Objavljeno: 19. Jul 2006.

Prenosimo tekst koji je izazvao veliku pažnju, ne samo u Srbiji

Pravna država? Neka, hvala!

Kosovo je na putu nezavisnosti, što trojici lidera ove zemlje ne može da se dopada. Naš list je došao do tajnih dokumenata koji pokazuju na koji način tamošnje političke veličine dominiraju organizovanim kriminalom.

Piše: Jirgen Rot

06-UCK
Na istaknutim položajima u krugovima
organizovanog kriminala: Komandanti OVK

Podršku za svoje mafijaške poslove našli su i u Švajcarskoj. Kada uskoro budu započeli pregovori o međunarodno-pravnom statusu Kosova, na njima se kao tema neće pokretati najakutniji problem: veze između donosilaca političkih odluka i moćnih kriminalnih klanova u ovoj srpskoj pokrajini, koja se od 1999. nalazi pod upravom OUN. Tako su, recimo, trojica najvažnijih albanskih političara na Kosovu duboko umešani u organizovani kriminal, naročito u krijumčarenje droge.

Ovo proizilazi iz strogo tajnih dokumenata nemačke obaveštajne službe (BND), OUN i međunarodnih zaštitnih snaga KFOR, kojima naš list raspolaže. Ova dokumenta, naime, teško terete konkretno Ramuša Haradinaja, koji je do marta ove godine bio premijer Kosova, Hašima Tačija – koji se danas nalazi na čelu Demokratskog saveza Kosova, i Džavida Halitija, koji sedi u predsedništvu Parlamenta. Pikanteriju u svemu tome predstavlja to što će Tači kao član albanske delegacije Kosova učestvovati u pregovorima o statusu. Sva trojica su karijeru napravila u OVK, Oslobodilačkoj vojsci Kosova, dugo su živela u Švajcarskoj i još i danas neguju lične, odnosno poslovne odnose sa našom zemljom.

U analizi BND posvećenoj organizovanom kriminalu na Kosovu, koja je datirana 22. februara 2005. i ima 67 strana, doslovno se može pročitati: “Preko ključnih aktera (npr. Haliti, Tači, Haradinaj) na Kosovu postoje najtešnje veze između politike, privrede i strukture organizovanog kriminala, koji deluje u međunarodnim okvirima. Kriminalne mreže koje stoje iza ovoga podstiču tamošnju političku nestabilnost. One nisu zainteresovane za izgradnju funkcionalnog državnog poretka, koji bi mogao nepovoljno da utiče na njihove prosperitetne poslove.” Zbog toga, kako nemačka obaveštajna služba piše, „merodavni akteri organizovanog kriminala na Balkanu teže visokim položajima u vladi ili u strankama i/ili neguju dobre odnose sa ovim krugovima”. Na taj način, organizovani kriminal sebi obezbeđuje “prikladno političko okruženje”, kaže se u spomenutoj analizi BND, koja nosi pečat “tajni dokument – službeno poverljiv”.

Druga ključna figura na Kosovu, koja je u Švajcarskoj veoma dobro poznata, jeste Hašim Tači, sa nadimkom “Zmija”, predsednik Demokratske partije Kosova. Ako je verovati BND, on danas kontroliše važan deo kriminalnih aktivnosti na Kosovu. I: “Tači pored Halitija (..) važi za nalogodavca profesionalnog ubice Afrimija”, kome se može pripisati najmanje 11 naručenih ubistava.

Tači (36) je pre rata na Kosovu od 1995. kao izbeglica sa legalnim statusom pet godina živeo u Švajcarskoj i studirao na Ciriškom univerzitetu – sa stipendijom – istočno evropsku istoriju. 1992. bio je jedan od osnivača OVK, a kasnije njen politički vođa. Naglo je postao poznat 1999, kada je na srpsko-albanskim mirovnim pregovorima u Rambujeu nastupio kao vođa albanske delegacije sa Kosova – i time od međunarodne zajednice postao priznat kao političar.

Tači je u to vreme kontrolisao svojevrsnu “službu bezbednosti”, jednu “na celom Kosovu aktivnu kriminalnu mrežu”, piše nemački BND: “2001. je poznato postojanje direktnih kontakata sa češkom i albanskom mafijom.” A u oktobru 2003. Tači je, prema BND, “u okviru opsežne trgovine drogom i oružjem bio u bliskom kontaktu” sa jednim klanom kome se pripisuje pranje novca i iznuđivanje. Tačijeva umešanost u organizovani kriminal, da to bude naglašeno, bazira se na obaveštajnim izvorima i do sada nije morala da bude pravno dokazivana.

Klan kosovskih Albanaca

Drugi “ključni akter”, Ramuš Haradinaj (37) verovatno je jedan od najspornijih političara na Kosovu. U izveštaju BND se kaže: “Struktura oko Ramuša Haradinaja, koja se bazira na porodičnom klanu na prostoru Dečana, bavi se čitavim spektrom kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti koje znatno utiču na bezbednosne odnose na celom Kosovu. Ova grupa broji oko 100 pripadnika i bavi se krijumčarenjem droge i oružja i ilegalnom trgovinom neocarinjenom robom. Pored toga, ona kontroliše i lokalne organe vlasti.” KFOR je ovu grupu u tajnom izveštaju od 10. marta 2004. okarakterisao kao “najmoćniju kriminalnu organizaciju” u regionu i piše da je Haradinaj kontrolisao i raspodelu humanitarne pomoći, zloupotrebljavajući je kao instrument vlasti.

Karijeru je uspeo da napravi zahvaljujući snažnoj pomoći međunarodne zajednice, a naročito SAD. Ramuš Haradinaj, koji tečno govori engleski i francuski, došao je 1989. kao gastarbajter u Švajcarsku, gde je kao izbacivač radio u jednoj diskoteci u skijaškom odmaralištu Lejsin. U februaru 1998. vratio se na Kosovo i organizovao vojne operacije OVK. Nakon okončanja rata, u oči je pao zbog oružanih obračuna sa drugim klanovima, koje su vlasti OUN najpre tumačile kao “akcije odmazde” i kao “namirivanje starih računa”. Činjenica je, međutim, da se po svoj prilici radilo o borbi za moć među mafijaškim porodicama, što pokazuje i sledeći primer.

Jedan indikativan slučaj sa diplomatskim zapletkama opisuje Centralna obaveštajna jedinica (CIU) obaveštajne službe OUN, u svom poverljivom izveštaju o 29. decembra 2003. Prema njemu, Haradinaj je sa naoružanim ljudima 7. jula 2000. napao kuću jednog rivalskog klana, koji mu je očigledno konkurisao u poslovima vezanim za drogu. Prema CIU, on je ovoj porodici hteo da ukrade 60 kg kokaina, koji je ona navodno sakrivala u kući. U pucnjavi je ranjen i morao je da beži.

Pre nego što su mogli da ga saslušaju policajci OUN, Haradinaj je munjevitom akcijom, koju su inicirala dvojica ljudi za koje se pretpostavlja da su agenti CIA, italijanskim vojnim helikopterom prevezen u vojnu bazu SAD, kaže se u spomenutom izveštaju obaveštajne službe OUN. A službenici OUN su u svom glavnom štabu u Prištini dobili naređenje “da odustanu od mera protiv Ramuša Haradinaja”. Razlog ove zbunjujuće suzdržanosti je taj, što je postojala bojazan da bi hapšenje, ili čak samo optužba jednog heroja oslobodilačke borbe, moglo napetu situaciju na Kosovu da dovede do eksplozije. Haradinaj je nakon ovog incidenta sa mete interesovanja sklonjen u SAD: “Za vreme svog boravka u SAD prošao je obuku, a američke službe su mu garantovale podršku u njegovoj političkoj karijeri. Ukoliko Kosovo postane nezavisno, on bi bio favorizovani predsednički kandidat”, stoji u izveštaju CIU.

Vrativši se na Kosovo, ovaj štićenik SAD je osnovao novu stranku, Alijansu za budućnost Kosova. Ramuš Haradinaj je u decembru 2004, kao što je i bila želja SAD, postao premijer Kosova. Ali samo na tri meseca. U martu 2005. povukao se sa položaja i predao se Tribunalu za ratne zločine u Hagu. On ga tereti da je za vreme sukoba na Kosovu sprovodio sistematsko etničko čišćenje Srba i Roma, praćeno mučenjem i silovanjem. Haradinaj poriče sve optužbe. U julu je, zahvaljujući velikom pritisku vlade SAD i protiv volje glavnog tužioca Karle del Ponte, pušten iz Istražnog zatvora. Sada privremeno sme ponovo i politički da se angažuje. Suđenje Haradinaju u Hagu verovatno će početi 2007. Optužba za organizovani kriminal još uvek nije iznesena pred pravosuđe.

Napad u Cirihu

Na Kosovu je važan i Džavid Haliti, sa nadimkom “Zeka”. Ako je verovati saznanjima KFOR-a, ovaj član predsedništva Parlamenta (i zamenik predsednika Demokratske partije Kosova) je “poznata kriminalna figura, umešana u trgovinu drogom i oružjem”. I u izveštaju BND on se povezuje “sa pranjem novca, krijumčarenjem droge, oružja, ljudi i benzina, trgovinom ženama i poslovima vezanim za prostituciju i tvrdi se da pripada unutrašnjem krugu mafije. Kao ključna figura organizovanog kriminala, on je uvek raspolagao i manipulisao velikim sumama novca.”

Haliti (49) je svoju karijeru, kao i Haradinaj i Tači, započeo u Švajcarskoj. Tu je boravio krajem 80-ih godina i studirao je psihologiju. 1990. na njega je u Cirihu izvršen politički motivisan pokušaj atentata podmetanjem bombe. Godinu dana kasnije, već je pripadao rukovodstvu Narodnog pokreta Kosova i iz Švajcarske je rukovodio organizacijom OVK. Tvrdi se da je za vreme rata za nju nabavljao oružje i da je kontroli sao “Fond domovina zove” („Homeland Calling Fund”. Tom fondu su, manje ili više dobrovoljno, albanski emigranti sa Kosova, pre svega u Švajcarskoj i Nemačkoj, priložili 400 miliona američkih dolara.

Kada su se prilozi nakon okončanja rata smanjili, Haliti se, kako KFOR piše, “u velikom stilu okrenuo organizovanom kriminalu”. U tome, kako u tajnom dosijeu Kfora stoji, nije usamljen: “U oči pada da se među svim imenima koja kruže na istaknutim položajima u krugovima organizovanog kriminala, radi gotovo isključivo o komandantima OVK, odnosno o vođama specijalnih jedinica.” Ni Halitiju do danas nije dokazano ništa zbog čega bi mu se moglo suditi.

Kako ova tri istaknuta primera još jednom pokazuju, Švajcarska je predstavljala stožer i okosnicu aktivnosti OVK. Tu su pre sukoba na Kosovu priklupljeni milioni za oružje i propagandu i regrutovani su borci, kako bi se finansirala i organizovala takozvana oslobodilačka borba ugnjetavanih Albanaca na Kosovu. U leto 2001. švajcarska vlada je zaključila da vodeći predstavnici organizacije kosovskih Albanaca moraju da obustave svoje političke aktivnosti i da više ne smeju da prikupljaju novac. Halitiju je izrečena zabrana ulaska u zemlju.

Opijum za Evropu

Ovi tajni izveštaji obaveštajnih službi dopuštaju zaključak da je Kosovo, uprkos upravi OUN i međunarodnih zaštitnih snaga, jedan od najvažnijih kriminalnih stožera Evrope. Jedan od razloga je unosan posao sa drogom: veliki deo žetve opijuma u Avganistanu, koja se neprestano uvećava, u vidu heroina preko Albanije i Kosova dospeva na tržišta zapadne Evrope i SAD. Preko Kosova i Albanije dnevno se prokrijumčari 500-700 kg heroina, koji se delimično dalje prerađuje u vlastitim laboratorijama, kaže Klaus Šmit, šef PAMECA, evropske misije za pomoć policiji u Albaniji. U glavnom gradu Albanije, Tirani, na sivom tržištu novca se svakodnevno promeni oko milion evra, zarađenih u trgovini drogom. Stručnjaci govore o “najvećem svetskom kartelu droge” koji je nastao tokom proteklih godina.

Čak su i izgredi u martu 2004, koji su Kosovo doveli na rub novog građanskog rata, bili svesno inicirani od strane vođa organizovanog kriminala, kako bi mirno mogli da se posvete svojim poslovima, o čemu se može pročitati i u izveštaju BND: “Početkom aprila 2004. iz bezbednosnih krugova na Balkanu se doznalo da je najnovije nemire na Kosovu pripremio organizovani kriminal i da su oni izvedeni po njegovom nalogu.” Za vreme nemira su preko granice koja nije bila pod kontrolom prokrijumčareni čitavi kamioni heroina i kokaina, jer su policija OUN i vojnici KFOR-a bili u potpunosti zaokupljeni obuzdavanjem nemira. Ova saznanja potvrđuju policijski službenici OUN u Prištini, koji radi svoje bezbednosti moraju da ostanu anonimni. Oni se, takođe, žale i da sve do danas protiv ovih kriminalnih krugova nije preduzeto ništa.

OUN i KFOR nisu ovaj problem čak ni počeli da rešavaju. Policiji OUN, između ostalog, nedostaju i sredstva. “Mi idemo u bitku sa drvenim mačem”, žali se jedan od najviših policijskih oficira OUN na Kosovu. Pre svega im, međutim, nedostaje politička podrška da bi mogli delotvorno da intervenišu protiv mafijaških klanova. Kako BND piše, “ni vladini krugovi u regionu, a ni izvršni organi” nisu “zbog sopstvene umešanosti zainteresovani za borbu protiv organizovanog kriminala”. A jedan od vodećih službenika policija OUN, iz Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, za naš list kaže: “Ugledne ličnosti, sve do samog bivšeg premijera, stoje iza martovskih nemira, koje je organizovala jedna poznata kriminalna struktura. To je poznato brojnim službama, ali uprkos tome protiv ovih struktura nije preduzeto ništa.” Njegovo objašnjenje za to glasi: “Nećemo ovde nikakve nove nemire, a njih će biti ako se protiv Ramuša Haradinaja povede istraga zbog umešanosti u organizovani kriminala.”

Konsekvencu ove suzdržanosti predstavlja to da u zapadnoj Evropi – a naročito u Švajcarskoj, u Nemačkoj i u Italiji – klanovi kosovskih Albanaca danas predstavljaju vodeću kriminalnu silu. BND u tome vidi “veliki potencijal opasnosti za Evropu”. Na samom Kosovu su u međuvremenu službeni punktovi policije OUN predati domaćoj policijskoj službi Kosova. Tamo se, međutim, na čelu nalaze stari kadrovi, koji su pod sumnjom da održavaju najtešnje, delom i porodične veze sa poznatim mafijaškim šefovima.

Nasuprot tome, dokumenta BND, KFOR-a i OUN su pokopana duboko u trezorima vladinih kancelarija.

Die Weltwoche

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.