Pozovi Lj radi ubistva

2
513

Specijalni sud prvostepeno je osudio četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno sto godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije. Pre nego što zvanično bude oborena besmislena presuda, kojom nije utvrđeno ko je naručio i izvršio atentat, u medijima je pokrenut još morbidniji postupak protiv Ćuruvije i Branke Prpe. 

– Zadovoljan sam presudom – rekao je Aleksandar Vučić.

On ima razloga za zadovoljstvo, pošto je izbegao kaznu za smrtonosnu medijsku, političku, policijsku i pravosudnu hajku koju je predvodio do 11. aprila 1999, kad je okončana sa 18 metaka u leđima nepodobnog vlasnika Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin.

– Aleksandar Vučić nije ni jedan jedini put pozvan u istražnom postupku kod policije, istražnog sudije, tužioca, da se vidi šta on, kao ministar informisanja u to vreme, zna o tom ubistvu – naglasila je Prpa.

U intervjuu podgoričkoj Pobjedi, Prpa je istakla da je srpski državni vrh osudio Ćuruviju na smrt zbog toga što je u Vašingtonu, krajem 1998, američkim zvaničnicima rekao da podignu hašku optužnicu protiv Slobodana Miloševića.

– Na pitanje američkih zvaničnika „Šta da radimo sa Miloševićem“, Ćuruvija je odgovorio „Podignite hašku optužnicu“. Ta rečenica je ključna, ona mu je presudila. Doduše, Slavko je nije izgovorio javno, nego tokom večere sa zvaničnicima Stejt departmenta. Pitam se kako je ta informacija došla do Slobodana Miloševića. Pored Slavka i mene, toj večeri je prisustvovala i Ljiljana Smajlović,novinarka zabranjenog Evropljanina. E, sad, ne verujem baš da je neko od prisutnih zvaničnika Stejt departmenta pozvao Miloševića i preneo mu Slavkove reči – rekla je Prpa, čime je, po drugi put, izazvala napad Vučićevih kerbera.

Prvi put se našla na udaru 2014. godine, kad je osporila činjenice na kojima je Vučić pokušao da montira istragu ubistva Ćuruvije. Da bi oprao savest i sakrio krvave tragove koji vuku prema njemu, Vučić je, pozivajući se na tvrdnje krunskog svedoka Milorada Ulemeka Legije, kao neposrednog izvršioca ubistva označio Miroslava Kurka. Po toj teoriji, u organizaciji Radomira Markovića i Milana Radonjića, Ćuruviju su likvidirali Ratko Romić i Kurak. Prvo je Vučićeva Komisija za istraživanje ubistava novinara, na čijem čelu se nalazio Veran Matić, utvrdila da je Romić drškom pištolja udario u potiljak Branku Prpu, a da je Kurak ispalio rafal u Ćuruvijina leđa i overio ga metkom u glavu.

Kao jedini svedok zločina, Prpa je demantovala te navode i istakla da je videla ubicu, a to nije Kurak. Za kaznu zbog kontaminacije njegove medijsko-pravosudne spletke, Vučić je na Prpu napujdao sve svoje najprljavije intrigante, među kojima su se istakli Vladimir Popović, zvani Beba, i Ljilja Smajlović. U Popovićevoj produkciji, u skladu s njegovim umom i moralom, Ištvan Kaić je napisao tekst „Treći metak Branke Prpe“, koji je objavljen u Politici, čija je glavna urednica tada bila Smajlovićka. Podlim insinuacijama o Prpinom odnosu sa Slavkom i njegovom decom iz prvog braka, pa i ličnom i profesionalnom kompromitacijom, Vučićev štab za manipulacije i prevare pokušao je da ospori njen kredibilitet kao svedoka ubistva.

Iako brutalna, kampanja nije uticala na sudsko veće.

– Uz primenu logičkog razmišljanja, a tiče se toga da Romić i Kurak neposredno pre ubistva razgovaraju telefonom, što ukazuje da u tom trenutku nisu jedan pored drugog, sud je utvrdio da je neposredni izvršilac NN lice. Do ovog zaključka sud je došao imajući u vidu iskaz oštećene Branke Prpe, koja je tada bila uz Ćuruviju, a sud joj je poklonio veru, jer je iskaz dala dosledno, konkretno i vrlo jasno – navedeno je u prvostenoj presudi veća u kome su se nalazili Snežana Jovanović, Vladimir Mesarović i Dragan Milošević.

Konkretno i vrlo jasno odbačeni su navodi Matićeve i Smajlovićkine Komisije za istraživanje ubistava novinara. Sud se opredelio da veruje činjenicama i iskazu Prpe. Iako njihove spekulacije nisu prihvaćene, zaštitnici Vučićeve nevinosti nastavili su s jurišima na istinu.

– Zaprepašćeni smo podmuklim napadom Branke Prpe na članicu Komisije Ljiljanu Smajlović. Zašto je Prpa toliko ogorčena presudom službenicima Državne bezbednosti i šta je moglo da je natera da, sa 20 godina zakašnjena, počne lično da optužuje i urednicu Evropljanina Ljiljanu Smajlović. Napad Branke Prpe nije manje brutalan i beskrupulozan od napada Gorana Kozića i Đorđa Martića – navodi se u saopštenju Komisije za istraživanje ubistava novinara, uz napomenu da je Prpa „od nastanka Komisije omalovažavala njen rad i odbacivala svaku mogućnost da Komisija doprinese da ubice budu izvedene pred lice pravde“.

Iako je presuda Specijalnog suda brutalno odbacila rezultate rada Komisije, Matić ne dozvoljava da ga sputavaju činjenice. Istu vrstu upornosti neguje i Smajlovićka. Uz zgražavanje, ona kaže da „ne razume zašto Prpa nastavlja tamo gde je Đorđe Martić stao“, kao ni „njen bes zbog presude“ jer je „bolja pravda koju čekaš makar i 20 godina od pravde koju nikad ne dočekaš“.

U Vučićevom maniru, Smajlovićka je demantovala Prpu bestidnim spinovanjem. Nije samo zanemarila činjenicu da je sud poništio njenu verziju „pravde“, nego se upustila i u odbranu Ćuruvije od žene koju je držao za ruku u trenutku kad je zasut mecima.

– Zgrožena sam kako ona falsifikuje Slavka Ćuruviju. On je bio patriota, nije bio izdajnik kakvim su ga u danima uoči ubistva prikazivale Politika Ekspres i RTS – tvrdi Smajlovićka, zaboravljajući da pomene kako je Ćuruviju prikazivao tadašnji ministar protiv informisanja.

Po toj tezi, ko se suprotstavljao Miloševiću, taj nije patriota. Istu mantru danas ponavljaju naprednjački propagandisti: ko je protiv Vučića, taj je protiv Srbije.

Uz tvrdnju da “nikome, pa ni Miloševiću” nije mogla da dojavi da je Ćuruvija predlagao podizanje haške optužnice, Smajlovićka je Prpu etiketirala kao “istoričarku kojoj naviru sve preciznija i detaljnija sećanja, što više vremena protiče i što je više mrtvih svedoka”. Usput, optužila ju je da iznosi i “apsolutne laži” o njenom odnosu s vlasnikom Evropljanina. Za svedoke je pozvala Dragana Bujoševića i Ivana Radovanovića.

Odazvao se Radovanović. U kolumni pod naslovom “Pričao sam to Slavku”, detaljno je opisao nesporazum koji je njegova mama imala s Terijem, Smajlovićkinim partnerom. Teri ga je zvao na čorbast pasulj, ali mama nije znala engleski, pa Radovanoviću nije prenela poruku. Ćuruvija, tvrdi njegov bivši saradnik, takođe nije znao engleski, ali bio je dovoljno pametan da na put u Vašington pozove Smajlovićku. Radovanović je bolji novinar, nego svedok. Da nije tako, ne bi pokušao da Ćuruviju predstavi kao analfabetu. Još 1970. godine, Slavko Ćuruvija je radio kao prevodilac na snimanju filma “Kelijevi heroji”. Bez problema je mogao da se sporazumeva s Donaldom Saterlendom, Klintom Istvudom i Telijem Savalasom, baš kao i 20 godina kasnije s evropskim političarima, dok je bio dopisnik Borbe iz Brisela i Haga. I sve to bez pomoći Ljilje Smajlović.

U pomirljivom tonu, svedok Radovanović je naglasio da ne želi da polemiše s Prpom, a još manje s onima koje je Ćuruvija prezirao, a koji bi sad da utvrđuju “istinu o Ljilji”, koju on opisuje kao “malu ženu s velikim cohones”.

– Prpi neće pomoći princip “mrtva usta ne govore” – tvrdi Smajlovićka.

Zaboravna kao i njen svedok, zanemarila je činjenicu da je Ćuruvija, za života, svašta govorio o njihovom odnosu u vreme saradnje u Evropljaninu. U poslednja tri meseca života, Ćuruvija je snimio oko sto sati razgovora s autorom ovog teksta, na osnovu kojih je napisana knjiga “Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije – Oni ne praštaju”. U jednom delu detaljno je opisao odnose o kojima sad govori Prpa, a demantuju Smajlovićka i Radovanović.

– Tijanić i ja sedeli smo kod mene u stanu i pravili strategiju kako da koncipiramo 14. broj Evropljanina, prvi posle kažnjavanja. Kad smo se usaglasili, otišli smo u Brankin stan, gde je kolegijum debatovao na istu temu, da utvrdimo posao. Bujošević i Radovanović su izdeklamovali šta misle da treba da se radi, na šta im je Tijanić, malo gestom, malo tekstom, objasnio da nemaju pojma. Kao đačićima, naravno povišenim tonom, izdiktirao je desetak tema. Ljilja Smajlović je ćutala. Branka takođe, ali s podignutom obrvom i ukočenim pogledom. Bujošević i Radovanović na muci neopisivoj, smrkli se i trpe, kuvajući se u sopstvenom sosu. Tijanić se zajapurio i bombarduje, maše rukama, decibeli rastu. Dok on govori, sve više prelazim na njegovu stranu. Gledam kolegijum i stičem utisak da su se prepali, da, šokiranim onim što nam se događa, nemaju snage da gaze dalje. Bujošević ćuti. On nije fajter, najmanje ulični, naročito ne protiv Tijanića. Pri tom, zna šta Tijanić misli o njemu. Ivan, opet, ekspert za mine, gde god ima nešto eksplozivno, on nagazi. I tada, u najnezgodnijem mogućem trenutku, s najglupljom argumentacijom, Ivan krene s nekom pričom od koje se meni diže želudac. Kad više nisam mogao da ga slušam, ja počnem tijanićevski da se derem: “Vi ćete odmah, za ovim stolom, da se izjasnite da li ste spremni da sprovodite uređivačku politiku, a ako ste se uplašili, nema problema, razumem to…” – ispričao je Ćuruvija.

U tim razgovorima, nesposredno pred smrt, Ćuruvija je opisao sve načine na koje je Vučić predvodio hajku, uključujući i dva fizička napada. Takođe, pomenuo je i ulogu Olivere Zekić, nekadašnje novinarke Dnevnog telegrafa, danas partnerke svedoka Radovanovića. Zekićka je tada imala specijalnu vrstu odnosa s Vučićem, pa je Ćuruviji prenosila umirujuće poruke, čija suština se svodila na to da ne brine, ako neko zaista krene u napad, ministar informisanja će ga na vreme obavestiti. Ohrabren i anesteziran, Ćuruvija je zanemario bezbednosne mere, baš kao što su  tužioci i sudije zanemarili potrebu da saslušaju Vučića i Zekićku, da utvrde kakvim su saznanjima raspolagali pre atentata na vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Branka Prpa je iznela pretpostavku da je samo Ljiljana Smajlović mogla da prenese predlog Slavka Ćuruvije da Amerikanci ubrzaju podizanje haške optužnice protiv Slobodana Miloševića, zbog čega je osuđen na smrt. Pretpostavka nije dovoljna za utvrđivanje istine, ali pomaže u razumevanju Smajlovićkine selektivne memorije, iz koje se izvlače podle i primitivne insinuacije na račun Prpe, ali ne postoji ni senka Vučića, odnosno njegove odgovornosti za hajku na Ćuruviju.Samo Smajlovićka može da u Vučićevim medijima tvrdi da “Branka sad po drugi put ubija Ćuruviju”.

Specijani sud je odbacio rezultate istrage koju su vodili Matić i Smajlovićka, kao i određene delove montirane optužnice. Ostaje obaveza da se utvrdi istina o navodima Branke Prpe o spornoj ulozi Ljiljane Smajlović i, naravno, Aleksandra Vučića. Dok se to ne uradi, Srbija neće biti pravna država.

Predrag Popović
Izvor: predragpopovic.wordpress.com

2 KOMENTARA

  1. A svi iz iste kuhinje.Da nije tako,NE BI ONI SVI BILI TU GDE JESU,A SAMO ĆURUVIJA MRTAV.premda,je i ćuruvija bio ”udbin analitičar”.Tako da je to sve svađa u porodici.Ta ista branka,i dalje radi čuvanju komunističke arhive,koju po naredbi udbe čuva i neda istoričarima.MNOGO BI BILO KORISNO ZA SRBIJU,”KADA BI SE JAVNO ZAHVALILA SVIM TIM BROZOVIM DOŠLJACIMA TE IM PREPORUČILA,DA SE VRATE U KRAJEVE,ODAKLE SU DOŠLI,A DA SRBI IZ SRBIJE OVDE REŠAVAJU SVOJE PROBLEME.Zanimljivo,niko od njih i ne pomišlja da napusti Srbiju i vrati se u voj rodni kraj,odakle su ih njihovi sa brozom došli 1944.

    • Potpno se slazem, dodjoska komunisticka bagra se lepo primila u Srbiji. Sad im je zadatak da to gostoprimstvo plate razarenjem svega sto je srpsko. Vreme je da ih sve proteramo i ispratimo sa govnjvom motkom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime