Kad đavo uzme pod svoje…

8
201

Ode mast u propast

Pre neki dan trebalo je da sa mojim dugogodišnjim i dobrim prijateljem ručam u jednom prijatnom restoranu, a ostao sam bez ručka. Dogovorili smo se da uz ukusan ručak napravimo plan kako da reagujemo na ćutanja švedskih medija o dešavnjima tih dana na Kosovu, rušenju nadgrobnih spomenika preminulim srpskim majkama i deci. Razgovor je počeo o medijima, ali ne o medijima o kojima je trebalo da rzgovaramo. Samo što smo seli, a moj prijatelj reče: “Dve narodne poslovice, da se šut sa rogatim ne bode i da jedna lasta ne nosi proleće, trebalo bi da su ti dovoljne da shvatiš da je vreme da se maneš ćoravog posla”.

Odmah je bilo jasno da izgovoreno nema veze sa švedskim medijima. Sa urednicima švedskih novina i televizije “ratovali” smo više od dve decenije, a u mnogim slučajevima uspeli smo da donekle otupimo i ublažimo posledice, za Srbe u Hrvatsoj, u Bosni i za Srbiju, od njihovh otrovnih uboda. Nisam uspeo ni da upitam na šta se odnosi ovo što je rekao, a on nastavi:

“Kad javni servis Srbije RTS umeša svoje prljave prste u nešto i kad takvim šapama smišljeno muti vodu, koju je zbog nas ovde i zbog naših tamo, neophodno izbistriti i prečistiti, nema tu pomoći. Pročitao sam tekst “Odlučna mladost srpske dijaspore” koji je redakcija Satelitskog programa RTS-a objavila na njihovom sajtu. Da čovek ne veruje svojim očima… Naš narod Nikola ne kaže džabe da kad đavo uzme nešto pod svoje, onda ode mast u propast…”

Tako je, umesto planiranog, krenuo razgovor na ovu tremu. Više od sata smo diskutovali, ljutili se, i ljuti ustajali sa stolice i udaljavali se od stola, on jedanput a ja dva puta, pa se vraćali i sedali ponovo… Nismo se čak ni obazirali na činjenicu da smo sedeli u jednom lokalu i da u njemu nismo bili jedini gosti. Razgovor se okončao tek kada je, iznerviran mojim odbijanjem da ga poslušam, prijatelj (jače nego što mu je bila namera) lupio par puta njegovim prstom u moje čelo, kao da kuca na zatvorena vrata i ponavljao: “Opameti se bre… ej… Jel ti imaš nešto u toj glavudži? Zar ti ni malo nije važan tvoj život, tvoj lični mir i mir tvoje porodice… i šta te bre briga za sve to? Što se zauzimaš stalno za ono od čega su i Srbija i Bog digli ruke…”. Jakim udarcem po njegovoj ruci zaustavio sam iritirajuće kuckanje njegovog prsta po mom čelu,  i povišenim glasom, umesto pozdrava, rekao: “Ma nosi se bre u p…. m…….”, i otišao sam.

Dok sam vozio kroz snegom zavejane ulice Štokholma, razmišljao sam o svemu što mi je prijatelj (zaista drag i iskren prijatelj), govorio, a manje sam mislio o onome šta sam ja, istom merom, rekao njemu. Oboje smo bili u pravu da postoji odlučnost kod nekoliko mladih u organizaciji “28 juni”, da ne iznesu na videlo svu istinu o onome o čemu bi trebalo da informišu javnost. Očigledna je i odlučnost kod nekog u pomenutoj redakciji RTS-a da pomogne njihovu ćutnju, a istovremeno i da učestvuje u širenju nekorektne i mutne slike o radu, (ne)transparentnosti i o donacijama ovoj humanitarnoj organizaciji, koja barata (kako su oni sami ponekad, možda nesmotreno napisali) sa ukupno od oko devet miliona dolara?! Ali sigurno je takođe da postoji i odlučnost kod nekoliko “lasta” među medijima i Internet portalima u dijaspori i u matici da, i kada tome nije vreme, lete i nagoveštavaju “proleće istine”. Da su odlučni u njihovi stavovima da ne dozvole da ovog puta David pobedi Golijate.

Jedno od postavljenih pitanja u tom intervjuu koji je Filip Filipi dao Satelitskom programo RTS-a,, stalno mi se vraćalo u sećanje. Možda što nisam i što ne mogu ni danas da razumem, na osnovu čega je reporter RTS-a formulisao takvo pitanje? Gospodin Šupica, koji je poslao dokumentaciju portalu www.koreni.rs, nikada nije pokušavao da napravi problem sa registracijom “28 juni” već je, kao i mnogi drugi, postavio legitimno pitanje:

“Kako je organizacija “28 juni”, koja 2011. godine nije bila registrovana, što sada konačno i posle dužeg ćutanja i oni priznaju, mogla tada da prikuplja novac i donacije u milionskoj vrednosti, u dolarima?”

Da li je to pitanje “pokušaj pravljenja problma”, kako tumači redakcija Satelitskog programa RTS-a, ili je legitimno razmišljanje: Ako te, 2011-te, nisu bili registrovani kao organizacija sa pravom prikupljanja novčanih i drugih donacija, ko je i u cije ime je onda prikupljan novac? Od pojedinca ili, tačnije rečeno, od manje grupe mladih i odlučnih…? Koliko je novca skupljeno i gde je uplaćen skupljeni novac te godine…? Ko je 2011-te bio potpisnik računa i ko je imao prava da rapolaže novcem koji se slivao na taj račun? Jedna osoba? Dve, tri… ko, ili koliko njih? Naravno da je danas aktuelno i važno i drugo pitanje, odnosno da li je moralni kodekst novinarstva, profesionalizam na RTS-u, ili neki treći, nama za sada nepoznat razlog, što umesto traženja odgovora na pitanja gospodina Šupice, RTS formuliše pitanje tako da je u pitanju utkna i tvdnja: “Bilo je čak i pokušaja da se napravi problem sa registracijom organizacije “28. jun”?

Ali da li je moj prijatelj, pitao sam se ipak, bar delimično u pravu? Kada sam stigao kući uključio sam kompjuter sa namerom da još jedanput pročitam tekst, a nisam morao da odem na stranicu Satelitskog programa RTS-a. Otvorio mi se mail koji je organizacija “28 juni” poslala na više adresa sa linkom za intrvju i pozivom: “Pročitajte najnoviji intervju -“Odlučna mladost srpske dijaspore” – Radio-Televizija Srbije“.

Mail predsednika organizacije odlučnih studenta počinje rečima:

Pošto je jedan internet portal objavio neosnovan artikal optužujući organizaciju 28 Juni za odredjene nepravilnosti, odlučili smo da stavimo tačku na te glasine, jednom i zauvek. Postavili smo “otvoreno pismo,” odgovorili na sva pitanja u nekoliko intervjua i objavili finansijske i logističke informacije koje su dostupne na našoj internet stranici….”

Ne, moj prijatelj nije u pravu i mišljenju da ne treba da se obaziremo na nešto nemoralno i po većinu štetno, samo zato što su “Srbija i Bog” digli ruke od istine. Neki uticajni ljudi u Srbiji, među političarima i medijima, nisu zainteresovani za istinu što je istina često prepreka njihovim interesima. Glavni urednik Satelitskog programa, kao i generalni direktor RTS-a, Aleksandar Tijanić, ni ranije nisu smatrali da je istinito informisanje o našoj dijaspori i dešavanjima između matice i dijaspore, važno za sve nas. Oni su primarno i odgovorni (ali kada i kome?) za stotine hiljada evra koliko su koštali mnogi odlasci reportera Satelitskog programa RTS-a u Brisel, Pariz, Štokholm, Frankfurt i druge gradove i zemlje širom Evrope, kao i Amerike, Australije, Kanade… a javnost informisana neistinama: Planirane su i pripremane i emisije sa direktnim lažima. Putem linka http://www.janic.se/?p=1761 možete pročitati više o planiranim i od urednika Satelitskog programa sankcionisanim lažima.

Nadao sam se da su takve gadosti iza nas. Ali izgleda da su mrlje delimično još ostale i da sada, možda, ova redakcija RTS-a (u kojoj inače ima i veoma korektnih, profesionalnih i poštenih novinara, koje ređe viđamo na ekranima) laže manje direktno, osmišljeno i režirano. Ali neprofesionalnošću i uslugama koje čine starim poznanicima (među njima ranijem MzD. KSU, a sada Kancelariji za dijasporu) omogućuju drugima da uz njihovu pomoć nastave da šire i male i malo veće laži, kojima bi nas ubedili da je neistina, istina!? Možda onaj ko je ispred 28 juna poslao obaveštenje, nije tada imao kod sebe digitron pa je, kao loš matematičar koji bez te pomoći ne zna da broji, sabira ili oduzima, napisao sledeće redove i odluku:

“Pošto je jedan internet portal objavio neosnovan artikal optužujući organizaciju 28 Juni za određene nepravilnosti, odlučili smo da stavimo tačku na te glasine, jednom i zauvek…”

Nije jedan, već je sedam internet portala (koliko mogu da se setim) objavilo artikal u kome nije optuživan “28 juni”, već su izneseni u javnost pisanja i priloženi dokumenti od gospodina Šupice, u kojima je slika o njihovom radu aktivnostima drugačija. Ti portali, sa ukupno više stotina hiljada čitalaca, su:

1. www.srpskikulturniklub.com/

2. www.vaseljenska.com

3. http://facebookreporter.org/

4. www.vidovdan.org/

5. www.vesti.rs/

6. www.prvasrbija.org/

7. www.koreni.rs

Konačni broj portala je manje važan od njihove odluke da stave tačku “na te glasine,  jednom i zauvek…”. Portal www.koreni.rs se slaže (a verujem i ostali portali koji su preneli tekst o “28. junu” da treba staviti tačku na glasine. Mi smo uvek bili protivnici širenja bilo kakvih glasina i do sada, a i sada ćemo, postaviti pitanja o onome što se nalazi na dokumentima, od kojih su 99% dokumenti koji su njihovo vlasništvo, ili su potekli iz te organizacije. Filip je rekao RTS-u da je početak bio doniranje profita od njegove pesme “Kosovka”…

Pitanje: Koliko je pesma “Kosovka” donela novca organizaciji “28 juni” i na koji račun je uplaćen taj iznos? Da li je pre, ili posle uplaćene donacije od Filipa Filipija “28. juni” imao troškove od 7.000 dolara za, da ne bi i to bile glasine, da citiramo: “Cost for Kosovska (song)  (Production+Promotion+Feature+Studio)-$7,000”

U tekstu na portalu RTS-a napisano je: Dovode se u pitanje prava vrednost donacija, izbor primalaca donacija, način dopremanja… Mentalitet ili nešto drugo tek –  uspeh se u Srba teško prašta”.

Ovo nije rekao Filipi, već je to formulacija novinara redakcije Satelitskog programa RTS-a. Ne znam ime novinara koji je radio taj tekst, ali znam da među reporterima u toj redakciji ima novinara koji zbog mentaliteta, ili drugih razloga, godinama kriju uspehe mnogih organizacija i ljudi iz Engleske, Nemačke, Švedske, Slovenije… verovatno što pripadaju onima koji ne praštaju uspehe onima ko im nije po volji. Ali o tome drugi put, sada (za ovo pisanje) još dva pitanja organizaciji “28 juni” i Filipu Filipiju:

  1. Da li je broj medicinske opreme i artikala koji su od organizacije 28 juni poslati na Kosovo, isti sa onim brojem koji je primljen u Gračanici?

Filipi je u intervjuu za RTS rekao i sledeće:

“Preko čuvene hrišćanske humanitarne organizacije iz Amerike “Eagles Nest Foundation” poznate po tome što već više od decenije doprema medicinske kontejnere širom sveta obezbedili smo donaciju za Dom zdravlja u Gračanici.”

Poslednje pitanje u ovom tekstu, jer ih ima mnogo, a portal www.koreni.rs neće da stavi tačku na ono što nisu glasine, već je nešto što i dijaspora i matica i studenti i stari, ali i Satelitski program, treba da zna dokumantovan odgovor je:

Da li ste organizaciji Eagles Nest Foundation“, isplaćivali neki novac i da li je predsednik te organizacije bio čovek koji je procenio vrednost pošiljke sa medicinskom opremom, koju ste dostavili Kosovo, na 1.500.000 dolara?

Nikola Janić

8 KOMENTARA

  1. Ne ulazim u to da li se podatkom da ste ”na izvoru informacija” podrazumeva da ste u Gracanica ili Kanadi? Pisanje vaseg imena, Nicole, daje vecu verovatnocu da ste u Kanadi, sto zapravo nije toliko vazno koliko je vazna moja obaveza da odgovorim na vasa pitanja:

    Ne, Filipin nije lagao kada je rekao da se cuo sa gospodinom Supicom. Ali jedinio je to, da su se culi, u cemu se on i gospodin Supica slazu. Opis njihovog razgovora, i dogovora, je potpuno suprotan, a meilovi koje mi je gospodin Supica dostavio potvrdjuju da on nije povukao ono sto je rekao.

    Ne znam ni od koga vam je potvrdjeno da je vrednost iznad milion i zasto, kada je 28.juni uvek tvrdio da je poslata pomoc u vrednosti od 1.500.000 dolara. Napomena ”da je nesto robe baceno zbog predugog stajanja u Grckoj”, baca u vodu validnost i ostalo iz tog ”izvora informacja”. Zasto?

    Zato sto to ”predugo” stajanje kontejnera, sa tom humanitarnom posiljkom, u Grckoj luci nije bilo u trajanju od godinu, dve, tri… i duze, koliko je vremena isteklo roku vaznosti delu artikala u tom kontejneru sa pomoci koja je isporucena Gracanici.

    • Postovanje,
      komentar da je vrednost robe na cilju bila sigurno iznad milion je samo zato što g-din Supica navodi 225 hiljada pa mi se cinilo da je razlika bitna. Na izvoru sam u Gracanici i pri tom mislim na primaoce robe koji su potvrdili ovu vrednost. I, to garantujem, ovi primaoci robe, lece u 99% slucajeva Srbe iz centralnog Kosmeta. Onaj jedan postotak siptarskih putnika namernika opraštam. Sad jedino može biti da su i ovi Srbi u dosluhu sa “28. junom” i “Eagles Nest Foundation” i da je sve ovo deo velike zavere. Vama svaka cast kako ste prevaru otkrili i sto na to ukazujete javnosti.

      • Molio bih vas samo da kažete da li je gospodin Šupica bio kontributor u akciji “Boj za Kosovo” ili je bio samo posrednik (middleman), kako su u pismu Korenima tvrdili neki članovi “28. juna”? Ili je Šupica samo “mentalno bolestan” čovek, kako je konstatovao “doktor” Filip Filipi?

        Pitam to, jer u jednom ranijem članku na RTS-u organizacija “28. jun” je eksplicitno imenovala Miloša Šupicu kao čoveka koji je “dao značajan doprinos” toj akciji.

        Evo i linka ka toj RTS stranici:
        http://www.koreni.rs/kad-davo-uzme-pod-svoje/

        “Organizacija je sarađivala sa izvesnim brojem grupa kao što su Eagles Nest Foundation, Spas srpskoj deci (Save Serbian Children), Direktan uticaj SAD (Direct Effect USA), Srpska pravoslavna organizacija mladih (SOYA), Srpska studentska organizacija (S.S.O.), Univerzitet Ilinois u Čikagu (University of Illinois in Chicago), Kosovski zavet, crkva Svetog Save u Hjustonu (St. Sava Church), crkva Svete Petke u Melburnu (St. Petka Church), i Ujedinjene srpske dijaspore…

        “Značajan doprinos dali su i Džejn Kim, Miloš Šupica, dr Katarina Varinac – Božić, dr Slavko Tokanović, Milić Stanković, beogradska rep grupa ,,Beogradski sindikat” i druge javne ličnosti koje su podelile nameru akcije sa svojim fanovima, putem društvenih mreža.”

  2. Postovanje!

    Da li ste razgovarali sa Milosem Supicom? Da li je moguce da Filipi javno laze o tome da se cuo sa njim telefonom i da Supica povlaci ono sto je rekao? Imam priliku da sam na izvoru informacija u Gracanici. Potvrdjeno mi je da je vrednost posiljke koja je stigla iznad milion dolara. Uz napomenu da je nesto robe baceno zbog predugog stajanja u Grckoj.

  3. I ako su slepi ti u Satelitskom programu onda mora da vide i da znaju da niko od nas nije davao pare za pomoc srbima na Kosmetu tako sto placamo rokerske pesme. A ta pesma o srpskoj devojci koja daje vodu srpskom borcu a taj Filip je napunio sa drogom i usnim seksom je sramota za srpsku istoriju a nije umetnost.

    • Hvala Bogu da ste to primetili i napisali. I sam sam više puta na tu temu pisao, jer sam se zgrozio da neko ima smelosti da na takav besprimeran i neljudski način zloupotrebi srpsku epsku poetiku, Kosovku devojku, Uroša Predića i muzičku tradiciju srpskog naroda. I čudio sam se kako je moguće da to niko od Srba ne primećuje.

      Sada vidim da ipak ima Srba koji to vide.
      Hvala Radivoje!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime