Fleksibilno radno vreme samo u javnom sektoru diskriminacija onih koji rade kod privatnika

0
882
Foto: pixabay.com

Radnici zaposleni u javnim službama uskoro bi mogli da biraju kada će na posao, a Ministarstvo za rad je to predložilo zbog usklađivanja porodičnih obaveza sa poslom. Predstavnici sindikata upozoravaju da su time diskriminisani oni koji rade u privatnom sektoru. Ovaj potez vide i kao kompenzaciju za to što njima neće biti povećane zarade, a tumače i da bi fleksibilno radno vreme omogućilo zaposlenima da na račun građana obavljaju stranačke aktivnosti pred predstojeće izbore.

Ministarstvo za rad je već uvelo fleksibilno radno vreme, a predlog je da to učine i druge javne službe. Tako bi ubuduće od 7 do 8:30 službenici trebalo da dolaze na posao i odlaze kada istekne 8 sati rada, a sve po dogovoru sa rukovodiocem.

To je učinjeno, kako su objasnili u Ministarstvu, kako bi zaposleni u državnoj upravi mogli da usklade posao i roditeljstvo.

Zaposleni i njihova prava su u fokusu rada resora kojim rukovodim, i brojne svetske primere dobre prakse najpre smo primenili na našim zaposlenim. Ovo Ministarstvo je pionir u brojnim inovacijama kada je u pitanju oblast rada i radnih odnosa, tako je i u ovom slučaju. Želimo da naši zaposleni budu zadovoljni, da mogu da usklade sve svoje obaveze, jer samo tako će nastaviti da rade sa elanom, što nam je veoma važno jer se njihov posao odnosi indirektno na sve građane – pojašnjava ministar Zoran Đorđević.

Ministar kaže da bi „klizno“ radno vreme smanjilo neproduktivan rad, povećalo zadovoljstvo zaposlenih, smanjilo troškove i prekovremeni rad – ali samo onima u javnom sektoru.

Zato ovaj potez Željko Veselinović iz Sindikata „Sloga“ vidi kao diskriminaciju prema onima koji rade kod privatnika, ali i kao dodvoravanje malom broju ljudi i smatra da građani neće imati nikakvu korist od toga.

Da Vas podsetimo:  Ulepšavanje Vučićeve vile

To je i jedna vrsta kompenzacije zaposlenima u javnom sektoru, s obzirom na to da oni jedini nisu obuhvaćeni ovim povećanjem plata ili vraćanjem onih na staro. Sa druge strane, to će opet da se svodi na jednu otvorenu diskriminaciju, jer će to važiti samo za zaposlene u državnoj službi koji su u odnosu na privatan sektor i do sada imali i bolje uslove za rad i drugačiji odnos i tretman od strane poslodavaca – napominje Veselinović.

Veselinović sumnja i da se „klizni“ dolazak i odlazak sa posla uvodi baš sada, pred redovne parlamentarne izbore, kako bi zaposleni u javnom sektoru koji su politički aktivni imali vreme za stranačke aktivnosti.


Kako „klizno“ radno vreme utiče na građane?

Zasad se ne zna kako će to uticati na građane, koji često zavise od službenika u opštinskim i gradskim upravama, ali Veselinović ne vidi kako bi to moglo da poboljša rad sa strankama, koji je i dosad bio „klimav“.

Mi smo i do sada videli u praksi da su u opštinskim i državnim upravama ljudi prinuđeni da čekaju satima. Mislim da onda generalno ne može ovo ništa značajno da promeni. Jedino da ako ostaju duže na poslu možda mogu i sa građanima duže da rade – dodaje Veselinović.

Upravo na to da građani ne smeju da trpe zbog fleksibilnosti radnog vreme službenika je ono na šta upozorava i predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković. Kada ovakav način rada zaživi usluge koje se pružaju građanima treba da budu besprekorne, dodaje, a ne da kada građani obavljaju neki posao ne zateknu nikoga na radnom mestu.

Pod uslovom da ne trpe građani, da proces funkcioniše kako treba i da to ne zadire u radna prava i obaveze zaposlenih, mi nemamo ništa protiv – ističe Stojiljković.

Da Vas podsetimo:  Lekari opšte prakse nespremni za mentalne poremećaje

Radnici kod privatnika obespravljeni, jedno od rešenja smanjenje radnog vremena

Oni koji su zaposleni u privatnom sektoru, posebno oni u novootvorenim fabrikama, kako sami svedoče, i dalje su obespravljeni. I dok će njihove „kolege“ uskoro moći da usklade posao i roditeljstvo, oni svedoče da ima dana kada ni ne viđaju svoju decu zbog posla.

Stojiljković iz „Nezavisnosti“ kaže da je iskustvo sa juga da i u toalet idu „pod kontrolom“, te da to dovoljno govori o tome kakav odnos država ima prema „svojim“ zaposlenima, a kakav prema onima koji rade kod privatnika.

Ja vama dole na jugu treba da govorim koliko to ne postoji kao praksa kod jednog broja predstavnika korporativnog kapitala, malih preduzetnika, gde se recimo u WC ide pod komandom i pod kontrolom u odgovarajućoj dužini, to su priče koje govore za Niš, Prokuplje, Vranje, šta ja vama da pričam – kratko je prokomentarisao Stojiljković.

Pojašnjava i da je neophodno da se zaposleni tretiraju kao ljudska bića, da imaju odgovarajući kvalitet života i zaradu, a da je praksa da se kod nas ljudi pretvaraju u „mašine za ceđenje profita“.

To potvrđuje i Veselinović iz „Sloge“, koji napominje da je privatni sektor u Srbiji potpuno neuređen i da se građani reklamiraju kao jeftina radna snaga, posebno investitorima koji pored državnih subvencija i svih privilegija, mogu da mobinguju radnike i da zbog toga ne odgovaraju.

Umesto predloga ministra o fleksibilnom radnom vremenu, koji se na to pozvao jer prati svetske trendove, Veselinović kaže da je bolji predlog 6-časovno radno vreme za sve zaposlene.

Poznato je da pored toga što smo jeftina radna snaga i da radimo za najniže plate u Evropi, izloženi smo stresu i lošim uslovima rada, tako da ako ministar ili predstavnik Vlade želi da učini nešto dobro za radnike, trebalo bi da tu malu zaradu kompenzuje 6-časovnim radnim vremenom ističe Veselinović.

Da Vas podsetimo:  Nije bilo mafijaškog ubistva u Beogradu šest meseci

Podseća i da je u većini zemalja zapadne Evrope nedelja neradni dan, da je to nedavno uvela i Crna Gora, te da bi država na to trebalo da se ugleda, a da ako želi da neko radi za vikend za to obaveže poslodavca da plati 300 %.

J. Adamović
Izvor: Južne vesti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime