Skojevci i Davenport na FPN u Beogradu – šta se stvarno dešavalo

1
696

Tan2016-2-s-620x350Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) je omladinska organizacija Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ).

Samo malo istorije – Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je osnovana 1919. pod nazivom Socijalistička radnička partija (komunista) kao najjača komunistička partija na Balkanu. Od 1920. godine menja ime u Komunistička partija Jugoslavije. Postojala je do 1952. godine, kada menja naziv u Savez komunista Jugoslavije, i ne samo naziv.

SKOJ je osnovan takođe 1919. godine i trajao je do 1948.

U vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ali i naziranja njenog razbijanja, 30. juna 1990. godine u Beogradu je održan osnivački kongres Novog komunističkog pokreta Jugoslavije (NKPJ), koji je 1995. promenio naziv u Nova komunistička partija Jugoslavije.

Ponovno osnivanje SKOJ-a pokrenuo je Novi komunistički pokret Jugoslavije 1992. godine, kada je 25. januara u Beogradu održan i Osnivački kongres. SKOJ je član Svetske federacije demokratske omladine i deluje na teritoriji Republike Srbije.

Za dve i po decenije postojanja „novi“ SKOJ imao je bezbroj akcija, skupova, protesta i mitinga. Preživeo je gašenje tri države, ali još uvek postoji i dela, i to pod tradicionalnom prepoznatljivom nazivu.

Zbog akcija. Poslednje dve su ozbiljno uzburkale čitavo javno mnjenje Srbije i razbudile – bar na tren – uspavane i pasivizirane građane.

Prvo su u hotelu „Metropol“ pre mesec i po dana 11. februara organizovali vruću „dobrodošlicu“ za novog američkog ambasadora Kajla Skota na debati o američkoj spoljnoj politici i ulozi SAD u savremenim međunarodnim odnosima. Grupa omladinskih aktivista iz redova SKOJ-a (četiri momka i jedna devojka). koji su istovremeno i članovi NKPJ, na samom početku izašla je pred oko 1.200 okupljenih u majicama na kojima je pisalo USA OUT („SAD napolje“) i NKPJ-SKOJ. Skojevci su simbolično, jasno, ali i glasno, poručili šta misle o američkoj spoljnoj politici, američkim vojnim i drugim intervencijama u inostranstvu, da u Srbiji na ciljeve spoljne politike SAD ne gledamo blagonaklono, kao i da NATO fašisti ovde nisu dobrodošli.

Prekinuli su debatu uzvicima „NATO fašisti, ovde vam nije mesto! NATO ubice nikad dobrodošle! USA OUT! (Amerika napolje)“. Naravno da su izbačeni iz luksuznog hotela i naravno da ih je hapsila i privela naša vrla policija. U policijskoj upravi Palilula proveli su više od pet sati.[1]

Buka i prašina zbog akcije nije se ni slegla a skojevci su opet bili na delu. Nepune dve sedmice posle „Metropola“ poželeli su da ponovo „pozdrave“ njihovog poznanika Majkla Davenporta.

Na FPN-u je pre otprilike četiri meseca osnovana „studentska“ organizacija „Centar za međunarodnu javnu politiku“, koja je – kako je ponosno istakao njen predsednik Aleksandar Klarić obraćajući se u uvodnom izlaganju prisutnima u utorak 23. februara, a pogotovo Majklu Davenportu – na početku svog postojanja odmah, eto slučajno, dovela Ivicu Dačića da drži predavanje o međunarodnoj poziciji Srbije. Čisto da cenjeni Majkl zna da je među svojima jer je tu pre njega bio i Ivica. „Marica“ je bila napolju, spremljena za skojevce.

Povodom otvaranja nove sezone rada, taj „Centar za međunarodnu javnu politiku“ na FPN-u organizovao je predavanje Majkla Davenporta u amfiteatru fakulteta. Interesantno da je poziv zainteresovanima slat i u ime Centra i u ime FPN-a.

Studenti-skojevci izbačeni na ulicu, uhapšeni i odvedeni u policiju, a studenti FPN-a ostali da slušaju „stečajnog upravnika Srbije“ Majkla Davenporta.

Pošto je među onih 1.200 prisutnih (brojka bez skojevaca!) u hotelu „Metropol“ od studenata najviše bilo onih sa FPN-a, organizatori su, plašeći se da se njima ne desi slična diverzija, ili „posavetovani“ od raznih službi, tražili da se zainteresovani za tribinu prijave mejlom „zato što je amfteatar fakulteta mali, pa da se obezbede mesta na vreme“. E nije – nego. Sem toga, preporuka organizatora bila je „da se dođe bar 10 minuta ranije da neko drugi ne bi zauzeo rezervisano mesto“. Valjda dovoljno vreme za kontrolu ljudi koji će biti prisutni, možda i za pretres, a i da se uklone ili ne puste u salu oni koji su sumljivi.

Da Vas podsetimo:  Izborni uslovi: Da li si zvaničnik partije ili javni funkcioner?

Stigavši tih desetak minuta ranije, uđoh u amfiteatar, koji je na moje iznenađenje bio skoro prazan. Pomislih, sjajno, ovom ispiraču mozgova nesrećnih nam sunarodnika neće niko doći. Tako i treba. I inače ga ima previše i u svakoj rupi u Srbiji, i priča o svemu i svačemu kao da je domaći u Engleskoj, a ne gost u Srbiji.

Ali, avaj. Napuni se amfiteatar skoro skroz. Tek poneka prazna stolica. Prvo moje razočaranje! Onda nervoza organizatora. Došao mali čovek sa naočarima i svi ustadoše i počeše da aplaudiraju. Repriza dočeka generalnog sekretara NATO-pakta Jensa Stoltenberga, takođe na FPN-u – standing ovation. Drugo razočaranje!

Zapitah se da nisam promašio mesto?! Da nije ovo amfiteatar u Bondstilu? Gledam doterane, izuzetno dobro i kvalitetno obučene studente i studentkinje, poražen time koliko ih je došlo, bilo zbog karijere, zbog ucene profesora, zbog neznanja. Ali ipak ih je došlo – previše.

Kad se i bezlični vanredni profesor Dejan Milenković obratio skupu i, naravno, posebno snishodljivo Davenportu (to je, valjda, jedna od preporuka za napredovanje u zvanje redovnog profesora), setih se nekih komentara da je FPN postao „fabrika za proizvodnju beskičmenjaka“ studenata i diplomaca, i ne bi mi baš prijatno. Saznasmo od dotičnog profesora da je dekan FPN-a prof. dr Dragan R. Simić opravdano odsutan zbog bolesti, pa se izvinjava što je – bolestan, pa nije mogao da dođe. Ako je izgovor da se ne dođe Davenportu na noge – dobro je, ako nije…

I onda su Majklu, koji, nažalost, odlično zna srpski, saopštili da može da drži predavanje, a i kasnije razgovor sa studentima na engleskom, što mu je veoma prijalo jer bi se osećao onako – imperijalno.

Onda krene Majkl sa uvodom za ispiranje mladalačkih mozgova, kad odjednom – pištaljka! Sekretar SKOJ-a Bogdan Ninković u znak protesta počeo je da – zviždi. Ako je uspeo da dune u pištaljku tri puta, već su ga uhvatili i čak dva policajca u civilu odmah počela da ga izbacuju napolje. Tako i Milana Petkovića.

110216bZašto tako brzo? Zato što se, posle akcije skojevaca u „Metropolu“, kvislinška vlast „bolje“ organizovala. Predavanje na FPN-u nije bilo otvoreno za javnost jer je „slobodan ulaz“ u stvari bio kontrolisan prijavama za učešće. Pošto se Bogdan uredno prijavio da, kao student, prisustvuje predavanju, organizatori su još urednije prosledili tu informaciju – policiji. Tako da su inspektori u civilu već na početku događaja sedeli tik pored i iza njega.

Braneći ga i protestujući protiv njegovog izbacivanja i hapšenja, javio se, na metar ispred mene, prvi sekretar SKOJ-a Aleksandar Đenić, pozivajući se na autonomiju fakulteta. Mladića koji niti je vikao bilo šta protiv Davenporta, niti je zviždao, treći inspektor u civilu brutalno je izbacio iz amfiteatra – samo zato što se pozvao na autonomiju i slobodu govora na Univerzitetu!

Dok su se u kafiću (?!) ispred FPN-a inspektori i policajci u uniformama dogovarali da prebace uhapšene u policijsku stanicu Voždovac, četvrti skojevac Jakov Pejov zdušno je duvao u, naravno, crvenu pištaljku, uzvikujući reči koje je čula, a i htela da izgovori čitava Srbija: „Okupacija! Ovo nije demokratija! Nemamo izbor – mi smo prisiljeni na vas!“

Žurno mu je prišao jedan od lepo obučenih organizatora i onda je čitav uskomešani amfiteatar slušao dijalog dva studenta Beogradskog univerziteta, od kojih je za jednog Majkl „ekselencija“, a za drugog, to što i jeste – okupator. Treće moje razočaranje!

Da Vas podsetimo:  Srbija je na drugom mestu po broju smrtnih slučajeva od karcinoma dojke

Onda je kolegi organizatoru pritrčalo u pomoć nekoliko studenata vičući na Jakova, očigledno nezadovoljni što im kvari lepu karijerističku predstavu baš pred „predsednikom vlade srbije u senci“ Majklom Davenportom. Pošto je Pejov nastavljao sa svojim protestom, dotrčao je autoritativno i profesor Milenković. Onda je čitav amfiteatar, i kasnije preko snimka ozbiljan deo Srbije, gledao kako profesor moli studenta da napusti fakultet! Četvrto moje razočaranje!

Dok je sam mirno izlazio iz amfiteatra Jakov je uzviknuo „BORITE SE ZA SVOJA PRAVA! SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!“, na šta se čuo glasan podsmeh „smernih“ studenata FPN-a. Peto moje razočaranje!

Dok je četvrti inspektor, koji je kasnio u izbacivanju Jakova iz amfiteatra žurio da to nadoknadi u holu, sledilo je moje najveće razočaranje te večeri. Posle čitave gužve i prekida predavanja, začuđeni, pa i zbunjeni studenti su međusobno komentarisali „incident“, a amfiteatar je napustila samo jedna devojka! Svi ostali su ponizno sedeli na svojim mestima da „odrade“ to zbog čega su došli, ili su zbog nekih uslovljavanja bili tu.

Povodom hapšenja njihovih članova, oglasio se saopštenjem i Sekretarijat SKOJ-a: „Napominjemo da hapšenje naših kolega na FPN-u, kao i samo prisustvo policije na njemu, predstavlja najgrublje kršenje autonomije Beogradskog univerziteta!

Studenti-skojevci izbačeni na ulicu, uhapšeni i odvedeni u policiju, a studenti FPN-a ostali da slušaju „stečajnog upravnika Srbije“ Majkla Davenporta. Ako je za neku utehu, na kraju njegovog predavanja sa njim se, nasmejano i razdragano, slikalo „samo“ dvadesetak očigledno karijernih studenata, od ukupno oko 200 prisutnih.

Što se Majkla tiče, pošto je jako dobro razumeo poruke na srpskom, očigledno mu je bilo veoma neprijatno, bio je čak i toliko uznemiren, iako je naizgled sedeo mirno posmatrajući šta se dešava, da mu je trebalo neko vreme da se prisabere i priseti šta je hteo da kaže, pa čak pokušao da bude cinično duhovit, na tipičan engleski način, komentarišući (to što skojevci „baš vole da se druže sa njim“) rečima da mu se „čini da to postaje uobičajena praksa na ovakvim događajima i da je nedavno imao sličnu situaciju na skupu u hotelu „Metropol“. Ni ne zna koliko je u pravu i koliko će često da ih viđa.

U novom buntu Srbije su učestvovale i skojevke. U „Metropolu“ je između ostalih i njega „pozdravila“ Bojana Đorđević, a na FPN-u Nađa Pavlica i Valentina Prcović, koje je obezbeđenje izbacilo sa fakulteta i fizički nasrnulo na njih u zgradi fakulteta (!), a u prisustvu policije, koja na prizor nasilja nad studentkinjama nije reagovala. I ne samo to već se izmotavala sa njima upućujući ih od jednog do drugog policajca, pa do inspektora, koji su svi redom odbili da im pokažu službenu legitimaciju (!).

Postupanje policije u „incidentu Davenport na FPN-u“ jeste priča za sebe. Studenti Beogradskog univertiteta, pa i studenti-skojevci, imaju pravo da se, koristeći svoje demokratsko pravo izražavanja slobode govora, usprotive aktivnostima na fakultetima koje smatraju da nisu deo sticanja akademskog obrazovanja. Tako su se studenti-skojevci usprotivili ovom „predavanju“. Pritom, ni na koji način nisu primenjivali fizičku silu, bilo koji oblik nasilja, niti su ikoga vređali i omalovažavali. Mirno su sedeli na svojim mestima, a glasno izrazili protest protiv prisustva zvaničnika EU na FPN-u.

Odnos policije i bundžija bio je 4:4. Na svakog skojevca – po jedan inspektor!

Zato što su zviždali, nasilno su odstranjeni sa FPN-a i uhapšeni. Vrhunac policijske bahatosti bio je momenat kada je policijski službenik „sa gomilom čvaraka“ u kontaktu sa tužiocem lično insistirao da dvojica uhapšenih, Bogdan Ninković i Milan Petković, dobiju krivične prijave. Na pitanje tužioca šta su uradili, i dobijanja odgovora „da su zviždali“, „izviždao je i on njega“, tj. odbio je da „za glupost pokreće postupak“, pa su „Tihi i Prle“ dobili „samo“ još jednu prekršajnu prijavu. U policiji su bili zadržani oko tri sata.

Da Vas podsetimo:  Nešto je trulo na državnom univerzitetu

Povodom hapšenja njihovih članova, oglasio se saopštenjem i Sekretarijat SKOJ-a: „Napominjemo da hapšenje naših kolega na FPN-u, kao i samo prisustvo policije na njemu, predstavlja najgrublje kršenje autonomije Beogradskog univerziteta!

Smatramo da sam čin nasilja i hapšenja naših koleginica i kolega dodatno potvrđuje naš početni stav, da “demokratske vrednosti“ Evropske unije, poput slobode govora, jesu dozvoljene isključivo ukoliko afirmišu EU, a u svakom drugom slučaju bivaju nasilno ugušene.

Smatramo da predstavnici EU nemaju šta da traže na obrazovnim institucijama jer su naše institucije devastirane, a njihov kvalitet ruiniran upravo pod parolom „približavanja evropskim vrednostima“.

SKOJ će u narednom periodu organizovati protestne aktivnosti povodom narušavanja autonomije univerziteta prisustvom policije na Fakultetu političkih nauka i povodom hapšenja naših članova.“

Nesporna je činjenica da je tzv. „Levica Srbije“, za razliku od SKOJ-a, miljenik medija. Svi najjači mejnstrim mediji su prvo najavljivali da će se dogoditi „Levica Srbije“ godinu dana unapred, a sada je, kada se događa, prate i više nego što zaslužuje svojim konkretnim radom – jer ne radi ništa. Iz svakog njihovog saopštenja se „iscedi“ i višak informacija. Tako je na TV kanalima, radio programima, dnevnim i nedeljnim novinama. (Blic, Novosti, B92, N1, RSE,…)

Odnos policije i bundžija bio je 4:4. Na svakog skojevca – po jedan inspektor!

Iako postoje više od dve decenije, NKPJ i SKOJ su, pogotovo posle „petog oktobra“, potpuno medijski skrajnuti. Nema ih čak ni na alternativnim portalima, koji su većinom desničarski i nacionalistički.

Međutim, poslednje dve akcije skojevaca, u „Metropolu“ i na FPN-u, ozbiljno su skrenule pažnju medija na njih. Pre svega zato što su uradili i glasno rekli, i to ne u vazduh već u lice okupatorima, to što bi većina građana Srbije uradila i rekla, pa su i režimski mediji morali da reaguju da bi umanjili značaj i mogući odjek „diverzija“.

Spinovanje je izgledalo ovako: protest je nazvan „incident“, policija na FPN-u nije bila, već – obezbeđenje (Tanjug je morao da izveštava šta radi Davenport, pa je sve bilo i snimljeno, ali je pušten deo gde se uopšte ne vide policajci, i onda je čitava akcija predstavljena benigno, i kao eksces, a ne smisleni i planirani način pružanja otpora „gospodarima života i smrti“ u Srbiji).

Ako nije bilo policije, onda nije bilo ni njene brutalnosti i izbacivanja i hapšenja, a onda ni narušavanja autonomije univerziteta njenim prisustvom u pogrešnim školskim klupama. Ovako su iskrivljeno i šturo izveštavali o akciji studenata-skojevaca isti mediji koji su vrlo blagonakloni prema tzv. „Levici Srbije“.

Onda je jedan video klip postavljen na Fejsbuk stranicu portala „Ronin“ (https://www.facebook.com/roninmagazin) sve postavio na svoje mesto. Za prvih 20 sati iformacija je doprla čak do 120.000 korisnika, a za nepuna četiri dana do potpuno neverovatnih preko 280.000!

Prateći ovako neprincipijelno i jedne i druge, mejnstrim mediji pokušavaju svesno da zabašure ko zamajava narod ponovo i glumi „patriotsku levicu“, a ko se iskreno bori kako zna i koliko može, i zasad vrlo nervira okupatorsko-kvislinšku armiju, a na zadovoljstvo i za dušu sve većeg dela potlačenog i izrabljenog naroda u Srbiji.

zlatko

Zlatko Bogatinovski

[1] http://www.nkpj.org.rs/clanci-sr/tekst271.php

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime