Počinje, uoči godišnjih odmora, redovno sezonsko okupljanje opozicije. Sada su u fazi proklamacija, a nešto ozbiljniji razgovori planiraju se kad se patrioti vrate sa Brača i Hvara.
Od svega toga, naravno, nema ništa, kao ni do sada što nije bilo. Srpska opozicija, ma koja, nema nikakve ideje, niti zna približan smer kojim treba da ide, a i onaj ko zna, ne sme da kaže, jer i za vlast, i za opoziciju, svete krave Vrlog, novog sveta u kome živimo su kapitalizam, liberalizam i kolonijalizam. To je nesporno i nikako ne sme postati predmet političke borbe. Zato se politička borba izmešta na nevažna područja društvenog života: da živimo bolje (u okviru kapitalizma), da unapredimo izborni sistem (u okviru kolonijalizma) i da stvorimo demokratiju s ljudskim likom, u vreme kad je liberalizam bukvalno proždrao i poslednje ostatke njene. Svi ciljevi, koje opozicija gađa, su ciljevi koje Vučić gađa daleko bolje.
Naravno, umela bi opozicija da postavi i pitanje svojinskih odnosa, ukidanje dalje privatizacije, pravednije društvene raspodele, ali postoji mala zvrčka: kolonijalni gospodari bi takvu opoziciju zbrisali iz političkog života.
Drugim rečima, našoj opoziciji nedostaju ciljevi, nedostaju sredstva i nedostaju ljudi. Opet se udružuju oni koji ne znaju sa onima koji nemaju i onima koji ne smeju. Provešće se loše. Jedino što je izvesno je da će se do neba podići kuknjava na nevaljalstvo vlasti.
Postoji još jedna ekipa, koja se okuplja i koja, iz nekog meni nepoznatog razloga, misli da ima neke šanse u političkoj areni, a to su „krti“ patrioti, zapravo jedna čudna mešavina klero-nacionalističkih i patriotskih društvanaca i pojedinaca, koja ne ume da postavi ni suvisla pitanja u vezi s politikom, kamo li da na njih pruži odgovor. Uvek me je uveseljavalo koliko, kod nekih ljudi, predstava o sopstvenoj veličini nije ni u kakvoj vezi sa stvarnošću. Javno, ono internet javno mnjenje, drži te nacionalne heroje u uverenju da su značajnan faktor srpske politike, ali na izborima redovno dobiju hladan klistir od biračkog tela, jer njihovi apatriotski i rusofilski obožavaoci glasaju za Vučića. Ta grupa patritoskih intelektualaca, poduprtih šarlatanima i raznim klovnovima nacionalizma uopšte ne kapira da svojim opskurnim pričicama samo zabavljaju Vučićevo biračko telo. Osim onih koji to rade po zadatku, naravno.
Meni je sasvim očigledno da Zapad, u dogledno vreme, neće menjati Vučića. U javnosti se u poslednje vreme plasira čudna teorija da će, čim preda Kosovo, biti zamenjen Đilasom. Svi to, naravno, znamo, samo psssst….nemojte da kažete Vučiću, jer ako sazna, možda se izmigolji. Isto tako, gomila nekakvih novinara i javnih radnika, stalno poriče da Vučić neće izdržati još mesec, ili dva.
Priznajem: uopšte ne vidim šta to ugrožava Vučića. Isto tako, ne vidim ko bi bolje i spretnije sprovodio plan Zapada na ovom području. Predaja Kosova neće bitno uzdrmati njegov položaj, jer odsudna većina Srba, uključujući i Srbe s Kosova, intimno nema ništa protiv nezavisnosti pokrajine. Protivljenja su samo mala, prljava patriotska igra, u kojoj jedan daje, a svi drugi ne daju, samo što se čitava borba odvija na Fejsbuku. Koliko se članova SNS-a uhvati za pušku da brani Kosovo, toliko će i patriota. Vučić će mnogo pogrešiti, ako patriotama ne podeli puške i pokaže im pravac za Kosovo: do Bubanj potoka bi se rodoljubi istopili kao aprilski sneg. Nama je, dakle, važno da izgleda kao da mi branimo Kosovo, a Vučić ga daje. Zapravo, dajemo ga svi.
Prema tome, kad Vučić obavi taj zadatak, Zapad ga neće promeniti, nego će se igra podići na viši nivo. Gledaće se šta novo ima da se da, a ima dosta toga: tle, vode, šume, deca, organi, Sandžak, Vojvodina, Preševska dolina…
Dva zaključka: prvi se tiče publike, koja gleda ovo mučno spajanje srpske i srBske opozicije – ideja opozicije da se samo kvantifikovanjem, odnosno golim sabiranjem može nešto uraditi, jeste indirektno priznanje da nikakav kvalitet nemaju, pa moraju da se dohvate digitrona.
Drugi zaključak im dajem besplatno: kad Zapad reši, ako ikada reši, da smeni Vučića, prvo će mu preoteti medije. Dok ih kontroliše Vučić, ovi mogu da se prepakuju koliko hoće, od ta posla fajde nema. Pošto se ne opaža da Vučiću iko otima medije, opozicija može slobodno da utroji pesmu ujedinjenju, i dalje će biti samo gomila gubitnika, koja ne može da se oprosti od subvencionisane kajganice, vrlo male, ali ipak kajganice, u restoranu Skupštine Srbije.
Vlada u senci (u senci predssednika države) koju vodi Ana Brnabić, za sada ne pokazuje znake neposluha, tako da Vučiću ni odatle ne preti opasnost. Mislim da je za njega, kako stvari stoje, najveća opasnost sama biologija, jer ako se ne pronađe eliksir mladosti, ili drugačija opozicija, on neće moći da vlada više od 20-30 godina.
Opozicija je najjača Vučićeva karta: čak je i Tito imao ozbiljnije protivnike. Silno se radujem ovom novom uplakavanju opozicije, kao i one opozicije koja drži (daj, Gospode, da sam to samo sanjao) „Istorijske sastanke“. Ne bi škodila i neka nova rezolucija, ili neki apel, koliko da se istakne patriotizam predlagača mudroseralija.
Da bi se nešto izmenilo, gospodo drugovi, mora da se stvori novi kvalitet, a ne samo novo spajanje istih bezkvalitetnih ekipa. Kvantifikacija, čak i kad bi uspela, a neće, samo doprinosi očuvanju sistema, a ne njegovoj promeni.
Milan Milenković
milanmilenkovic.com
