Šta li se to krije u stenogramu intervjua koji je Ana Brnabić dala američkom Blumbergu? Za sada je to tajna koju naizgled dele samo ona, ruski ambasador u Srbiji i odgovarajući ruski diplomatski i srodni krugovi. Vučić tvrdi da ne zna ništa o tome…
Ko bi rekao – umesto sa Zapadom, Ana Brnabić je prvo počela da deli tajne sa Rusijom. Treba li da se radujemo?
Uslovno – da. Evo zašto. Nije Ana sigurno sama rešila da raščisti stvar sa braćom Rusima i uveri ih da uopšte nije rekla da bi Srbija, ako mora da bira između EU i Rusije, izabrala ono prvo. Uostalom, kako prenosi Tanjug, Marija Zaharova je jasno rekla da se ruski ambasador sastao sa premijerkom kako bi „utvrdili šta je tačno rekla“. A to je, opet, prema ruskoj agenciji Tas.
Dakle, jasno je da je to bila svrha sastanka Brnabić-Čepurin. I da je na sastanku, prema Zaharovoj, „srpska premijerka kazala da je njene reči pogrešno protumačila američka novinska agencija i predala kompletan transkript njenog intervjua agenciji Blumberg, koji nije sadržao reči koje joj se pripisuju“.
Iz ovoga se mogu izvući neki bitni zaključci:
– Da ruska strana više neće sedeti skrštenih ruku u podmuklom anti-ruskom informativnom ratu koji se vodi u Srbiji,
– Da je ruska strana spremna da otvorenije nego ranije štiti svoje interese u ubedljivo većinski pro-ruskoj javnosti Srbije, i da se više neće, ili će se bar manje libiti da tu spremnost otvoreno demonstrira prema vlastima Srbije,
– Da je Vučiću i njegovoj ekipi od vitalne važnosti da ne izazovu negativne ruske reakcije, i da su možda prvi put osetili realnu opasnost da do njih i dođe.
Ima ih, naravno sa prozapadne strane, koji su negodovali, u smislu da je Anin gest predstavlja „poniženje“ za „slobodarsku“ Srbiju. Koja, izgleda, treba da bude „slobodarska“ samo u opštenju sa Rusima, a nikako sa Zapadom, kome je trun u oku humanitarni centar u Nišu, a brvno zvano Bondstil pravi melem.
Ali hajde da budemo, argumenta radi, „principijelni“ i zapitamo se da li je u redu da neki visoki zvaničnik Srbije polaže račune bilo kom stranom diplomati, makar i ruskom.
Principijelan odgovor na ovo pitanje je, kao iz topa, sledeći: pa to je sve što visoki zvaničnici Srbije i rade u postpetooktobarskoj Srbiji. I to isključivo prema zapadnim diplomatama. I ne samo da polažu račune, nego izvršavaju naloge.
E, sad, da li je u redu da to isto sad počnu da rade i kada je reč o ruskim diplomatama? Ili da i tu budemo dosledni u našoj „neutralnosti“, odnosno podjednako ponizni i prema Zapadu i prema Istoku?
Suštinski, dilema je lažna. Istok od nas ne traži ono što traži Zapad. Istok traži da se poštuju njegovi interesi, ako već ne tradicionalna prijateljstva, pogotovo ako se traže njegov novac, ulaganja i vojna i diplomatska podrška. Zapad, pak, traži dušu. Uz deponovane potpise.
Dobro, ali skeptici će ipak pitati, kao što su već i pitali – ako je tako, zašto su onda Rusi od Ane tražili da polaže račune?
Evo odgovora: pa zato što su napokon rešili da više ne budu automat za sticanje političkih poena radi legitimisanja pro-zapadne politike. Ako je Putin mogao da primi Vučića samo nekoliko dana pre predsedničkih izbora i obezbedi mu pobedu u prvom krugu, ako je mogao da mu pokloni Migove i druge vredne vojne igračke, ako mu na tacni nudi prvoklasni centar za vanredne situacije, dok diplomatski status za isti čeka poput Godoa – onda Rusija zaslužuje bar toliko da se ne pokazuje otvoreni prezir prema njoj, odnosno da joj se okreću leđa i krenu nova namigivanja sa Zapadom čim se obezbedi izborna pobeda i nove godine vlasti.
Naravno, ovo je još uvek zadovoljavanje malim. Vučić će nastaviti da vodi politiku „EU nema alternativu“, da gleda šta će još od preostalog porodičnog srebra da proda ili izda u višedecenijsku koncesiju, da sprovodi LGBT propagandu i promenu svesti i nastoji da ukida ili obesmišljava tzv. kosovski mit dok Kosmet parče po parče predaje svom partneru Tačiju. A Rusi će, principijelno, nastaviti da javno podržavaju „evropski put Srbije“ pod uslovom da to nije na štetu srpsko-ruskih odnosa (iako je jasno da jeste), uzdajući se u faktor vremena.
Ali, ipak, desilo se nešto novo, došlo je do izvesne promene tona (faktor Patrušev?), i valja sad pažljivo pratiti kako će se stvari dalje razvijati. Jedna lasta ne čini proleće, ali posle duge zime, laste umeju ponekad da se pričinjavaju i pre vremena.
Što se tiče tajne Aninog stenograma – očigledno je da je procenjeno da je najbolje da za sada ostane upravo to.
Aleksandar Pavić
www.fsksrb.ru
Precizna analiza Pavica, kojoj malo sta moze da se oduzme ili da se doda.
Svakako da ohrabruju aktivni potezi Rusije ovde u Srbiji, i vracanje njenih interesa na Balkan. Jasno je da ako Rusija ovde ulaze ne samo kapital vec i politicki uticaj, onda ona mora da vodi racuna o svojoj investiciji i da nas brani (posto je vecina naroda za okretanje ka Rusiji i za obustavljanje EU pregovora) i od same vlade, ma koja ona danas bila.
Ova strela nije bila upucena „nemocnoj“ vucicevoj marioneti vec samom Vucicu. A zna se dobro da je Vucic plasljiv i na najmanji kasalj od susednih nam drzavica a kamioli od mocnih drzava.
Зашто је „неуобичајено“ да Русија реагује на изјаву председника владе Србије супротну оном што власти Србије говоре годинама, којом се најављује окретање против Русије? Павићеви „разлози“ за оптимизам већ постају смешни.
Чудесно прецизно ! Овде нема ни вишка ни мањка једног јединог слова ! Павићу све честитке. На овом порталу сам тек неки дан, али овакав текст нисам срео још нигде. Једноставно браво !