Srbi ili Šiptari – pisanja, pitanja, odgovori…

Posle objavljivanja članka, pod naslovom „Srbi šalju humanitarnu pomoć Šiptarima„, na elektronsku adresu portala Koreni, kao i na moju privatnu mejl adresu, stigao je mail u kome se obaveštavamo da će „28 jun“ tužiti portal ako u roku od nekoliko dana ne uklonimo tekst. Naravno da to nismo učinili. Članak je, između ostalog, napisan na osnovu dopisa gospodina Miloša Šupice, kao i odgovora koji je gospodinu Šupici poslao direktor „KBC Priština-Gračanica“. Naime, Šupica tvrdi da je organizacija „28 jun“ u Gračanicu poslala pomoć u vrednosti od 225 000 dolara, a ne skoro sedam puta više, 1.5 milon dolara, kako su naveli iz ove organizacije i mediji objavili. On takođe obaveštava javnost da je ta pomoć otišla Medicinskom centru u Gračanici, koji je pod kontrolom kosovskih Albanaca. Za ovu njegovu tvrdnju gospodin Šupica je priložio i mail direktora Kliničko-bolničkog centra, prof. dr. Stojana D. Sekulića, koji smo takođe objavili, u kome je napisano da taj centar nije dobio nikakvu humanitarnu pomoć.

Predsednik i pojedinci iz organizacije „28. jun“ su očigledno zanemarili činjenicu da ni Koreni (ni ja) nismo, za razliku od njih, zabarikadirani u stavu da je istina nepomerljiva i ostavili smo i mogućnost i prostor da se ustanovi šta je laž a šta istina, ili možda, da se radi o nekom nesporazumu. Na kraju pomenutog članka smo to jasno naglasili, kao i važnost da se o tome informiše javnost:

„Da li je u pitanju još jedna, za Srbe tragična i „surova istina“, neki nesporazum, nepromišljenost, neozbiljnost… ili nešto treće? Bilo bi dobro kada bi javnost o svemu tome imala precizne informacija. Portal Koreni će sa svoje strane učiniti sve što može da istina o svemu navedenom dopre do naših čitalaca. Naravno da očekujemo i odgovor mladog Filipija na pismo gospodina Šupice i u njemu navedene podatke.“

Očekivali smo da će organizacija, koja je među našim ljudima skupila donacije u vrednosti od više miliona dolara, odgovoriti na ono što je Korenima, kao i drugim medijima, poslao decenijama poznat humanitarac iz Amerike – Miloš Šupica. Ili da će se, barem, osvrnuti na njegove tvrdnje iznesene u poslednja dva pasusa u njegovom tekstu, gde stoji:

„Sada se tačno zna, da ova humanitarna pomoć nije poslata Srbima i njihovom Medicinskom centru u Gračanici na Kosovu nego, po pismenoj izjavi prof. dr. direktora Stojana D. Sekulića (kopiju njegovog pisma prilažemo na kraju ovog članka), da je pomoć poslata Albancima „Ahtisarijeve šiptarske opštine“ Gračanica, u kojoj je gradonačelnik „Srbin“ Bojan Stojanović, koji ne priznaje vlast Republike Srbije na Kosovu, nego samo šiptarsku vlast iza koje stoji „međunarodna zajednica“.

„To znači, da naivni i neobavešteni Srbi iz dijaspore pomažu Šiptare na Kosovu, a ne Srbe. Srpska bolnica u Gračanici pod imenom „Simonida“ je jedina koja radi i leči srpski narod, dok je Medicinski centar Gračanica striktno albanski“.

Dakle šta je logičnije nego da na ovakve tvrdnje „28 jun“ odgovori jasnim i nedvosmislenim činjenicama i time dokaže da je ono što su napisali gospodin Šupica i doktor Sekulić pogrešno protumačeno ili je u potpunosti netačno? Umesto toga, prete nam tužbom ukoliko ne uklonimo objavljeni tekst?! Skoro dve nedelje je prošlo u prepisci (uz tvrdnje da „imaju važnijeg posla od toga“) i pisanju svega i svačega, umesto da odgovore na objavljene tvrdnje gospodina Šupice. U skoro svim mejlovima koje smo primili (desetak) izgleda kao da se smišljeno izbegava suština „nesporazuma“, koji je naveden u tekstu gospodina Šupice i u mejlu doktora Sekulića. Sve vreme, „predstavnici“ organizacije „28. jun“, vrte se oko neosnovanih stavova, kao da su Koreni (ili ja lično) tvrdili ono što su napisala gore navedena gospoda.

Ovom prilikom želim da još jednom podvučem da su Koreni radili ono što je naša obaveza, kao i svih medija, da objave informaciju koja je važna za javnost, a što im je, s poznatih adresa, potpisano imenom i prezimenom, i nakon provere u autentičnost autora, dostavljeno.  Gospodin Miloš Šupica je čovek koji je učestvovao u mnogim, pa i u ovoj „diskutabilnoj“, humanitarnoj akciji organizacije „28. jun“. Izjave očevidaca, „svedoka sa lica mesta“, i učesnika u određenom „poslu“, nikako se ne mogu (i ne smeju) zanemariti, niti se mogu predstaviti kao „neobaveštenost“.

Pored mejlova poslatih meni i redakciji portala www.koreni.rs, bilo je tvitovanja, facebook „informacija“ i drugih mejlova, kao i poruka gospodinu Šupici, koje za sada odustajemo da prenesemo. Ali iz poslednjeg mejla, koji sam primio u četvrtak 10. januara naveče, stičem utisak da pojedinci iz organizacije „28. jun“, pokušavaju da među njihovim članovima plasiraju neosnovane i neistinite priče i netačne opise njihove komunikacije s Korenima, da se igraju „pokvarenog telefona“ prepričavajući rečeno, napisano, ili navodno obećano.

Iz tog razloga ću komentarisati samo neke od delova ovog poslednjeg mejla, potpisanog sa „Gospođica Tarabić i članovi 28. Juna“,  što bi trebalo da znači da članovi stoje iza svake u tom mejlu napisane reči.  Dakle, odgovor i komentar na napisano od gospođice Aleksandre Tarabić, može da se tumači i kao obraćanje članovima „28 juni“:

Gospođica Tarabić piše:

„Mi nismo tvrdili da šaljemo pomoć za „KBC Priština-Gračanica,“ mi smo je poslali Domu Zdravlja Gračanica, i ovo je  dobro dokumentovano u medijima“.

Odgovor:

Mi, portal www.koreni.rs (kao i ja lično), nigde nismo napisali da je „28.jun“ tvrdio da je poslao pomoć u „KBC Priština-Gračanica“.

Gospođica Tarabić piše:

„Vase pismo  je jednako tome kao da ste tvrdili da ste jeli doručak u McDonaldsu (i svima najavili da ćete doručkovati u McDonaldsu) ali ste otišli u Burger King i uzeli izjavu od njih – koji su naravno rekli da niste doručkovali u Burger Kingu“.

Odgovor:

Portal www.koreni.rs, nema nikakvo pismo od „KBC Priština-Gračanica“; a pretpostavljam da se ovo odnosi na objavljeni mejl, koje je direktor ove zdravstvene ustanove poslao gospodinu Šupici, a gospodin Šupica ga prosledio medijima. Što se tiče „McDonaldsa ili Burger Kinga“, takvo poređenje je smešno, jer, naglašavam opet, da ni portal www.koreni.rs ni ja nismo ništa tvrdili, već da smo preneli tvrdnje drugih, potpisane njihovim punim imenom i prezimenom. Inače, nikako mi nije jasno, kako su „mladi studenti“ mogli pismo doktora Sekulića da predstave kao pismo Nikole Janića?

Gospođica Tarabić nastavlja:

„Dalje, pomoć koju smo poslali za Gračanicu sakupili su naši saradnici, „The Eagles Nest Foundation,“ a njihov predsednik je procenio vrednost iste $1.5mil. Ova je jako cenjena hrišćanska organizacija u Americi I nismo imali nikakav razlog da sumnjamo u njihove procene“.

Odgovor:

Ni portal www.koreni.rs ni ja, nismo ni jednom rečju pominjali saradnika 28.juna „The Eagles Nest Foundation“, niti njihovog predsednika, koji je, kako sada pišu ispred 28. juna, procenio vrednost pošiljke na 1.500.000 dolara. Mi smo objavili dopis gospodina Šupice i od njega i od drugih priložen dokument o izvršenoj proceni validnosti i vrednosti poslate pomoći, koja je procenjena na iznos od 225.000 dolara.

Gospođica Tarabić:

„Pomoć nije primljena od Miloša Šupice, on je samo tkz. „middle-man“ koji je hteo da mi skupimo novac da se pošalje kontejner za Bor, u ime njegove organizacije. Imamo brojne i-mejlove od njega u kojima izjavljuje kako gubimo vreme pokušavajući da isti pošaljemo za Kosovo i Metohiju, a čim se javila prva prepreka izgubio je svo interesovanje za naš projekat. Gospodin Šupica se opet pojavio kada se pomoć uspešno dostavila Srbima na Kosovu i Metohiji, zahvaljujući upornosti članova 28. Juna“.

Odgovor:

Ni portal www.koreni.rs ni ja, ne želimo i ne možemo da komentarišemo mejlove i sadržaj mejlova, koje nikada nismo videli i pročitali. Ta mogućnost komentara ostaje otvorena za gospodina Šupicu. Inače, u razgovorima sa medijima, krajem marta 2012. godine, vaša organizacija je  navela imena organizacije sa kojima ste sarađivali, da biste sakupili tu pomoć. Među tada navedenim vašim saradnicima nije bila navedena samo Eagles Nest Foundation, već i Spas srpskoj deci (Save Serbian Children) i Direktan uticaj SAD (Direct Effect USA)…

Kako je moguće da se organizacija Save Serbian Chidren, na čijem čelu je gospodin Šupica (sa kojom ste plodno sarađivali u jeku akcije „Boj za Kososvo“), odjednom, kako napisaste pre par dana, pretvori u beznačajnog „posrednika“ („samo tkz. middle-man„), a da druga institucija sa kojom ste sarađivali (The Eagles Nest Foundation), čiji je predsednik procenio vrednost te pomoći na 1.500.000 dolara, bude „jako cenjena hrišćanska organizacija u Americi“?

Ko je bio merodavan i kompetentan za procenu vrednosti sakupljenih sredstava i koliko je zaista ta vaša pomoć iznosila u dolarima – mi ne znamo i o tome se iz tog razloga i ne izjašnjavamo. Obaveza Korena, kao ozbiljnog i odgovornog medija, svakako jeste, da iznesemo kontradiktorne tvrdnje i drastičnu razliku u proceni vrednosti pomenute pomoći, a u ovom slučaju ta razlika prelazi 1.200.000 dolara.

Vaša ovakva reagovanja nameću i neka druga logična pitanja: Znači li to da vi smatrate da Save Serbian Children nije bila niti je danas cenjena humanitarna organizacija u Americi? Ili da je Direct Effect USA, sa kojom ste tada sarađivali (a čiji je predstavnik procenio istu pomoć na 225.000 dolara, što je 1.275.000 dolara manje od one vrednosti o kojoj vi govorite), neka marginalna ili možda u svetu diskreditovana organizacija? Ako tako mislite, molimo vas da nas obavestite na osnovu čega je doneseno (promenjeno) takvo mišljenje o organizacijama „Save Serbian Children“ i o „Direct Effect USA“.

Gospođica Tarabić piše:

„Ako Vi mislite da Bojan Todorović, Milorad Milatović, Suzana Stojanović i ostali Srbi koji rade u Domu Zdravlja Gračanica nisu „pravi Srbi“ onda je to Vaša stvar, mi nemamo ništa s tim. Međutim, nazivajući ostale Srbe koji bez obzira na stanje dole i dalje žive u Gračanici „Šiptarima,“ dok Vi sami živite u Švedskoj, bi se činilo ironičnim od strane mnogih“.

Odgovor:

Ovakva pisanja me uvek provociraju da pišem i ono o čemu ne želim. Poštovani posetioci portala www.koreni.rs molim vas da pročitate gornje redove još jedanput. Onda pročitajte to još jedanput… i još jedanput… i još jedanput… i onda razmislite šta je namera ili svrha ove i ovakve formulacije?! Tek tada ćete pomisliti na značenje izreke „piše i govori (zaobilazi) kao kiša oko Kragujevca“. Samo što ova „kiša“, koja sada dolazi od mladih iz Kanade, ima neprijatan i miris i ukus. Neophodno je da se ta voda prečisti, izdvoji tokom tog procesa, kako ne bi pomutila, naneli štete angažovanju onih koji imaju konstruktivne namere i ciljeve.

A evo kako izgleda prava istina, koja se uvek može dokazati:

a)      Nigde i nikada na portalu www.koreni.rs nismo pisali o „pravom“ ili „nepravom“ srpstvu, a posebno ne u članku „Srbi pomažu Šiptare na Kosovu“. To je istina o „vašoj stvari“. Ali nije tačno da vi (28.jun) nikada niste imali ništa „sa tim“, jer je Odeljenje za zdravstvo i socijalnu zaštitu distribuiralo prvu količinu vaše pomoći, a direktor te ustanove „Republike Kosova“ u Gračanici je Bojan Todorović.

b)      Posebno je interesantan deo gde ste napisali „.. nazivajući ostale Srbe koji bez obzira na stanje dole i dalje žive u Gračanici „Šiptarima,“ dok Vi sami živite u Švedskoj, bi se činilo ironičnim od strane mnogih“. Čemu ovakve gluposti? Kada i gde sam ja to nazivao Srbe koji žive u Gračanici „Šiptarima“? Nikada. Šiptare sam nazivao Šiptarima, jer su oni, za razliku od nekih Srba, uvek ostali ono što jesu. I ne zovem ih Šiptarima da bi ih vređao, već što su i neki od njih, sa kojima sam na Švedskoj televiziji vodio debate o dešavanjima na Kosovu, zahtevali da ih zovem Šiptarima, a ne Albancima. Ništa nema uvredljivo u reči „Šiptar“. Jednom od njih, obrazovanom čoveku koji je studirao u Americi, sa kojim sam se sretao u debatama više puta, čak je i zvanično ime Šiptar i zove se Šiptar Oseku.

Dakle očigledno je da opet pucate u prazno. Nije mi jasno kako ne shvatate i ono što nije teško da se razume? Uvek je bilo i tako će ostati da Šiptari pomažu Šiptare, Hrvati Hrvate, muslimani u Bosni muslimane (bošnjake), a Srbi (bar je za očekivanje) Srbe. Nije za očekivanje, ali se u životu dešava, i dešavalo se i u ratu, da je Srbin pomogao nekom Hrvatu, muslimanu ili Šiptaru. Ili obrnuto, da su pojedinci među ovim narodima pomogli i da hoće da pomognu nekom Srbinu. Jednostavno je, a izgleda da vi i to, što ste više puta sami ponovili, niste razumeli: Vi ste prikupljali donacije sa objašnjenjem da je to za pomoć Srbima na Kosovu! Ljudi su pod takvom premisom i u takvoj nameri (vama koji živite u Kanadi) davali i slali svoje priloge u ubeđenju da će ta pomoć otići Srbima koji žive na Kosmetu!

Ili možda hoćete da nam kažete ili predstavite, potvrdite, ubedite nas… da su samo Srbi u Gračanici (a ne i Šiptari) dobili vašu pomoć? Ne verujem da bi direktor KBC u Gračanici izmislio da njegova ustanova od te pomoći nije dobila NIŠTA. Druga vaša zla namera je u vašem pokušaju (i nečijoj želji), da predstavite da sam ja neki okoreli i zli srpski nacionalista koji mrzi sve Šiptare. Nacionalista jesam, ali nisam zao. Volim narod kome pripadam i uvek ću da stanem u njegovu odbranu, a to ne znači da ne poštujem ili da mrzim druge narode. I nikada nisam bio protiv principa da se svim ljudima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, pomogne kad treba. A najmanje je verovatno ono što je nečija prljava i infektirana insinuacija, da vređam Šiptare i da ih iz te želje nazivam „Šiptarima“, umesto Albancima sa Kosova i Metohije?

Kao što sam napisao, ovakve provokacije me teraju da pišem i ono o čemu ne želim, a sada ću ipak morati da napišem nekoliko reči o nečemu o čemu ranije nisam pisao. Mnogi se sećaju vesti na televizijama i u štampi u Srbiji, objavljene februara meseca prošle godine o mladom Šiptaru Dželil Limaniju. Taj mladić je u autobusu gradskog prevoza u Beogradu čuo reči: „Vidim da si Šiptar“, a onda je usledio ubod nožem! Možda će se nekome učiniti ironičnim, ili tačnije, da je i to igra sudbine, da je neko ko „živi u Švedskoj“, kako napisa Aleksandra iz organizacije „28. jun“,“ tada povređenom Limaniju odneo ponude koje se nose bolesnim i povređenima. Da je dao šta je bilo potrebno, da povređeni mladić ne razmišlja kako će narednih meseci da plati podstanarsku kiriju i slično. Kada je Limani mogao da ustane, taj čovek koji za razliku od drugih ne smatra da je Šiptar pogrdna reč, poslao je kola sa šoferom koja su ga iz Beograda odvezla u blizinu Zrenjanina, da stavi cvet na grob njegove majke, čijoj sahrani nije mogao da prisustvuje. I da vama, humanitarcima, otkrijem još jednu istinu: Nimalo se ne osećam manje Srbinom, što se taj mladi čovek, posle posete grobu svoje majke, osećao mirnije, smirenije… Naprotiv! Kao što sam od Limanija očekivao da shvati da Srbi u sebi ne nose mržnju prema Šiptarima, zato što su Šiptari, tako sam kategorički odbio da učestvujem u priči o susretu (nekoliko puta ponovljene posete) i razumevanja između nožem izbodenog Šiptara i čoveka iz srpske dijaspore, a mnogi su insistirali da se o tome naveliko piše i da se to vrti po srpskim medijima. Toliko o tome.

Gospodjica Tarabić piše:

„Napali ste nas prvim člankom ali smo ostali nepristrasni, a Filip Vam se jeste izvinio za svoju reakciju – objašnjavajući Vam zašto je tako reagovao„.

Odgovor:

Izgleda da Aleksandra zna pravopis, što se vidi u napisanom, ali se primećuje da ona, zajedno sa onim delom članova „28.jun“ na koje se poziva u potpisu, ne razume šta je zaista napisano? Kako smo to mi vas „napali prvim člankom“? Koreni su pre par godina objavili intervju sa Filipom, a pre dve nedelje saopštenje vaše organizacije na portalu www.koreni.rs? Zar niste videli taj prvi i drugi članak? I zašto ovaj članak, u kome prenosimo tvrdnje i dokumente drugih, koji upozoravaju na neke nepravilnosti, tumačite kao da smo vas mi napali u prvom članku. Mi vas nismo „napali“ ni u jedom članku: Nećemo vas „napadati“ ni u buduće, ali ćemo tražiti poštovanje transparentnosti u vašem radu i pisati sve što smatramo važnim.

Inače računica kojom vi računate i način na koji vi razmišljate za mene je zaista nerazumljiv. Ne mogu da razumem ni kako ste to „ostali nepristrasni“, a odmah ste poslali upozorenje i pretnju tužbom, koju ćete podneti ako u kratkom roku ne uklonimo objavljeni članak? Ako ste ostali nepristrasni, zašto bi se Filip Filipi onda izvinjavao, kako vi pišete, za njegovu reakciju? Pitanje je i da li je zaista izvinjenje kada napiše da je njegova drskost i vređanje bilo uslovljeno njegovim umorom, jer tu noć nije spavao zbog… Ili bi možda mogao da se izvini gospodinu Šupici, kome piše da bi ga obesio „pre onih koji su trgovali srpskim organima…“ A zašto? Što je gospodin Šupica izneo nešto suprotno onome što se može videti i pročitati na vašem blogu? Bilo bi korisnije da onima kojima je, kako piše, organizaciji „28 jun“, dao od njegovih ličnih para 33.000 dolara… da dokumentuje kome je, kada je i na koji račun je uplatio taj novac? Naravno i detaljnu dokumentaciju za šta je taj novac upotrebljen? O tome bi, verujem, valjalo detaljnije prodiskutovati.

Gospođica Tarabić piše:

„Vi ste tvrdili da ćete objaviti naš odgovor ali niste ispoštovali to. Ono malo članova naše organizacije koji su verovali da ćete odgovoriti na fer i pošten način su takođe sada izgubili nadu za to“.

Odgovor:

Čista i bezobrazna laž. Ali vaša, ne moja. Vaš predsednik Filip Filipi je i u završnim redovima teksta na Korenima i u mejlovima pozivan (a pozivam ga i sada), da odgovorite i iznesete protivdokaze o onome što je napisao gospodin Šupica. Izvolite, demantujete ono čime je on dokumentovao svoje navode (recimo pismo doktora iz Gračanice i procenu vrednosti vaše humanitarne pošiljke); dakle, slobodno odgovorite na tekst u kome ste pomenuti na portalu www.koreni.rs i vaš odgovor će sigurno biti objavljen.

Ponovio sam vam to nekoliko puta u prepisci, ali nikada, ni vama niti bilo kome drugom, nisam obećao da ćemo objavljivati vaše grafikone o donacijama, poslate bez ikakvog detaljnijeg objašnjenja, niti da ćemo prenositi tekstove sa vašeg bloga; to jeste, ono vaše otvoreno pismo koje ste poslali svim medijima u kome sami sebi postavljate pitanja i na njih odgovarate. Koreni ne mogu da prihvate takav oblik komunikacije, jer bi to bila uvreda za naše čitaoce.

Imate konkretan članak koji vas stavlja u negativan kontekst i na njega imate pravo da odgovorite, a mi smo dužni da takav vaš odgovor objavimo.

Dakle, bilo bi dobro da ovaj tekst dođe i do onih vaših članova, koji su verovali da ću „odgovoriti na fer i pošten način“, a sada su „izgubili nadu za to“. Zbog takvih, kao i zbog onih kojima je potrebno da pomoć i donacije i ubuduće stižu, mislim da je neophodno da ubuduće u svim humanitarnim akcijama bude prisutna apsolutna transparentnost. To jeste, da se tačno navedu sve donacije i svi donatori bez izuzetka. Parcijalne (nedorečene) i selektivne informacije o humanitarnim aktivnostima samo unose smutnju i nepoverenje među naše ljude koji su voljni da pomognu svojoj sabraći u nevolji.

Nadam se da nemate ništa protiv da, zbog vaših članova koji su verovali u „fer i poštenu“ komunikaciju (a sada su izgubili nadu), kao i zbog neophodnosti i primarne potrebe da se sve  humanitarne organizacije i njihove aktivnosti obezbede od štete koju nanose neosnovane izjave onih „koji mrze“ (ne znam da li vas gospodin Šupica „mrzi“ ili vi njega?); kao što je vaš predsednik govorio u intervjuu „Filip Filipi i 28. Jun – Moćno ime, moćne organizacije„, objavljenom u Novostima iz Toronta, i prenesenog na portalu Kancelarije za dijasporu. U tom intervjuu Filipiju je postavljeno jedno malo čudno pitanje, Da li је bilо nеkih zlоnаmеrnih kоmеntаrа i аkо јеstе, kаkо je on na njih reagovao? Čudno je prvenstveno da je osobi koja ga je intervjuisala (samoj?) palo napamet neko takvo pitanje. Ko bi mogao da ima zlonameran komentar na pomoć Srbima? Njegov odgovor je glasio:

„- 95% kоmеntаrа nа rаd је izuzеtnо pоzitivаn. Меđutim, uvеk ćе sе nаći izvеsni pојеdinаc kојi nаstаvlја dа truје nаš nаrоd svојim sеbičnim individuаlizmоm, sitnоm zlоbоm, sumnjоm bаzirаnоm nа nеinfоrmisаnоšću i zаvidnоm prirоdоm kоја pоtičе iz sоpstvеnе lеnjоsti i nеspоsоbnоsti. Оvаkvi lјudi trеbа dа rаzumејu dа smо mi kао оrgаnizаciја, pоtpunо nеоsеtlјivi nа nеоsnоvаnu mržnju.“

Počnimo od onoga što je osnov za sva čista poslovanja:

Koliko ste (i od koga ste) sakupili novac i na šta je on potrošen? Nadam se da tu neće biti problema, ili gubljenja vremena, jer u zapadnim zemljama (a Kanada nije izuzetak) postoje revizioni biroi i obavezne revizije, koje se vrše na osnovu svih verifikacija o uplaćenom i isplaćenom novcu na račun ili sa računa „28. juna“.

Time ćete članovima i donatorima, ali i onima koji su nesposobni da rade kao vi, ili koji vas iz nekih razloga „mrze“, dokazati da ste odgovorni i prema davaocima priloga i da sva sakupljena sredstva, neokrnjena idu onima kojima je pomoć namenjena, što je fer i pošten način rada jedne moćne humanitarne organizacije. Tako će se, umesto nadmudrivanja, saznati i čija je procena bila bliže istini i sumi od 225.000 dolara ili od 1.500.000 dolara.

Fajlove koje ste nam pre nedelju dana poslali o troškovima koje ste imali za vaše promocije i kampanje, nije potrebno da nam ponovo šaljete. Ono što smo videli, bilo nam je dovoljno.

Još samo da dodam da su juče, u subotu 12. januara, stigla dva komentara na članak „Srbi šalju humanitarnu pomoć Šiptarima!„, a jedan je sa mejl adrese organizacije „28.jun“; dakle 10 dana od njegovog postavljanja, u kome se autor poziva na pisanja na njihovom blogu i gde se pitanja i odgovori, koja ste sami sebi postavljali i na njih odgovarali, tumače kao odgovor na tekst i pisanje gospodina Šupice u Korenima. Pozivate i da vam se „svi koji su zainteresovani“ jave mejlom sa pitanjima i predlozima.

Koreni su ipak odobrili te komentare (i ja ih komentarisao) mada oni nisu relevantan komentar, ni odgovor na tvrdnje u pomenutom članku u Korenima, već je to, po našoj proceni, još jedan dokaz ograničenog i selektivnog pokušaja obaveštenja i objašnjenja… To smo učinili mada Koreni ne žele da se ponašaju suprotno novinarskoj etici i istinitom informisanju. Postoje direktna pitanja koja traže direktne odgovore i to je ono za šta bi trebalo svi ozbiljni mediji, portali i pojedinci, da se zalažu. Svaki drugačiji pristup ovom pitanju, ubeđen sam, bio bi samo na štetu srpskog društva i Srba kao naroda, ma gde se on nalazio. Da je redakcija dobila odgovor na tvrdnje iznesene u objavljenom članku, sa validnim, opravdanim i sto toliko prihvatljivim objašnjenjem iz kojih razloga „28 jun“ smatra da se u ovim danima to ne bi trebalo publikovati, ispoštovali bi to, ako je to u opštem nacionalnom interesu. Nažalost dešavanja su pokazala suprotno.

Humanitarne organizacije ili grupe ljudi koja se bavi prikupljanjem humanitarne pomoći ne treba „zainteresovani“ da pitaju o tome, putem njihovih mejl adresa. Te organizacije i ti ljudi bi trebalo da imaju i moralnu i zakonom propisanu obavezu da javnosti učine dostupnim liste donatora i njihovog finansijskog poslovanja. U slučaju da postoje donatori koji žele da ostanu anonimni, na tom mestu se može navesti samo iznos priložene donacije, što će se verifikovati izveštajem Banke o uplatama, a nadam se da ni jedna humanitarna organizacija nema razloga da tako nešto skriva od očiju javnosti, odnosno od onih od kojih očekuju donacije i priloge!

Nikola Janić