Koja smo mi država – svetovna ili teokratska?

1
455
Foto: montažak pit

Odgovor na ovo pitanje bi bio jednostavan kad bi se u našoj zemlji poštovao Ustav i kad bismo imali Ustavni sud koji čuva Ustav od uzurpatora a ne uzurpatore od Ustava. 

Krajem marta, u jeku prvog talasa epidemije korona virusa, u intervjuu datom televiziji Prva, objašnjavajući program pomoći koji će država Srbija da isplati privredi iz budžetskih rezervi zbog problema izazvanih epidemijom – moram reći, prilično lepog i značajnog programa, koji kako sam Predsednik u tom intervjuu reče iznosi 700 miliona eura, na pitanje voditeljke, reče – Iimamo mi para. I, moram takođe reći, koliko je meni poznato, ta pomoć je privredi i isplaćena.  

Danas, samo tri meseca od tada, suočeni smo sa novim talasom epidemije koji preti da bude i gori od onog prvog, privreda je ponovo u problemima, u dilemi smo – ako zaoštrimo mere ugrožavamo ekonomiju zemlje, a ako ih ublažimo, ugrožavamo zdravlje građana. Sve su to problemi objektivne prirode i ozbiljna država ih ozbiljno i odgovorno tretira – institucionalno i transparentno.  

Pre neki dan, takođe na televiziji Predsednik reče – Ovog puta privreda ne može računati na pomoć koji je dobila u prvom talsasu epidemije – nemamo para!

Dobro, para je đavolja stvar, čas posla se potroši, ali, opet moram da kažem, u ozbiljnim državama to ne bi moglo tek tako da se kaže – ima para, nema para, pa makar to bilo rečeno i od samog predsednika. Iza svega toga stoji mnoštvo pitanja koja naciju interesuju, jer nacija niti očekuje da to bude samo briga predsednika, niti ga je ovlastila da on sam – u dogovoru sa samim sobom, u ime nacije o tome odlučuje. 

Prvo, kad je u  pitanju ono – imamo mi para (u budžetskim rezervama): Koliko mi to para u budžetskim rezervama imamo, odnosno koliko smo ih imali kad je predsednik rekao – Imamo mi para. Dobro, više od 700.000 eura, da verujemo predsedniku na reč, jer toliko je trebala da iznosi ona prva – isplaćena, pomoć privredi.

Potom je, takođe iz budžetskih rezervi, isplaćeno i po 100 eura svim punoletnim građanima u zemlji. Koliko god da je isplata onih 700 miliona eura isplaćenih privredi bila apsolutno opravdana, toliko je ova druga isplata – 100 eura po glavi svakog punoletnog građanina, koja je kako su ekonomisti izraćunali ukupno iznosila oko 600 miliona eura, bila apsolutno diskutabilna i ozbiljni ljudi su tim povodom imali ozbiljnih primedbi tvrdnjom da bi veći efekat bio – čak i za one najugroženije građane (oni se mogu i odvojeno tretirati), kad bi se i ta sredstva dala ili sačuvala za oporavak privrede, jer će svi, a naviše ti najugroženiji, veću štetu pretrpeti ako bi došlo do kolapsa privrede, a naročito privatnog preduzetništva, gde je i najviše tih kojima se isplaćuje linearno, jednokratno, svakom po 100 eura. Međutim, ta ozbiljna upozorenja nisu kod onog (ili onih) koji neovlašćeno o tome odlučuju, zavrednela ni ozbiljnu raspravu, već samo ozbiljno podsmevanje, tako prijemčivo za populistiku politiku koju ova država vodi, a autor ovog teksta i dalje smatra da je to bila parekselans populistička mera, pred njihovo veličanstvo – Izbore, koji ovoj vlasti treba da podare još jedan mandat.

Uz to, treba reći i to, da smo, dok je bilo para – opet iz budžetskih rezervi, odakle bi drugo, delili donacije i kurti i murti, opet voljom onog koji jedini – a neovlašćeno, u ovoj zemlji o tome odlučuje.

I tako dođosmo do onog – nema para za pomoć privredi, što predsednik sopšti javno pre neki dan, da bi juče stigla vest da je crkvi – opet iz budžetskih rezervi, isplaćeno milijardu dinara za dalje radove na hramu Svetog Save.

Pitanja i dalje naviru: 

  • Kakav je to budžet koji raspolaže sa tolikim budžetskim rezervama – i, ako se u vreme donošenja budžeta epidemija korona virusa nije mogla predvideti, kako se nije moglo predvideti to što se u ovom momentu, kao prioritet svih prioriteta, isplaćuje crkvi.
  • Kako se sa svim ovim sredstvima ovako kavaljerski raspolaže – pod fitrmom: imamo mi para, a na drugoj strani se država zadužuje novim kreditima. Podaci o tome pokazuju, da je zaduženje zemlje za vreme ove vlasti ozbiljno uvećano – i u apsolutnim iznosima i u svim drugim relativnim pokazateljima.
  • I na kraju, pitanje svih pitanja – Ko u ovoj zemlji o tome i kako odlučuje.

A što se tiče pitanja iz naslova – da li smo mi svetovna ili teokratska država, odgovor je sledeći – Mi smo autokratska država, pa shodno tome i odgovor na to pitanje treba da da onaj ko se autokratom smatra. 

Može se pretpostaviti i koji su razlozi za pridobijanje crkve, sada i to u ovim okolnostima – kada se svakim danom otkrivaju nova žarišta zaraze, ali je pitanje zbog čega crkva na to pristaje – zar i ona ne može da proceni koji su u sadašnjem momentu stvarni prioriteti ove države – čak i ako mora ili treba da podrži odluke čije se donošenje očekuje.  I zato poruka crkvi – Sram vas bilo!  

Dragiša Čolić

1 KOMENTAR

  1. Овим парама режим жели да компромитује СПЦ, а , истовремено, даје
    предујам за ћутање СПЦ по питању “соломонског“ решења за КиМ.
    Очекивано: јавност већ “гракће“ на СПЦ , а биће и арлаукања, уколико
    се прихвате та средства, из ионако танке буџецке резерве.
    Режим рачуна на то, и очекује да СПЦ то одбије, одложи за нека боља
    времена, а СПЦ не може да му пребаци како није желео да испуни дато
    обећање.
    Рекација епископа Григорија, а биће још таквих рекација, је само бачена
    коска унутар СПЦ, за још веће међусобно трвење, и опште одбојности
    великог дела верника и цивилног сектора у односу на “администрацију“
    СПЦ.
    Понуђена средства су строго наменска, и СПЦ нема могућности да их
    преусмери, изврши њихову пренамену, већ да их прими или одбије.
    Овај потез режима је драматизација “Главе шећера“ која је добијена
    “на поклон“ и “добровољно“ враћена “поклонодавцу“.
    Обична режимска подвала, смицалица по принципу: “Узми или остави!“

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime