Svetska banka je dodelila Srbiji 619 miliona evra, ali „kesa“ će biti odrešena samo u slučaju ako Srbija uspešno obavi one zadatke u javnom sektoru na koje ju je obavezao MMF. Malo čudno, je li? Sada znamo bar ko je glavni – MMF svakako. Eto u Srbiji – s vremena na vreme – čujemo da predsednik ili neko od vladinih ministara objašnjava narodu da nešto ne mogu da urade jer se tome protivi MMF. Na primer, ministar prosvete je nedavno izjavio, otprilike, kako je nemoguće da Vlada Srbije izađe u susret zahtevima prosvetnih radnika. Tome se – pogađate – protivi MMF. Subvencije domaćim preduzećima moraju se obustaviti, inače ništa od obećanog novca Svetske banke i MMF-a. U isto vreme, stranim investitorima će se i dalje nuditi novac za zapošljavanje radnika – po deset hiljada evra po jednoj glavi. To ni MMF-u ni Svetskoj banci nimalo ne smeta.
Dakle, Svetska banka nudi kredit koji će se iskoristiti kao podrška za budžet u dva navrata po 200 miliona dolara. Ostatak će se iskoristiti za poboljšanje poslovne klime i za „modernizaciju“ javne administracije. Vidimo da dve institucije (MMF i Svetska banka) deluju toliko koordinisano i jedinstveno, kao da je reč o jednoj istoj finansijskoj ustanovi. U stvari, te dve institucije i jesu dve glave iste bankarske (zelenaške) aždaje; one koja „prži zemlje i narode“. Toni Verheijen, šef Svetske banke za Srbiju, prekjuče je na Kopaoniku izjavio da “fiskalna konsolidacija u Srbiji neće dati rezultate sama po sebi, ukoliko ne bude praćena ekonomskim rastom. Naravno, to je istina, ali apsurd je u tome da je ekonomski rast nemoguće pospešiti, ako se Srbija pridržava mera koje joj nameću ove dve finansijske institucije.
Naime, i MMF je prošlog meseca odobrio milijardu i dvesta miliona evra Srbiji za zauzdavanje budžetskog deficita i za smanjivanje javnog duga. Prvih 100 miliona dolara Svetska banka će dati Srbiji u naredne tri nedelje. Taj novac mora da se upotrebi za privatizaciju 512 „gubitaša“ koji su u vlasništvu države. Tek kada se taj deo posla obavi, Srbiji će krajem godine biti prebačena nova tranša kredita od 100 miliona dolara. Još 200 miliona dolara kredita biće odobreno samo u slučaju da Srbija uvede „profesionalno i nezavisno“ rukovodstvo u tri velike srpske kompanije: Elekrodistribuciju Srbije (EPS), preduzeće za održavanje puteva (Putevi Srbije) i Železnica Srbije. Naravno, o tome šta je profesionalno i „nezavisno“ odlučivaće Svetska banka i MMF.
Isto tako, Svetska banka neće imati ništa protiv da dobijeni kredit Srbija upotrebi za zamenu skupljeg duga jeftinijim. A u čemu je tu „kvaka“? Pa, neko „otkupi“ vaš dug, a potom ga „refinansira“ tako što vam odobri da kredit otplaćujete nekoliko godina duže i uz prividno nižu kamatu. Ali, kakve to veze ima sa ekonomskim rastom zemlje i sa petogodišnjim planom koji će, navodno, MMF izraditi za Srbiju? Takav plan prezentovaće vladi i javnosti Srbije negde tokom leta 2015. Zar nam nije dosta „petogodišnjih planova“? Zar iste nismo imali u vreme Brozovog socijalizma/komunizma? Tada nam nisu valjali, a sada će nam, vele, biti od velike koristi. Zar je moguće da u Srbiji ne postoje stručnjaci koji bi bili u stanju da isplaniraju razvoj privrede za nekoliko sledećih godina? Šta će nam vlada, ako će zemljom da upravljaju MMF i Svetska banka? Zar ne bi bilo jeftinije da ukinemo srpsku vladu, koja, sudeći po onome što danas gledamo razrogačenih očiju, nema nikakvu istinsku vlast u sopstvenoj zemlji? U stvari, čemu vlada koja će samo prenositi odluke koje donose Svetska banka, MM; odnosno, koja samo izvršava naloge onih stranaca koji zapovedaju (nadređeni su) srpskoj vladi, parlamentu, predsedniku i premijeru Republike Srbije?
Ono što je zaprepašćujuće, svakako je činjenica, da srpske vlasti ne kriju više da su samo obične marionete u rukama evroatlantskog Levijatana. Kakva je to zemlja u kojoj se otvoreno kaže da, na primer, struja mora da poskupi jer je to deo onog pomenutog MMF petogodišnjeg plana koji je trenutno u izradi i koji će se do leta predstaviti kao spasilačka misija predatora nad jednim poluživim organizmom. Zamislimo situaciju u kojoj će lisica pružati prvu pomoć bespomoćnoj kokoški? Tako nešto moguće je samo u bajkama. Opet, ni deca danas ne veruju mnogo u bajke, jer slute da je to samo lepa priča za laku noć. Da li je program Svetske bamke i MMF, zapravo, priča za finalno uspavljivanje i za „laku noć Srbijo“? Ovaj put zauvek!
MMF traži da poskupi struja; da se državna preduzeća uvedu u stečaj i daju strancima u bescenje; da se u velike i profitabilne srpske kompanije uvede nov menadžment (naravno, sačinjen od stranaca), koji će njihov kapital i profit preusmeriti iz Srbije ka nemačkim i drugim srpskim „prijateljima“; da se Srbija i dalje zadužuje, tako da je na kraju uterivači dugova sabiju u kavez, u kome će lagano i dugo izdisati. Premijer će za sve to vreme objašnjavati sluđenom narodu kako je on u ime Srbije izabrao „teži i bolniji put“, dok će građani, posebno oni razbijenih glava i krvavih bosih nogu, oduševljeno aplaudirati.
Nikome u sirotoj srpskoj zemlji, izgleda, neće pasti na pamet da samo ludak ide ka cilju težim (ili najtežim) putem, a razuman čovek gleda da sa što manje muka i napora postigne isti cilj. Na primer, teži put je da seljak, umesto traktora ili konja, sebe upregne u plug i krene tako da ore svoje njive, na sav glas vičući: Hoću da budem kao AV – biram teži put!
T. Rajić
