Nas običan narod jedino zanima

Kako da politički neopredeljen građanin Srbije preživi vladavinu Aleksandra Vučića?
Da li on uopšte ima neke mogućnosti za to, makar i bio indijski bog Višnu sa sve četiri zaposlene ruke?

Zanima li to našega premijera i usuđuje li se iko da mu javno postavi to pitanje, a da mu ne bude ugrožen život?

Odakle Vučiću smelost da Srbiju doživljava kao svoju očevinu, a građane Srbije kao belo roblje u službi svojoj i svoje vladajuće svite, bez ikakvog prava na pomilovanje?
Zašto svaki naredni poglavar Srba želi da bude drugi Broz? Da li je to bolest, opsesija, nasleđe ili šta?

Srbima je od strane naših vekovnih neprijatelja podmetnut samoubilački državni sistem a za izvršioca je odabran čovek o čijem se poreklu i dan danas raspreda po kafanama, a realno malo zna. Ukinuli smo Boga u koga smo vekovima verovali, na čijoj smo se vatri grejali, na čijem učenju je počivao temelj vekovne srbske državnosti i na mig „bravara“ iz Zagorja iz sećanja ga obrisali jednim potezom gumice. Onda smo tako bez vere krenuli u svetlu budućnost prepuštajući političkim komesarima da umesto nas misle, brzinom svetlosti učeći da cilj opravdava sredstvo i da treba biti drukara, uvlakač i partijski potrčko da bi se osigurao status i materijalno blagostanje.

I tako je ostalo do danas. Srbima su oči gladne iako im je Gospod podario baš sve.

Kako drugačije objasniti bedu guvernerke Jorgovanke, osim da je čovek iskreno žali kada je kao Srbkinja sa Kosmeta dozvolila sebi da za par stanova i nekih privilegija izda prvenstveno svoj narod sa Kosmeta, a onda i sugrađane iz Srbije. Gospođa Cica ne može ništa od toga da ponese sa ovoga sveta, jer sreću nikada niko nije mogao da kupi pa makar porobio i ceo svet. Isto važi i za Vučića i ostale nesrećnike iz njegovog kabineta koji će da glume ministre i državnike dok u pozadini potkradaju državu, sakriveni iza unapred režirane izborne volje birača.

Šta to behu izbori? Predstaviću ih preko izbora jednoga direktora seoske škole.

Direktor je dobio fotelju još davne dvehiljadite uz pomoć demokratske stranke čiji je bio aktivan član, smenivši na prečac socijalistu jer su socijalisti sleteli s vlasti. Onda je direktor, inače bivši fudbaler, trknuo na Pale po diplomu intelektualca, i krenuo da postavlja temelje svoje vladavine koja traje i danas. Prvo je zaposlio sve bliže i dalje članove familije, bez obzira na obrazovanje, potrudio se da sve budu žene jer opšte je poznato da je ženama lakše manipulisati, naročito ako su sujetne i glupe. Sa većinom je ostvario intimne kontakte, svaku ubedivši da je voli i držeći je u neizvesnosti kojoj će od njih srce da pokloni. Neke su se u međuvremenu i počupale, neke razvele, uglavnom rejting mu je porastao kod naroda kao švalera koji ima čvrstu ruku. Nedavno je ove 2016-te organizovao svoj peti reizbor, da se osigura u slučaju iznenađenja na predstojećim izborima na lokalnom nivou. Dobio je odlukom većine i sa jednim glasom protiv. Niko od zaposlenih se nije usudio da mu ne da glas, osim jednog nesrećnika kome će to u budućnosti na nos izaći. Bilo je smešno i tragično. U strahu da ne ostanu bez posla ako bi on saznao da ga nisu glasali, draže im je bilo da progutaju ponos, po***u se po svojim ubeđenjima daju glas i pognute glave odu kući.

A direktor? On je ostao da slavi sa novom ljubavnicom i planira putovanje na neku egzotičnu destinaciju. Ovo je bio primer glasanja politički neopredeljenih. Način na koji glasaju oni koji su se opredelili za neku opciju uglavnom je kalkulantski i vodi se računicom: „kakave koristi ja imam od toga“. I kao rezultata svega navedenog pojave se opozicione struje koje se bore između sebe i iznose programe i razna mišljenja i analize a ono što je meni kao prostom posmataču smešno je – koliko to vrsta patriotizama oni zastupaju kada su se poderali kao kao… (vrlo „eksplicitan“ izraz, prim. red.) I znam da sam vulgarna i prosta ali jednostavno ne mogu drugačije jer mi se smučilo da me prave budalom oni koji tvrde da su spasitelji Srbije a nisu spremni da sednu i da se dogovore i da izaberu jednoga između sebe koji će da ih predvodi a da mandate dele po struci, umeću i pameti a ne po blebetanju i servilnosti.

I tako se vrtimo u krug a mučenički Srbin radnik glasaće, kao i oni radnici iz moje priče, za ovoga koji je već na vlasti kako bi sačuvali živu glavu na ramenima.

Zašto uopšte Vi, samoproglašeni stručnjaci navikli na lagodan život na državnim jaslama, takozvani doktori i eksperti, vršite analize i dajete izborne prognoze, kada vaše delovanje i vaš patriotizam počinje i završava na parčetu papira, dok se mi običan narod svaki dan borimo kao da nam je poslednji. I reći ću u ime onih prezrenih i prostih, onih koji rade za 12 -13 000 dinara dok Vi tvrdite da je republički prosek preko 50.000 – (još jedan „eksplicitan“ izraz, prim. red.) i ako Vam je do vlasti, rušite Vučića sami, mi vam nećemo pomoći.

Nećemo, jer ste godinama unazad dokazali da ste kao i on Dačić, Vučić, Nikolić, Tadić, Koštunica, Drašković i naravno ŠEŠELj. On da bude opozicija? Ko veruje u bajke, poverovaće i u to.

Slađana, kolumnista SRBskog FBReportera

facebookreporter.org