Marićev jorgan

1
637
Foto: printskrin Fejsbuk/Ahmed El Šejh-Šehadeh

„Parovi“ i „Zadruga“ u poslovnoj su konkurenciji, ali u istoj duhovnoj ravni. Ta duhovna ravan, u kojoj obitavaju obje ove televizije svojim programima, proistekla je, vidimo, iz komunističke ideologije Jugoslovenske udružene levice (JUL), i danas se prostire u njenoj prirodnoj nadgradnji – liberalističkoj ideologiji

„Ja ne znam kako ćeš umreti, čoveče. Kod nas kažu: poješćeš jorgan kad budeš umirao“, rekao je muftija Muamer Zukorlić novinaru Milomiru Mariću u njegovoj emisiji „Ćirilica“ na „Hepi televiziji“.

Povod ovim teškim muftijinim riječima je programski sadržaj „Hepi televizije“. Milomir Marić je glavni urednik „Hepi televizije“.

„Hepi televizija“ je osnovana kao TV „Košava“. Njen osnivač i vlasnik bila je Marija Milošević, ćerka Slobodana Miloševića. Slijed vlasničkog kapitala TV „Košava“ nakon što ju je Marija Milošević prodala veoma teško je pratiti.

TV „Košava“ kupila je dječju televiziju „Hepi“ i preuzela njeno ime. Tako je od JUL-ovske „Košave“ i dječje „Hepi“ nastala današnja „Hepi televizija“ („Srećna televizija“, na srpskom).

„Hepi televizija“ „usrećuje“ srpski narod, i ostale narode koji su u njenoj sferi uticaja, prvenstveno rijaliti šou programima. Aktuelni rijaliti šou na ovoj televiziji zove se „Parovi“.

Paraleleno sa rijaliti šou programom „Hepi televizije“, televizija „Pink“ emituje rijaliti šou program „Zadruga“. Televizija „Pink“ u vlasništvu je Željka Mitrovića, bivšeg kadra JUL-a i podanika Mire Marković, žene Slobodana Miloševića.

„Parovi“ i „Zadruga“ u poslovnoj su konkurenciji, ali u istoj duhovnoj ravni. Ta duhovna ravan, u kojoj obitavaju obje ove televizije svojim programima, proistekla je, vidimo, iz komunističke ideologije Jugoslovenske udružene levice (JUL), i danas se prostire u njenoj prirodnoj nadgradnji – liberalističkoj ideologiji.

Rijaliti šou programi, kojima su preplavljeni domovi onih kojima su dostupne frekvencije „Hepi televizije“ i „Pinka“, materijalizovana su slika vrijednosnog sistema liberalnog Zapada. Oni u praksi, pojednostavljeno i svima razumljivo, dočaravaju tu ideologiju oslobađanja čovjeka. Liberalizam nudi čovjeku oslobađanje od sankcionisanja njegovog duhovnog bezakonja. Crkva, svojim jevanđeljskim istinama (vidimo kroz stav muftije Zukorlića da je na tom tragu i islam) ukazuje na čovjekovo bezakonje, neprestano mu nudeći oporavak kroz njegovo pokajanje. Liberalna ideologija čovjeku nudi osjećaj slasti u materijalnom svijetu, zadovoljavajući pritom njegovu palu prirodu i obezličavajući ga. Crkva mu nudi ličnosno dostojanstvo Božijeg stvorenja. Dakle, liberalna ideologija, koja je zacarila ovim našim prostorima, i dobrim dijelom svijeta, svojom suštinom duboko je antijevanđeljska, antihrišćanska.

Oslobađanje po mjeri liberalne ideologije znači ukidanje kategorija morala i stida, kočnicâ čovjekove animalnosti. Ono je čovjekovu seksualnost iz intimne prevela u javnu sferu. Nema više momka i djevojke, muža i žene. Sada su to partneri: taj i taj (ta i ta) sa novom partnerkom (novim partnerom), ali i taj i taj sa novim partnerom i ta i ta sa novom partnerkom. Komuna je postala javna i sve razuzdanija, a životinje moralnije od čovjeka.

Plodovi liberalne ideologije su animalna kultura, rasprsla porodica i stravične razmjere ubijanja začete, a nerođene djece (abortusima, kontraceptivnim sredstvima i vještačkom oplodnjom). Liberalni mediji ono najniže u čovjekovoj prirodi u njegovoj svijesti predstavljaju kao normalno, oslobađajući ga osjećaja krivice.

Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je svojom javnom ličnošću i sama produkt te ideologije, u intervjuu za londonski „Ekonomist radio“ početkom ove godine rekla je da je „predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj koji gura sve istinski liberalne stvari u Srbiji“. Hvaleći ga, uneredila ga je da nije mogla više.

Sloboda koju nam, kao slatkiš šarene laži, nudi liberalna ideologija, rasplamsava u nama strah od smrti, još i više od čina umiranja. Iz prolaznog materijalnog života u vječni nematerijalni dušom možemo otići kao leptir sa cvijeta na cvijet, ali i „gutajući jorgan“, ili čak „dunju“. Tamo nas čeka ili vječna propast ili vječni ugođaj. Zato je sudbinski važno što ovdje činimo, sebi i drugima.

Bog je čovjeku dao slobodu da sam odlučuje o svojoj sudbini, nudeći mu za njega najbolji put. To je istinska sloboda.

Jovan Plamenac

(Sloboda/IN4S)

1 KOMENTAR

  1. „Парови“ и „Задруга“ у пословној су конкуренцији, али у
    истој духовној равни. Та духовна раван, у којој обитавају
    обје ове телевизије својим програмима, проистекла је,
    видимо, из комунистичке идеологије Југословенске
    удружене левице (ЈУЛ), и данас се простире у њеној
    природној надградњи – либералистичкој идеологији“?!

    У време ЈУЛ-а није било оваквих програма!
    Ако је било, наведите – где и када!

    Муарем Зукорлић је рекао то што је рекао Марићу
    “у брк“, али није спомињао никакву идеологију.
    Било би добро ако би такво питање поставио у
    Скупштини Србије, као народни посланик.
    Видећемо да ли ће га поствити, и какав ће одговор
    добити.
    Телевизијске програме уређују уредници, по вољи и
    жељи власника тих медија.

    Интересантно је што православни свештеник Јован
    Пламенац овакво питање није поставио епископу
    Порфирију док је био чалн / а једно време и први човек
    РРА/ – Радиодифузне агенцијеза доделу државних
    фреквенција?!
    Могао је да се обрати и свом епископу, а овај да
    проследи његове примедбе Синоду и АС СПЦ-е, да се
    по том питању изјасне, против ове “гнусобе
    опустошења“.
    Зашто то није урадио?
    Ни еископи у својим посланицима, а ни свештеници у
    својим проповедима, не предњаче да јавно жигошу ову
    “ГНУСОБУ ОПУСТОШЕЊА“, да се не замере власти,
    будући – – “ДА ЈЕ СВАКА ВЛАСТ ОД БОГА“, а држава –
    “СЕКУЛАРНА“.

    Драган Славнић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime