Ovaj izuzetni napitak reguliše masnoću u organizmu

3
810

Holesterol je najpoznatija masnoća u organizmu i prisutan je u svakoj živoj ćeliji.

holesterolRazlikujemo dobri HDL holesterol od LDL lošeg holesterola čiji povećani nivo u krvi uzrokuje moguće bolesti srca i krvnih sudova. Pretećoj masnoći moguće je suprostaviti se uz pomoć pametnog odabira namirnica, svakodnevno konzumiranih koje holesterol dovode u red.

Grejpfrut je apsolutni pobednik kada je reč o borbi s lošim holesterolom jer osim visokog nivoa vitamina C sadrži i pektin, vlakna koja snižavaju holesterol i štite krvne sudove od začepljenja.

U stopu ga prati celer, čije dve stabljike dnevno su dovoljne da se nivo holestreola smanji za čak pet puta. Pri tome je njegova najbitnija uloga u povećanju izlučivanja žučne kiseline, čime se uklanjaju i loše masnoće.

Sastojci: 1 grejpfrut, 2 stabljike celera, vezica peršuna, ¼ limuna, 3 komada đumbira

Priprema: Sve sastojke ubacite u blender i mešajte dok ne dobijete gusti sok, barem jedno dnevno popijte čašu ovog svežeg napitka koji će da reguliše masnoću u organizmu.

Savet: Pripremljeni sveži sok najbolje je da konzumirate pre ručka, što ostavlja dovoljno vremena da telo apsorbuje sve sastojke i aktivira njihovo delovanje.

http://webtribune.rs

3 KOMENTARA

  1. Хвала вам Владо Чоколадо на оваквом исцрпном објашњењу о холестеролу. Лекари нас плаше повишеним холестеролом и нуде врло озбиљне лекове за његово регулисање, који га можда смање, али изазивају друге проблеме у организму..

    • Драго ми је ако је нечем користило. Већина доктора је нажалост обучена само за то да служи као карика у дистрибуцији пилула, уместо да лече. Већ само коришћење просечних нивоа за „лош“ и „добар“ холестерол показује колико је мало данашња медицина усмерена ка појединцу, што је основни и неопходни услов да се неком стварно помогне. Индивидуалне разлике су правило, и често врло велике. Ако неко има „лош“ холестерол изнад тог просечног прихватљивог ниво, то не мора да значи да је његов холестерол битно повећан у односу на његов лични оптимум; и обрнуто, то что је испод тог просека не мора да значи да његов холестерол није битно повећан у односу на његов оптимум, због унутрачњих ћелијских оштећења од стране слободних радикала и токсина у крвотоку. То се додатно компликује тиме да око једна у три особе нема корективну акцију јетре која се огледа у смањењу производње холестерола у зависности од количине коју се уноси кроз хране животињског порекла. У том случају холестерол из хране повећава и „добар“ и „лош“ холестерол, али то само по себи није фактор ризика. Права опасност је оно што изазива унутрашња оштећења – слободни радикали (дувански дим, алкохол, хлор, пестициди, хемијски адитиви храни, итд.) и токсини (бактеријални и хемијски). Препарати за снижење холестерола, обично статин бренд, блокирају производњу холестерола у јетри, али не чине ништа да се умањи овај стварни фактор ризика, док дужа употреба може да доведе до оштећења јетре, као и оштећења мишићне и неуралне функције. Далеко бољи и сигурнији дугорочни иѕбор су здрава исхрана, здрав начин живота и одсуство хроничног стреса (холестерол је, између осталог, потребан и за производњу хормона стреса).

  2. Напитак је добар, целер је делотворан у снижавању крвног притиска (толико да они са ниским притиском треба да га избегавају), али прича о холестеролу је прежвакавање старе, погрешне представе о његовој штетности. Тзв. „лош холестерол“ је једноставно холестерол ког посебни кипопротеини (ЛДЛ, low-density lipoprotein) носе из јетре, где је произведен, у крвоток, док је „добар холестерол“ онај ког друга врста липопротеина (ХДЛ, high-density lipoprotein) враћа из крви у јетру да се разгради. „Лош“ холестерол је далеко од лошег, јер је неопходан за врло важне функције, као што су регулисање проточности ћелијске мембране, синтеза стероидних и кортикостероидних хормона, синтеза витамина Д, производњу жучне киселине, неопходне за абсорпцију масноћа и витамина растворних у масноћи (А, Д, Е и К), за уклањање токсина из јетре и пражњење црева, заштиту коже од сушења и пуцања итд. Не потоји чак ни битна статистичка повезаност између нивоа „лошег“ холестерола и ризика од болести срца и крвних судова. Повишен „лош“ холестерол је последица оксидативног и/или токсичког (део тога може да буде и реакција имуно система на унутрашње бактеријалне инфекције)оштећења ћелија, пре свега у зидовима крвних судова, због изложености слободним радикалима (нпр. пушење), као и због присуства токсина и штетних бактерија, јер тело користи холестерол да се бар делом закрпи и заштити. И онда чика доктор каже да је проблем повишен холестерол, урнебесно, зар не? Холестерол постаје лепљив, и учествује у стварању наслага унутар крвних судова само кад је оксидован, а и тад је битно мањи проблем од липопротеина(а) који му је скоро идентичан (због чега га је дуго било тешко или немогуће разликовати од холестерола), изузев што носи лепљиви протеин којим се лепи за оштећене ћелијске мембране које треба да закрпи. Далеко већи фактор ризика је ипак повишен ниво хомоцистеина, нормално пролазног метаболичког производа који се под одређеним условима (недостатак ензима за његову разградњу, витамина Б9, Б12 и – ређе – Б6, слаба штитна жлезда, бубрези, присуство олова, хроничан стрес итд.) нагомила у крви. Висок ниво хомоцистеина (око 30 микромола по литри крви, и више) сам за себе дуплира ризик од смрти услед болести срца и крвних судова.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime