Zaev će sa Abancima proglasiti formiranje vlade, koja će biti priznata na Zapadu, ali VMRO joj neće dati pristup stvarnoj vlasti
Sukobi u Sobranju u četvrtak 27. aprila odigrali su se prema ranije pripremljenom scenariju, čija se realizacija očekivala još pre dve nedelje, uoči Vaskrsa, i samo je splet okolnosti doveo do njegovog odlaganja. Naime, prema pisanju NetPresa, američki ambasador u Makedoniji Džes Bejli se još u utorak 11. aprila sreo se sa Zoranom Zaevom. Bejli je u prostorije SDSM stigao oko 17 časova svojim službenim vozilom, okružen telohraniteljima. U njegovoj pratnji bilo je još nekoliku službenika ambasade SAD. Tom prilikom je sa Zaevom dogovoren, tačnije aminovan, plan nasilnog preuzimanja mesta predsednika Sobranja a zatim i protivustavnog konstuisanja vlade, koja bi sprovela u delo „Tiransku platformu“, koju je sačinio Edi Rama.
Realizacija puča podrazumevala je prethodno prekidanje skupštinske rasprave i oduzimanje prava na reč prijavljenim diskutantima u vezi sa izborom članova formiranje „Komisije za izbor i imenovanje“, koja, prema Pravilniku o radu Sobranja, predstavlja preduslov za izbor predsednika parlamenta. Na taj način su Zaev i njegovi albanski partneri smerali da prekinu sednicu Sobranja – koja je po do tada po njih imala nepovoljan tok budući da se pretvorila u razobličavanje Tiranske platforme kao načina za razgradnju ustavnog poretka Makedonije. Pokušaj puča dogovorenog između Bejlija i Zaeva a realizovanog u četvrtak nelegalnim izborom Taleta Džaferija za predsednika Sobranja najavljivao je u svojoj kolumni prethodnih nedelja i Ljubomir Frčkoski, vodeći strateg SDSM. On se zalagao da se Trajko Veljanoski, pravi predsedavajući Sobranja, „uhvati za uši“ i izbaci sa svog mesta kako bi na njegovo mesto bio instaliran Džaferi, koji bi promenio dnevni red i tako odblokirao izbor vlade SDSM i albanskih stranaka.
ZATIŠJE PRED BURU
Upadom građana, koje na protesnim marševima predvodi Građanska inicijativa Za zajedničku Makedoniju, sprečena je realizacija druge faze prevrata, tj. protivzakonitog preotimanja vlasti formiranjem vlade SDSM i albanskih partija. Iritirani pevanjem albanske himne na nelegalnoj sednici, protestanti su se obrušili na Sobranje, prodrli u njega i fizički počeli da se obračunavaju sa onim što su videli kao veleizdaju. Takva reakcija mogla se lako predvideti i verovatno je da su Zaev i njegovi strani mentori bili spremni na ovakva dešavanja sa ciljem da se predstave kao žrtve „dirigovanog nasilja“ i tako daju nakolonjenim medijima dovoljno materijala za zamenu teza koja prikriva da su pravno i političko nasilje prvi učinili oni, a da je zatečeni narod impulsivno reagovao na jedini načni koji mu je bio preostao.
Nakon nereda u Sobranju situacija se privremeno primirila, ali to je samo zatišje pred nastavak političke bure. Na ulicama Skoplja razmeštene su jake policijske snage koje štite zgradu Sobranja, dok su okolne ponovo otvorene za saobraćaj. Mirni protesti Za zajedničku Makedoniju nastavljeni su dan posle sukoba, ali ovaj put ispred sedišta misije EU gde su, uz instistiranje na zahtevu za održavanjem novih parlamentarnih izbora, bili istaknuti i plakati s porukama protiv politike Brisela prema Makedoniji. Njima nasuprot, predstavnici delegacije EU, ambasade SAD, misije Onjbsa i oficir za vezu NATO izdali su zajedničko saopštenje u kome su snažno osudili nasilje u makedonskom Sobranju. Zapadne sile su nedvosmisleno zauzele stav podrške nelegalnom izboru Džaferija za predsednika Sobranja, što je Ruskom MIP dalo za pravo da iznese tvrdnju kako su SAD i EU odgovorni ne samo za eskalaciju krize u ovoj zemlji već da njome i kooridinraju. Trenutno jedini potpuno legitimni organ vlasti u Makedoniji (budući da je postojeća vlada tehnička) – predsednik Đorđe Ivanov – uzalud je pozivao lidere političkih stranaka na konsultacije povodom novonastalih prilika: SDSM i albanske stranke odbile su da dođu na razgovore.
Dve međusobno suprostavljene političke opcije u Makedoniji nalaze se na krajnje nepomirljivim pozicijama i ništa ne ukazuje na to da će neko da odstupi od istrajavanja na njima. Vođa SDSM Zoran Zaev dao je rok od 10 dana Đorđu Ivanovu da mu dodeli mandat i najavio odlučnost na uspostavljanju „funkcionalnih državnih institucija“. Iznoseći ovaj ultimatum, Zaev je dodao i da očekuje od aktuelnog predsednika parlamenta Trajka Veljanovskog da najkasnije do utorka preda svoju funkciju Talatu Džaferiju, uz isticanje da su njegov izbor već pozdravili „njegovi međunarodni partneri SAD, EU i demokratske snage širom sveta“, a sve kako bi se otvorio put ka stvaranju nove vlade u Makedoniji.
CILj ZAPADNIH PRITISAKA JE KAPITULACIJA
Vladajuća partija VMRO-DPMNE je uz svom saopštenju optužila Zaeva i SDSM za „političko i fizičko nasilje koje nikome ne koristi” i upozorila da je „ostvarenje platforme iz Tirana nepovoljno za sve. Kršenje Ustava i parlamentarnog protokola istovremeno je direktno diskreditovanje države. Političko nasilje koje je izveo SDSM jedino je moglo rezultirati fizičkim nasiljem. Ilegalni pokušaj SDSM da samoproglasi Talata Džaferija za kvazipredsednika parlamenta bila je direktna provokacija naroda Makedonije”. VMRO-DPMNE, dakle, nema nameru da ustukne pred nelegalnim izborom Džaferija, povuče se i dopusti da se formira nova vlada koja će sprovesti protivustavnu Tiransku platformu.
Šta se, prema tome, može očekivati u Makedoniji narednim danima? Po svemu sudeći, samo nepomirljivi stavovi, dalje zaoštravanje situacije i novi nemiri. Predsednik Ivanov i tehnička vlada neće ustukuti pred rokovima i ultimatumima, koje im daje sa Zapada oskoljeni Zaev da mu daju mandat i predaju vlast. Kada ovi rokovi isteknu, Zaev će pokušati da, zajedno sa albanskim strankama, ponovo okupi skupštinsku većinu i samoproglasi se za premijera. Ako nezadovoljni građani Makedonije ponovio pukušaju da ih u tome fizički spreče, ponoviće se nemile scene koje će pružiti Zapadu osnove za nove osude za nasilje i biti korišćene za nove zamene teza. Sve to će biti praćeno serijom pritisaka zapadnih sila, uz korišćenje retorike u kojoj se mešaju pretnje i apelovanje „za miroljubivo rešenje“, koje će biti usmerene prema predsedniku Ivanovu i vrhu VMRO, a sve sa ciljem da se ovi pomire sa nametnutom situacijom i kapituliraju.
To se, naravno, neće desiti jer je u pitanju suviše veliki ulog – opstanak Makedonije kao države. Nakon toga će zapadne sile pribeći svom omiljenom sredstvu za pritisak – uvođenju sankcija neposlušnim političarima. Potom će zapadni štićenici iz SDSM sa Abancima na ovaj ili onaj način proglasiti formiranje svoje vlade, koja će biti priznata na Zapadu, ali VMRO im neće dati pristup stvarnoj vlasti.
Na kraju će zagovornici Tiranske platforme biti prinuđeni da kreiraju paralelnu vlast, a to će neminovno voditi u dalje sukobljavanje čiji će ishod zavisiti pre i iznad svega od toga koliku će ko imati podršku u narodu i ko će biti spretniji i izdržljiviju u novonastalim okolnostima.
Aleksandar Gajić
www.standard.rs
