Prebrojavanje

0
691
Foto: Printscreen (direktno.rs)

U Srbiji se sa slabim zanimanjem prati i kampanja učesnika izbora kao i antikampanja bojkotaša, jer se željno iščekuje – prebrojavanje. Sadašnje prebrojavanje na glasanju 21. juna može da potraje, slično kao situacija koju smo imali na kosovskim izborima 6. oktobra.

Tada su, da podsetimo, zbog navodnih otrovanih koverti sa srpskim glasovima, članovi Centralne izborne komisije na Kosovu brojili glasačke listiće u zaštitnim odelima od “biocida”. Stepen zaštite bio je nesrazmeran zvaničnoj verziji da su članovi CIK dobili alergijski osip po rukama. Glasovi su se naime, brojili kao da su opasni virusi u nekoj labaratoriji, a ne puki papirići. Ali, ispostavilo se zbog svetske korona pandemije koja će buknuti ni mesec dana kasnije, da je to bilo više od postizborne farse – neka vrsta geopolitičkog predskazanja. Uzgred, tako nešto se nije desilo prvi put. Koliko krajem 2014. neposredno pre izbijanja velike izbegličke evropske krize, mediji u Srbiji prenosili su da mladi Albanci, ali i cele porodice sa decom Kosova kreću put Zapadne Evrope, čak i peške prelazeći administrativnu liniju i dalje granice. Pojavili su se i napisi sa spekulacijama da se sprema vojna operacija protiv severnih srpskih kosovskih opština. Ti napisi su ubrzo opovrgnuti, kada su se prihvatni centri u Preševu, napunili i prepunili izbeglicama iz Azije na putu ka Evropi.

U tom smislu, tvrdi se da će, ukoliko bude nekog sporazuma Prištine i Beograda o statusu Kosova u dogledno vreme, to svakako prvi objaviti prištinski mediji.

Vratimo prebrojanju na kosovskim parlamentarnim izborima, koje se od dana glasanja 6. oktobra produžilo do 27. novembra. Tada su poslednji put objavljeni “konačni rezultati” koji su prethodno kao takvi više puta objavljeni, pa rušeni žalbama. Na oko milion i 950 hiljada glasača, od kojih 110.000 više nego na prethodnim izborima, presudno je bilo 35.000 glasova iz centralne Srbije, a od toga jedno hiljadu i po, koji su više puta naknadno brojani. I to uz izbacivanje predstavnika Srpske liste, ogranka vladajuće Srpske napredne stranke, iz postupka ponavljanog prebrojanja i izborne komisije. Na kraju je koalicija Bedžeta Pacolija prešla izborni prag od za 0,002 odsto. Vlada u Prištini izabrana posle tog produženog brojanja nije potrajala (Aljbinu Kurtiju je usred pandemije i nakon 50 dana vlasti izglasano nepovrenje) mada su se slične “naknadno brojanje” situacije, na kosovskim izborima i ranije dešavale.

Da Vas podsetimo:  Tviteraš ugrozio predsednikovu bezbednost

Kako će stvari izgledati na junskim srpskim izborima, gde se glasa za parlament, Vojvodinu i lokalne skupštine, u postupku koji je obustavljen pa obnovljen pošto je protutnjao udarni talas korona zaraze?

Članovi Republičke i drugih izbornih komisija, kao i biračkih odbora svakako neće izgledati kao da rade u mikrobiološkoj laboratoriji, ali će morati da nose maske i rukavice. Pandemija međutim, otvara i druga pitanja. Šta ako se budu ulagale žalbe zbog nepoštovanja zaštitnih mera protiv zaraze? Šta ako se budu tražila neka posebna veštačenja biračkog materijala – listića, zato što potiču iz nekog korona žarišta? Ili se pak traži odlaganje brojanja dok ne prođe “inkubacija”, odnosno nekoliko dana dok korona virus ne izumre?

Šta ako neko od učesnika odluči da upotrebi ideju bojkotaša Boška Obradovića da je izborni materijal “leglo zaraze” i počne da osporava rezultat na osnovu toga? Nesumnjivo postoji ozbiljan kandidat za takvu vrstu političkog prodora. To je Saša Radulović koji svoju sadašnju listu nije nazvao Dosta je bilo već Suverenisti. Radulović je sa udruženjem DJB napravio na izborima 2016. veliki uspeh preskakanjem izbornog praga od 5 odsto. Tada je DJB postavljao niz uslova RIK-u, najavljivao da će oboriti izborni postupak pred Upravnim sudom, i tražio da se ponovo izvrši čitavo prebrojavanje i sravnjivanje broja glasova i biračkih zapisnika. Tako nešto bilo je fizički nemoguće. Ali, je Raduloviću kao i drugima iz opozicije, koji su bili na ivici cenzusa omogućeno da otvaraju džakove u sedištu RIK u zgradi Male skupštine i da prisustvuju ponovnom brojanju i sravnjivanju sa zapisnikom sa biračkog mesta.

U naknadnom prebrojavanju sa pojedinih traženih mesta, uglavnom sa juga Srbije, koalicija Dveri Boška Obradovića i DSS Sande Rašković Ivić uspela je da pređe cenzus. Zbog toga je manje poslanika uzela lista Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka. Zabeležen je i prvi “nastup” karakterističan za Obradovićev kasniji politički kurs, kada je navodno lider Dveri odgurnuo članicu RIK-a. Ipak, izbore je najviše izvukao Bojan Pajtić, tadašnji lider DS, koji je uspeo da uspostavi zajednički nastup opozicije. Opozicioni lideri su na skupu održanom ispod tada tek postavljenog spomenika ruskom caru Romanovu pored sedišta RIK, priznala rezultate izbora. Svi, ali zaista svi učesnici te opozicione priče nakon aprila 2016. su se potom, razišli na različite političke strane.

Da Vas podsetimo:  Čime su nas zadužili Izrael i Zapad?

Šta će sada biti? Ko će od učesnika i kandidata za cenzus od tri odsto, što bi prema natpolovičnoj izlaznosti bilo oko 90.000 glasova, biti glavni u prebrojavanju? Radulović je prebrojavanje već počeo sravnjivanjem ko je gde koliko potpisa prikupio za kandidaturu, iznoseći različite sumnje na račun drugih opozicionih učesnika. (Radulovićeva objava na mreži Tviter na primer: “Zoran Živković i lista Nek maske padnu je na Novom Beogradu prikupio 2044 potpisa overenih u opštini na svaka 2 min. u istih 8 dana kada je lokalni odbor PSG prikupio 5002 potpisa. Ni Zoran Živković ne izlazi na lokalne izbore u Novom Beogradu iako ga tolika masa ljudi podržava…”)

Konačno, prebrojavanjem će se baviti i bojkot blok koji vodi oštru antikampanju, tako da će od samog jutra izbornog dana, kada krenu prvi izveštaji sa rečenicom do “do toliko sati je glasalo toliko i toliko”, dizati napetost. Ukoliko ta napetost ostane pod kontrolom, a korona ne donese neki nepredviđen preokret, izbori bi mogli svima da donesu ponešto od onog što žele. Predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću mogućnost da se prebroji iznutra i izvrši kadrovske promene unutar vlasti. Učesničkoj opoziciji da barem četiri liste pređu prag i dignu svoj politički nastup na viši nivo. Bojkot bloku da zadrži poziciju najopasnijih Vučićevih protivnika i društveni uticaj koji ta pozicija nosi. I da svaki procenat niže izlaznosti nego što je 56 odsto koliko je bilo 2016. prikaže u svoju korist kao i ostatak do sto odsto biračkog spiska.

Jasmina Lukač
Izvor: Demostat

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime