Između 27.000 i 60.000 ljudi godišnje odlazi iz Srbije. Za poslom i boljim životom. To su bile procene evropskih institucija za one predpandemijske godine. Korona virus samo je privremeno zaustavio odliv radne snage iz naše zemlje, ali kada se situacija smirila, a vanredna stanja širom Evrope ukinuta, više od 40.000 ljudi iz Srbije dobilo prvu boravišnu vizu u nekoj od zemalja EU.
Trećina je, nezvanično, krenula put Nemačke. A u njoj je, opet nezvanično, pola miliona Srba. Nemačka je oduvek bila jedna od omiljenih gastarbajterskih destinacija – relativno je blizu, a i plata je za naše prilike dobra. Ali i Nemačka je sada u nebranom grožđu, suočava se sa 1,7 miliona praznih radnih mesta, jer su zbog krize u Ukrajini bili primorani da otpuštaju radnike koji su u međuvremenu otišli dalje (najčešće u skandinavske zemlje).
Nemačke vlasti su odmah potom počele da misle o budućnosti. Plašeći se da bi za pola veka mogli da imaju više od 90 miliona stanovnika i sve više penzionera, a sve manje zaposlenih rešili su da olabave proceduru za strane državljane.
Da im olakšaju ulazak i ostanak u zemlji. To se naravno odnosi na mlade i kvalifikovane radnike, one sa diplomama onih profesija koje su njima potrebne, a koji imaju osnovno znanje jezika. Za deo Srbije koji je mlad i obrazovan i želi da ode to je sjajna vest, za Srbiju generalno i ne baš. Već je dosta onih sa znanjem i veštinama otišlo. Toliko da je sve manje lekara koji nas leče, sve je manje vozača, dobrih majstora. Manje je svih koji nešto znaju.
Država se dosetila pre koju godinu da organizuje tim stručnjaka koji će se time baviti. Pratiti migracije i sprečiti egzodus. Napravljena je strategija, usvojen akcioni plan i eno ga na sajtu Ministarstva rada – spisak urađenih stvari, obavljenih dijaloga, sastanaka, formiranih novih radnih grupa.
To je na papiru, a u praksi ljudi i dalje odlaze. Jer nema pravih mera države, nema povećanja plata, nema dobrih radnih mesta koja bi ih zadržala. A ako nema tih mera, onda ni one koje se ulažu u podizanje nataliteta i povećanja prava roditelja, ne mogu da daju prave rezultate. Lepo je dati majkama malo duže porodiljsko odsustvo i platiti 100 odsto trudničko bolovanje preduzetnicama. Zaista pohvalno. Ali sutra će te žene morati da se vrate na posao, a tamo će ih sačekati plate koje prkose inflaciji.
Sačekaće ih godinama iste plate, koje samo na papiru rastu, a u stvarnosti su tri do pet puta puta manje nego u razvijenim državama. Mnogima dovoljan razlog da odu.
autor:Ljiljana Bukvić
Najmanje 1 milon. Po mom misljenju ima tu negede oko 1,5 miliona Srba u Nemackoj. Nesme se zaboraviti da je odavno vec treca generacija u Nemackoj i koja je rodjena tu. 80% druge generacije u Nemackoj su takode rodjene u Nemackoj. Znaci deda, sin, unuk. Srbija tj. Vlast se nikad nije nesto interesovala za dijasporu ma gde ti Srbi bili sirom Evrope a i dalje.
Nažalost tačan broj Srba koji su emigrirali u Nemačku se nikada ne može dokazati. Pominju se brojke od 400.000, 500.000 pa i do milion ljudi, pristiglih u ovu zemlju od početka masovne bežanije iz ondašnje Titove komunističke Srbije krajem šezdesetih gfodina prošlog veka do danas. Dok su postojali stari, crveni „komunistički“ pasoši, svi koji su izdavani npr. u Hrvatskoj su ispred broja pasoša nosili slovo H, (za Hrvatsku) kao u početku i u Srbiji izdati pasoši sa slovom S ispred broj (za Srbiju). Srbija je ubrzo ukinula tu oznaku, dok, koliko se sećam, u Hravtskoj je ostala dosta duže nego na srpskim pasošima. Tako je i konzulatima, sve do raspada Jugoslavije, bilo teško da „izbroje“ koliko je Srba, bez pomenutih oznaka na pasošima, samo po mestu rođenja, sada na njihovom konzularnom području. Tim pre što su i u konzulatima radile „mešovite posade“ od kojih mnogi nisu mogli da znaju da npr. Babušnica pripada Srbiji, Zaklopača takođe kao i mnoga druga, posebno manja sela u kojima su se migranti rodili. Pošto je ogroman broj Srba odavno, kao i ovi koji su pristigli poslednjih 8 do 10 godina, uzeo namačko državljanstvo, njih ni Nemci više ne deklarišu u javnosti kao -Srbe nego samo kao Nemce. Čak su i sada srpski konzulati, da bi stekli veću važnost u matici, često pominjali daleko veće brojke Srba na njihovim konzularnim teritorijama nego što ih je zaista bilo.
Možda je, ako se oduzmu ponemčeni Srbi, prava brojka Srba u Nemačkoj oko 350-400.000 ljudi. Tenedcija: stalni porast begunaca od Vučićevog „meda i mleka“ koji teku Srbijom, od tobože „astronomskih plata“ od kojih normalan radnik sa porodicom ne može da preživi, od javašluka, korupcije i bezvlašća, koji provode, kako ih emigranti često nazivaju Esenesesovaca (SNS) i njihovog društvenog tobože „uređenja“!