proceni Poreske uprave, treba da se izdvoji oko 320 miliona dinara
Spisak nekadašnjih radnika Zastave kamiona kojima se duguje za neisplaćene zarade sa tačnim iznosom njihovih ukupnih potraživanja, do kraja nedelje će biti dostavljen nadležnima u Ministarstvu privrede, sa kojima će se potom razmotriti mogućnosti za isplatu zaostalih plata bivšim „kamiondžijama“. Radnici Kamiona insistriraju da im se zaostale zarade isplate iz državne kase na osnovu obaveze koju je Vlada Srbije prema Zastavinim radnicima preuzela još 2008. godine. Smatraju da je to, najverovatnije, jedini nači za naplatu potraživanja, pošto ne veruju da je u stečajnoj masi njihove nekadašnje fabrike ostalo mnogo toga vrednog.
- Bili smo nedavno u Ministarstvu privrede, gde smo sa nadležnima razgovarali o zahtevima radnika Kamiona, pre svega o mogućnosti da se im se zaostale zarade isplate primenom Protokola iz 2008., koji je Vlada Srbije sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava vozila potpisala uoči dolaska Fijata u Kragujeac, i kojim je predvidjena obaveza države da zbrine sve radnike te grupe do konačnog rešenja statusa Zastavinih fabrika. Na tom satanku u Ministarstvu privrede dogovorili smo se da treba videti da li postoje zakonske mogućnosti za primenu Protokola koji je potpisan pre dvanaest godina. Mi mislimo da je taj dokument još uvek pravno validan, tim pre što je aneksiran 2012. I 2013. , a da li tako misli i aktuelna Vlada Srbije, saznaćemo uskoro, rekao je za list DANAS i Glas Šumadije član organizacionog odbora protesta bivših radnika Zastave kamiona Milić Micić.
Ističe, pritom, da će, ukoliko ne bude definitivnog dogovora o isplati zarada koje im se duguju, bivši radnici Kamiona, koji su privremeno obustavili proteste, sigurno ponovo da izađu na ulice. Istovremeno će, poručuje, da budu podnete krivične prijave koje su protiv petorice nekadašnjih rukovodilaca u Kamionima već napisane, zbog osnovane sumnje da je u raspolaganju sa novcem i imovinom te fabrike bilo, kako navodi, teških malverzacija.
- Od 2001. do 2013. godine, država je u Zastava kamione, kroz subvencije i druge oblike bespovratne finansijske podrške oporavku fabrike, uložila više 50 miliona evra, što kao diplomirani ekonomista koji je 20 godina radio u računovodstvu fabrike, pouzdano znam. Umesto oporavka i ponovnog pokretanja proizvodnje, u Kamionima je, uprkos svom uloženom novcu, u septembru prošle godine pokrent stečaj. Država je, s druge strane, Zastavi kamionima otpisala deo dugova na ime dela preuzete imovine i pogona Lakirnica i Karoserija za novoformiranu fabriku za proizvodnju vojnih vozila – Zastava TERVO. Oba ta pogona, javna je tajna, nisu u funkciji, a vojno vozilo kojim TERVO paradira pred vojnim i državnim vlastima odavno je, koliko vidim, proizvedeno u Zastavi kamionima, ističe Milić Micić.
