BG eurokrem na Čarlsovoj kriški hleba

0
566

Od TV prenosa sa ”kraljevskog prijema” u Skupštini Srbije – bolji bio prenos Titove sahrane

To je, dakle, ta srpska elita, prozapadna elita koja će zemlju Srbiju uvesti u Evropsku uniju, među civilizovane narode, to što se okupilo sinoć pod svodom Skupštine Srbije, u čast princa Čarlsa i vojvotkinje Kamile!

Princ-Carls-u-Skupstini-Srbije
Foto: Tviter, @ClarenceHouse

Na događaju koji je RTS-u, televiziji sa najnacionalnijom frekvencijom, bio preči za direktan prenos – nego akademija povodom godišnjice albanskog pogroma nad Srbima, 17.marta 2004.godine. Snimak te akademije emitovan je nakon direktnog prenosa Čarlsovog ćaskanja sa zvanicama i njegovog ”jedinog govora tokom posete regionu”.

To što se pre i posle fanfara u Skupštini videlo i čulo, to je taj naš bolji život, koji nam se obećava za po dve po dve godine, pa dve po dve decenije…?

Ko je propustio da gleda – sigurno je pročitao nešto od onoga o čemu su naše novine danima pisale: to je izuzetna čast, uvažavanje, statusni i vaskoliki plus za ovu zemlju na putu ka EU; prekretnica; pisalo se o tome kako naša elita mora obući smokinge, strahovalo se da li ih u Beogradu ima toliko za iznajmljivanje, vajkalo se kako je to skupo, ali nužno, ako zaista hoćemo u tu EU…

A u Skupštini, nijedan smoking, nema leptir-mašni, naša elita u raznobojnim odelima sa još raznobojnijim kravatama, ali i golih vratova: dva elitna pripadnika srpskog euro-krema, u kadru iza Ivice Dačića, našeg ministra inostranih poslova – koji daje izjavu za RTS, bez kravata, sa kragnama košulja vašarski razdrljenim, punih usta hladnog i toplog mezeta naginju iz čaša i pričaju…! Sve odjednom!

A Dačić, i dok daje izjavu, stoji sam, kao svetionik.

Inače, najbolje i najsvečanije bili su obučeni policajci: britanski da čuvaju princa od srpskog euro-krema, srpski da čuvaju euro-krem od princa. I Maja Gojković, kojoj haljina mnogo bolje stoji od hidžaba, kao prinčev bodi-gard: ne mrda od njega.

TV komentator, ushićen kao ambasador imperije u Beogradu, Denis Kif, prepoznaje muziku ”Bitlsa”, koja dopire ispod svoda Skupštine. Da je tu bio predsednik Toma Nikolić, naručio bi ”Bitlse” na Topalkovom srpskom, da vidi budući britanski suveren da mi znamo i ”Bitlse”, kao i Šekspira, na srpskom jeziku. Nije komentator ništa rekao dok je ispod istog svoda truba zatrubila ”Tamo daleko…” Ne znači to da nije prepoznao, ali ”Bitlse” jeste.

Da Vas podsetimo:  Virus A1V1: Koliko je bolesno naše zdravstvo?

Dame pred princom stidljivo cupnu zadnjicom, kao posle recitacije u školi.

Kažu da se i Zoran Babić, šef raspuštenog poslaničkog kluba SNS u Skupštini, malo zbunio upoznajući se sa princom, pa je i on malo ”cupnuo” umesto da se blago nakloni… Moguće. Očigledno nije bio u formi, kakvu ispoljava pod krovom Skupštine: nekim čudom, nije se, posle prinčevog govora, javio za repliku.

Jednog našeg euro-krem elitnika, dok razgovara sa Čarlsom, kamera uhvatila sa leđa: levom rukom krije čašu piva iznad zadnjice, nejasno zašto, jer je princ bez skrivanja držao čašu u ruci.

Iz studija čujemo do tada nepoznati ženski glas: ”Da li me čujete sad?…” ”Da li me…?”

I više je nismo čuli. U nedostatku komentatorskih opservacija, moramo da se prisećamo: prvog dana posete Beogradu, princ Čarls ostao sablaznut nad podatkom koji mu je na Kalemegdanu saopštila istoričarka Dubravka Stojanović: da je Beograd bombardovan šest puta

”Ne mogu da verujem!” – citirao je princ našeg Šojića. – ”Kako šest puta?!”

Tako što, Vaše Visočanstvo, prethodnih pet puta nije uništen Beograd, a šesti put ga je bombardovala njegova monarhija. Imperija. Ona koju on predstavlja i pred kojom, kao Denis Kif ushićen srpski euro-krem oličen u ženama cupne zadnjicom, a u muškarci se blago naklone. I obavezno blagonaklono gledaju na to bombardovanje koje je Srbiju oslobodilo komunizma i velikosrpskog hegemonizma.

Prisećamo se i da su britanski novinari svojim kolegama, našim novinarima, prvog dana nekoliko puta naglasili i ponovili rečenicu: ”Kako se ovde lako diše”. Valjda im je neko odgovorio da to nije zbog klime, nego zbog toga što još uvek nismo u EU. A, ako Britanci insistiraju kako je to do prirode, onda im je trebalo odgovoriti da svakako nije do sadašnjeg demokratskog društvenog poretka.

Da Vas podsetimo:  Vreme i nevreme

U tom prisećanju, princ Čarls takođe je počeo da se priseća naše zajedničke prošlosti, u ”jedinom javnom obraćanju tokom turneje”. Setio se, princ, 1915.godine, kada su britanski bolničari bili u Srbiji, setio se i 1916. kada je vladika Nikolaj Velimirović bio u Engleskoj, setio se i naših muzičara koji su postigli uspeh u Velikoj Britaniji, Đokovića koji nikom ne dozvoljava da preuzme Vimbldon…

Iznad i pre svega, setio se ”regiona”, a mislio na državu koju je sa puno uspeh rasturala i Velika Britanija, Jugoslaviju, koja je, eto, danas region koji on posećuje. Da li je čuo od Hrvata koliko se protive da ih bilo ko svrstava u bilo kakav, a najmanje ovaj geografsko-politički region?

Rasturali su nas bombama i ratovima, da bi nas sada budući britanski monarh mirio i regionalizovao po prijemima?

Setio se princ Čarls velikog bola svih porodica koje su izgubile nekoga u ovim regionalnim ratovima i zaključio da je posle mnogo godina bola i beznađa jedini izlaz – samo pomirenje, dotakao se i mirovnog sporazuma iz 1998.godine, Majke Tereze i njenog dela vrednog Nobelove nagrade za mir, a samo jedne kapi u okeanu bez koje bi taj okean, ipak, bio manji… Setio se i Ive Andrića i njegove misli o mostovima i mostarskog mosta koji iako obnovljen neće biti most, ako ljudi preko njega ne prelaze…

Nije se setio da kaže da do njegovog ”ostrva”, preko Lamanša, Velika Britanija nikada nije napravila most, nego tunel, onaj koji se sada zatvara pred izbeglicama da slučajno ne bi u njegovo kraljevstvo…

A, i šta ti ljudi, uopšte, traže u njegovom kraljevstvu, kada ono velikodušno dolazi u njihove zemlje?

Propustio je, jedino, da se seti da je i njegovo kraljevstvo bombardovalo Srbiju. I Beograd, to je bio taj ”šesti put”.

Da Vas podsetimo:  Hvala rektorka, vratili ste nam nadu

”Ne mogu da verujem!”. – ponovo mi se javio Šojić. ”Zar njegova esencija da se ne seti?”

Propustio je da se seti da je njegov bivši premijer, Toni Bler, bio glavni zagovornik i Klintonov saveznik u našem ”civilizovanju” bombama.

Nesvojstveno dobroj tradiciji engleskog humora: mogao je princ, potom, da poentira da smo tog istog Blera uzeli za savetnika naše vlade…

”Britanija je sa vama dok gradite zajedničku budućnost.” – rekao je, na kraju.

Ali, mi smo već imali zajedničku budućnost, Vaše Veličanstvo?!

Već nam je bilo bolje nego što će nam ikada biti!

Izuzev ako mislite na našu zajedničku budućnost kroz istopolne brakove, koje ste izvoleli sebi dati za pravo da u vašim konzulatima i ambasadama širom sveta sklapate?

Je li to taj novi ”regionalizam”?

Onu damu koja je na pola prenosa pitala ”Da li me?” više nismo čuli, tako da ne znamo ”Da li je…”

Samo smo, još, videli Maju Gojković kako se smeje uz britansku himnu kao uz ”vaš šlager sezone”, a uz srpsku je ozbiljna, kao što je princ Čarls bio ozbiljan uz obe himne.

Ovaj se srpski euro-krem sam namazao na Čarlsovo truglasto parče hleba, uz čaj u pet…

A vladajuća politička elita? Zašto nje nije bilo na prijemu? Ako je Maja bila ”po službenoj dužnosti”, znači li to da je iz ”vrhuške” jedino prisutni Dačić već prežaljen kao ”politička elita”?

Ko god je pomislio da je državni vrh bio na Svečanoj akademiji povodom godišnjice kosovskog pogroma nad Srbima, prevario se: tamo su bili samo savetnici državnog vrha, kako su predstavljeni, ali Aleksandar Vulin, tehnički ministar rada. Je l’ to znači da ni on više nije ”vrh”?

I, ko nije gledao prenos ili snimak Titove sahrane, neka pogleda.

Bilo je bolje.

Radoje Andrić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime