Tri su bitne komponente letošnjeg dogovorenog sporazuma lidera četiri najveće partije u Makedoniji (VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, SDSM Zoran Zaev, DUI Ali Ahmeti i DPA Menduh Tači), sa posrednicima tj. predstavnicima EU (evropski komesar za proširenje Johanes Han i još trojica evroposlanika) i SAD (Victoria ‘Fuck the EU’ Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara, najviši i najjači međunarodni funkcioner koji je ove godine posećivao Republiku Makedoniju).
Prva je da se po „Skopskom sporazumu“, kako ga nazvah, SDSM vratio početkom septembra u Sobranje (1), druga da je 15. septembra izabran specijalni tužilac koji će biti zadužen da sprovede istragu u vezi sa sadržajem, dokazima i argumentima iz prisluškivanih telefonskih razgovora, i treća da je SDSM trebalo 20. oktobra ove godine, uz prethodne konsultacije sa VMRO-DPMNE i DUI, da da predlog za tehničkog ministra za unutrašnje poslove za period do izbora 24.04.2016, ličnost koja ni na koji način nije povezana ni sa jednom političkom partijom.
KAKO JE IZGLEDAO POVRATAK „DEMOKRATIJE“ U MAKEDONSKI PARLAMENT
Posle 15-tomesečnog bojkota, a na osnovu jedne od tačaka dogovora („Skopski sporazum“) iz Pržina od 15. jula ove godine, prvi odbornici SDSM-a, su ponovo kročili u zgradu makedonskog Sobranja (Petre Šilegov, Sofija Kunovska, Marjančo Nikov, Stefan Bogoev, Goran Misovski, Renata Deskovska, Lidija Dimova i Hari Lokvenec).
Na poslednjim izborima SDSM je osvojio 34 poslanička mesta. Malo je poznato da su tri dame, članice SDSM-a, samostalno odlučile da ipak učestvuju u radu Sobranja (Roza Topuzova, Solza Grčeva i Ljubica Buralieva), ne slažući se sa odlukom lidera partije Zorana Zaeva da se bojkotuje rad Parlamenta, što je bio jasan znak nemonolitnosti samog SDSM-a, a još manje „čitave opozicije“, kako je to predstavljano u medijima koji su podržavali makedonski „otpor“.
O neiskrenosti bojkota Sobranja Republike Makedonije govori i sledeći podatak: svih 15 meseci neprisustvovanja radu Parlamenta, SDSM-ovi poslanici su redovno primali plate u iznosu oko 1200 evra, što znači da su dobili oko 600.000 evra za svoj nerad (!). Parlament im nije odgovarao, ali visoke plate vrlo jesu. Niko se nije odrekao ni jednog denara u bilo koje svrhe.
To je istovremeno značilo da je, zbog ulaska u Parlament, SDSM morao da napusti koaliciju za proteste (čitaj – za „obojenu revoluciju“) „Građani za Makedoniju“, koju je činilo još nekoliko minornih i nacionalnih albanskih i turskih partija, ali i više od čak 80 (!) nevladinih organizacija, što dovoljno govori o dubini i širini spolja dirigovane aktivacije građana u rušenju vlasti koju su ti isti građani sasvim legalno izabrali.
IZABRAN SPECIJALNI TUŽILAC
U utorak, 15.09.2015. godine, tačno po diktiranom „dogovoru“, Parlament je usvojio nametnuti „Zakon o specijalnom tužiocu“ kao jedan od „uslova za prevazilaženje teške političke krize, u kojoj se zemlja nalazi od parlamentarnih izbora održanih sredinom prošle godine.“
Zadatak specijalnog tužioca je da „procesuira nezakonito praćenje komunikacija“. Prvi specijalni tužilac u istoriji makedonskog pravosuđa je postala pedesetogodišnja Katica Janeva, dosadašnji tužilac u Đevđeliji.(2)
Do sada potpuno medijski neeksponirana tužiteljka je postala, zbog nove funkcije koju je prihvatila, ličnost broj jedan u Makedoniji. Osnovno javno tužilaštvo u Đevđeliji, gde je radila, nije imalo nadležnosti za slučajeve organizovanog kriminala i korupcije, već za lakša krivična dela, pa ostaje otvoreno pitanje uspešnosti njenog rada s obzirom na nedostatak iskustva u oblasti zbog koje je i postavljena za Specijalnog tužioca.
Makedonskoj javnosti, pa delimično i srpskoj, je bivša tužiteljka iz Đevđelije prvi put skrenula pažnju u slučaju „novokomponovane“ Bugarke, a bivše Makedonke, Spaske Mitrove.
Janeva je u postbračnom sporu oko starateljstva nad detetom presudila da spomenuta Mitrova treba da preda ćerku bivšem suprugu, Srbinu Vojislavu Saviću, na dalje starateljstvo. Da podsetim, u Đevđeliji živi oko 16.000 stanovnika, 96% su Makedonci, ali postoji i manja kompaktna zajednica Srba, njih oko 300.
Presudu Janeve je potvrdio i Vrhovni sud Makedonije. Onda se u čitav slučaj umešao i premijer Bugarske Bojko Borisov, koji je primio Mitrovu, izjavljujući da se „ne meša i ne komentariše rad sudskih organa Makedonije“ ali da će „Bugarska da bude mnogo isključiva u ocenama kriterijuma za evropske integracije Makedonije“. Nije šija, nego vrat. Nije političko-diplomatski pritisak, i posredno mešanje u rad sudskih organa susedne samostalne države, nego podsećanje na mogućnost beskonačnog uslovljavanja i podizanja prepreka na „nezamenljivom putu“ Makedonije ka EU, što je posebna tema, s obzirom na dužinu pristupnih pregovora.
Janeva je završila nekoliko stručnih obuka u inostranstvu, na Zapadu, što je indikativno, među kojima je bila i borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i mafije u Italiji, kao i obuka u SAD. Predaje na Akademiji za sudije i javne tužioce u Skoplju.
Po novousvojenom „Zakonu o specijalnom tužiocu“, Janeva će sama birati svoje saradnike. I imati izuzetno težak posao da autonomno istraži sumnje i rasvetli afere „Prisluškivanje“ i „Puč“, koje su izbile početkom godine kada je makedonski premijer Nikola Gruevski optužio lidera najveće opozicione stranke SDSM Zorana Zaeva da je „nelegalno i uz pomoć stranih obaveštajnih službi organizovao mrežu prisluškivanja makedonskog državnog vrha da bi nabavio kompromitujuće podatke uz pomoć kojih bi prinudio vladu da podnese ostavku“.
Ubrzo je Zaev počeo da obelodanjuje njegove „medijske bombe“, njih preko 30, da je u Makedoniji „najmanje 20.000 ljudi poslednjih nekoliko godina prisluškivano“ i za to optužio premijera Gruevskog i tadašnjeg direktora Bezbednosno-obaveštajne službe Sašu Mijalkova.
Tako je počela duboka politička kriza u Makedoniji u čijem razrešavanju ili razbuktavanju će svojom funkcijom i nalazima bitnu ulogu imati upravo Janeva.
Tri dana po njenom postavljanju na novu funkciju, čime je inače dobar deo makedonske javnosti bio potpuno iznenađen, u Skoplje je stigao u dvodnevnu radnu posetu Komesar za proširenje EU, Johanes Han. Posle odvojenog „radnog ručka“ sa premijerom Gruevskim, imao je i pojedinačne sastanke sa „liderskom trojkom“ (redom – Zaev, Tači pa Ahmeti). (3)
Han je bio zadovoljan razgovorima i dogovorom da se do 6. oktobra donese nov „Izborni zakon“, kao i time što njegovo posredovanje donosi rezultate koji će „razrešiti političku krizu u Makedoniji“.
Međutim, 6. oktobra Zakon, na njegovo nezadovoljstvo, i ne samo njegovo, nije donet i rok je probijen. Opet ne bi kako je Zaev namolio svoje evropske pokrovitelje, već kako je Gruevski smislio. Naime, VMRO-DPMNE i DUI su predložili u Sobranju svoj predlog Zakona koji nalaže zatvorske kazne za posedovanje i emitovanje sadržine „bombi Zaeva“, na šta je SDSM reagovao, normalno uz pomoć EU ambasadora, tražeći da se takav predlog Zakona povuče iz procedure, na doradu.
Kasno uveče, na insistiranje „diplomatskog kora“, Gruevski je imao sastanak sa 5 ambasadora – ambasadorom SAD Džesom Bejlijem, ambasadorom Nemačke, Italije, Holandije i EZ. Poslednji put, ovakav sastanak je upriličen povodom Vladine samostalne policijske akcije u Kumanovu 9. maja ove godine. Pet ambasadora u akciji ubeđivanja neposlušnog i nepredvidljivog Premijera Makedonije.(4)
Ambasadori su, i ne baš uvijeno, skrenuli pažnju Gruevskom na posledice koje će imati Makedonija ako se „dogovor za izlaz iz krize“ od 2.juna-15.jula ne bude poštovao.
Onda je stigao ultimatum, kako to biva u „pregovorima“ sa tim ambasadorima, iz usta posrednika za pregovore, Belgijanca Pitera Vanhautea, da ako se ne postigne saglasnost oko „Izbornog zakona“, čitavi pregovori će pasti u vodu, i biće proglašeni za neuspele. A to će dalje da znači da će Makedonija da se suoči sa međunarodnim sankcijama i izolacijom (taj humanitarni deo zapadne nazovi diplomatije nam je nešto baš dobro poznat i doživljen, zar ne?). I ne samo to, nego će Makedonija da izgubi i „evropsku fikciju“, tj. preporuke za otpočinjanje pregovora za članstvo u EU.
Zbog ove političke „smicalice“ Gruevskog, ispalo je da makedonski politički lideri nisu svi zajedno ispunili obećanje dato komesaru Hanu.
Paralelno sa nedonošenjem dogovorenih zakona, makedonska javnost se upoznala sa informacijom iz Brisela o pomeranju datuma za donošenje preporuka za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU – od 14. na 21. oktobar, a onda je dodata još jedna sedmica, odnosno 28. oktobar. Ovo odlaganje vrlo jasno ilustruje način na koji Evropska komisija tretira proces proširenja EU, koji je inače zamrznut do 2019. godine, i inferioran položaj Makedonije u tom procesu. Odatle lako može da se dođe do zaključka ko je Makedoniji prijatelj, a ko nije.
Sem toga, do 20. oktobra je trebalo da budu imenovani novi ministri unutrašnjih poslova i rada i socijalne politike na predlog opozicionog SDSM, a u istim ministarstvima zamenici iz redova vladajućeg VMRO-DPMNE.
Povodom te treće bitne komponente „Skopskog sporazuma“ Han je ponovo bio na svom radnom zadatku u Skoplju. Bio i otišao. Jednako nezadovoljan kao i prethodni put. Sada i razočaran, jer su pregovori četiri vodeće makedonske političke partije završeni bez uspeha. Nije postignut dogovor ni po jednom od otvorenih pitanja.
Vidno rezigniran, napuštajući rezidenciju EU, Han je rekao: „Razočaran sam, ovo je bio loš dan, ali sam i dalje optimista. Politički lideri treba da shvate ozbiljnost situacije i da pokažu liderstvo. Ne može Evropa da donosi odluke za makedonske lidere“. Makedonski mediji su preneli da se u Pržinu, „spržio“ letošnji politički dogovor.
Pržino je, inače, mesto gde se nalazi rezidencija EU u Makedoniji, praktično predgrađe Skoplja, podno planine Vodno, na relativno velikoj nadmorskoj visini, gradski makroreon koji spada u „elitne“ delove makedonskog glavnog grada. Do šezdesetih godina prošlog veka Pržino je bilo selo blizu Skoplja, ali se širenjem grada urbanizovalo i postalo njegov deo.
Maratonski susret je trajao čitavu noć, i završen je tek pred jutro oko četiri časa. Prvi su sastanak napustili lideri DUI i DPA Ali Ahmeti i Menduh Tači, još negde oko ponoći.
Posle njihovog odlaska Han nije uspeo da približi stavove glavnih igrača VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog i SDSM-a Zorana Zaeva, zbog već pomenutog Zakona o „bombama“ i Zakona o izborima.
Onda je izrazio duboku zabrinutost za ishod pregovora. Rekao je da očekuje da se rokovi poštuju jer novih – neće biti.
A potom je, potpuno identično kao dve sedmice ranije, 6. oktobra krenula lavina upozorenja, tj. pretnji.
Han je upozorio da „ovaj debakl u pregovorima može da se odrazi na makedonske evrointegracije, s obzirom na to da se za oko dve nedelje očekuje objavljivanje izveštaja o napredovanju Makedonije i pitanje je da li će Makedonija dobiti preporuku za pristupne pregovore sa EU“.
Dok su lideri makedonskih Albanaca iznosili za medije samo svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom, lider SDSM-a je poručio da će ubrzo reći šta i kako dalje, i da su ovim činom sve opcije otvorene.
Gruevski je uglavnom ćutao, ali je zato njegov izaslanik Ilija Dimovski, u ime VMRO-DPMNE, poručio da će se pregovori nastaviti u radnim grupama i najavio da se očekuje da će se Zakon o izborima ponovo naći u Sobranju.
Uprkos mišljenjima pojedinih analitičara, diplomata i političara da Gruevski i nema drugačiju taktiku borbe za očuvanje vlasti od odugovlačenja, sigurno može da bude zadovoljan postignutim, jer je politička inicijativa, koliko god to izgledalo neobično, opet na njegovoj strani.
I posrednik za pregovore Piter Vanhaute, i američki ambasador u Stalnom savetu OEBS-a u Beču Daniel Ber, su nedavno stidljivo pomenuli mogućnost pomeranja datuma održavanja vanrednih izbora u Makedoniji. (5) Jedan deo prozapadno orijentisanih intelektualaca u Skoplju je čak bio ljut na „nesposobnog“ Hana, spominjući da je, kako voli da kaže Gruevski, Han „dil orientid“ (eng. “deal oriented“) i to baš prema njemu!
U međuvremenu Gruevski je bio gost na kongresu Evropske Narodne partije (ENP) u Madridu. Prisustvovao je i Samitu ENP-a, gde je u okviru Kongresa glavna tema bila migrantska kriza, a premijer Makedonije je imao izlaganje na tu temu. I jednom i drugom događaju je prisustvovao veliki broj premijera, kandidata za premijere i predsednika političkih partija evropske desnice.
Gruevski je iskoristio sjajnu priliku da iz Madrida poruči svima da se: „… u Makedoniji očekuje pobeda VMRO-DPMNE na izborima.“
Zlatko Bogatinovski
Fond strateške kulture
_____________________________
Uputnice:
(1)http://www.telegraf.mk/aktuelno/makedonija/301178-sdsm-se-vratija-opoziciskite-pratenici-povtorno-niz-sobraniskite-hodnici
(2)http://faktor.mk/2015/09/15/aktuelna-obvinitelka-od-gevgelija-katitsa-janeva-e-spetsijalen-obvinitel/
(3)http://24vesti.mk/sredbi-so-liderskata-trojka-ruchek-so-premierot
(4)http://telma.com.mk/vesti/gruevski-vo-vladata-vecherva-na-sredba-so-pet-ambasodori
(5)http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=71EDB1CA4F8A9443A84C4603A11F9166
Izvor: Fond Strateške Kulture
