Šta Srbija gubi s Kosovom

Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo?
Ako je njihovo, zašto ga otimaju?
A ako već mogu da ga otmu, ne znam zašto se toliko ustručavaju?

Matija Bećković

U V O D

Iako napisane pre par godina, ove reči najvećeg živog srpskog pesnika najbolji su odgovor Vučićevoj tezi da je Kosovo „ono što smo odavno izgubili“ iznetoj u nedavnom autorskom tekstu u Blicu „Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu“(1). Taj tekst, praćen istovremenim intervjuom na Pinku, praktično je zvaničan početak Vučićeve kampanje koja ima za cilj da pripremi građane Srbije za zaokruženje nezavisnosti Kosova, koje će se odvijati u dva koraka:

Pristanak Srbije da Kosovo dobije stolicu u UN i članstvo u svim međunarodnim organizacijama kao zasebna država,
Formalno priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, koje će uslediti 3 do 5 godina nakon prvog koraka

Naravno, neće biti nikakvog stvarnog unutrašnjeg dijaloga, već će uslediti masovna medijska manipulacija, koja će za posledicu imati navodnu saglasnost „relevantnih činilaca društva“, računajući i sam vrh SPC, za Vučićeve „hrabre odluke“. I baš kao što se parola peto-oktobarskih izdajnika i njihovih naslednika „Nećemo nikada dati Kosovo“ neosetno svela na „Nikada nećemo priznati Kosovo“, sada će Vučićev režim omogućiti Kosovu da postane punopravni član Ujedinjenih Nacija i par godina nastupa kao nezavisna država, a onda ga i formalno priznati, čime će se ponovo, ovoga puta i konačno, odreći Rezolucije 1244. koja garantuje suverenitet Srbije na Kosovu.

Svojevremeno je Soroš, za sličan čin, nudio Slobodanu Miloševiću iznos od 50 milijardi dolara državne kompenzacije, ali ga je poslednji pravi predsednik Srbije glatko odbio rečima „Kosovo nije na prodaju“. Desetak godina kasnije usledilo je zločinačko NATO bombardovanje, navodno zbog ugroženosti Albanaca, ali je uprkos tome, zahvaljujući herojskom otporu srpske vojske i policije, Milošević rezolucijom 1244. uspeo da sačuva suverenitet Srbije nad svojom južnom pokrajinom, bez obzira na privremenu predaju vlasti institucijama OUN. To što se tandem Tadić-Jeremić odrekao rešavanja pitanja Kosova u Ujedinjenim Nacijama i samovoljno ga prepustio EU, nije Miloševićeva krivica, već njihova izdaja. A to što Vučić žurno nastavlja njihovim putem, i pitanje Kosova rešava razgovorima u četri oka u Briselu i Vašingtonu, umesto transparentno u Njujorku, sedištu OUN, njegova je izdaja i greh. Za žurbom nema nikakve potrebe, pogotovo što su zemlje koje su oružanom agresijom forsirale pitanje kosovske nezavisnosti (Velika Britanija, SAD i Nemačka, da baš tim redom) u dubukoj geopolitiičkoj defanzivi pred zemljama koje nezavisnost Kosova nisu priznale, niti će priznati, Rusijom i Kinom. Ali, Vučić, duboko ogrezao u korporativnim vodama evro-atlantističkih interesa, negde žuri!

Nema sumnje da je njegov poziv na montirani „unutrašnji dijalog o Kosovu“ farsa kojom pokušava da što širi krug političkih činilaca uvuče u izdaju kao lični čin. To se jasno vidi u njegovom jeftinom propagandnom autorskom tekstu za „Blic“. Pored neutemeljene teze da je Kosovo davno izgubljeno, on plasira i poznatu tezu da je Kosovo samo Mit, koja se već godinama uporno provlači kroz evro-atlantske i post-petooktobarske režimske medije u Srbiji.

Ali, Kosovo nije samo Mit. Kosovo je i materija. Neiscrpna. Ako se već ruga mitovima i crkvama, ako je spreman da gazi po istoriji i kostima predaka, ako zaista misli na budućnost naše dece, onda će Vučić valjda razumeti poruke ovog teksta, koji se neće baviti junacima i grobovima, već tonama i dolarima. Valjda će je razumeti i građani Srbije, koji sluđeni evro-atlantskom i Vučićevom propagandom, možda mogu i pomisliti da je Kosovo samo mit iz davnih vremena, sa kojim se ne može u 21. vek, da je Kosovo zaista balast oko našeg vrata koji koči nekakav naš napredak negde, ne razmišljajući gde.

Ali, zar bi Soroš nudio 50 milijardi evra za tuđi mit? Zar bi se onoliko moćnih zemalja udružilo protiv Srbije, samo da bi je oslobodilo balasta? Zar bi Amerikanci izbacili toliko uranijumskih bombi na Albance ako ih baš toliko vole i štite? Više ih je poginulo od NATO bombi nego za sve vreme Miloševićeve vladavine. A umiru još uvek, i tek će umirati.

Ne, nešto tu nije logično. I to je tema ovog teksta. Teksta bez mitova, ali sa podacima. Da spoznamo zašto je Kosovo božiji dar ne samo Nebeske, već i Zemaljske Srbije.

PRVI OTIMAČKI POGLEDI NA KOSOVO

Iako smo skloni da invaziju Osmanlija na srednjovekovnu Srbiju smatramo pre svega sukobom civilizacija, hrišćanske i islamske, zapis vizantijskog istoričara Hristovula iz prve polovine 15. veka ukazuje i na mnogo pragmatičnije razloge:

„Ipak, nije bilo samo to (potčinjavanje Srba), nego su ga (sultana) pokrenula (protiv Srbije) i izvanredna svojstva zemlje, koja su zapanjujuća i koja pružaju obilje svakojakih dobara. Zemlja ima veliko plodno tle, koje rađa sve moguće plodove i sve bogato daje… Ali najvažnije je ono u čemu ona daleko nadmašuje sve ostale zemlje – zlato i srebro izbija takoreći iz izvora, i svuda gde se ono kopa pruža zlatni i srebrni prah u velikim količinama i najboljeg kvaliteta, bolje je od onoga u Indiji. Time je srpska država od početka bila povlašćena“.(2)

Ovaj zapis, nedovoljno uvažen od naše istoriografije, jasno ukazuje da Kosovo, velikom turskom osvajaču Muratu i njegovim naslednicima, nije bilo samo usputna stanica na putu do Beča, niti dužnost širenja islamske vere, već pre svega stavljanje pod kontrolu značajnih privrednih resursa. Osmanska imperija je rudno blago Kosova eksploatisala od 1455 do 1685 godine.(3) Kasnije, Trepču, kao najpoznatiji kosovski rudarski resurs, stavljaju pod kontrolu Englezi, od trenutka kada engleska kompanija Selection Trust, sa Radomirom Pašićem sinom Nikole Pašića, potpisuje 1926. godine Ugovor o koncesiji zemljišta, a godinu kasnije osniva firmu Trepca Mines Limited sa sedištem u Londonu, a Generalnom direkcijom u Zvečanu. Englezi započinju i istraživanja ostalog rudnog blaga na Kosovu.(4)

Tokom Drugog svetskog rata, bez obzira što je Kosovo bila italijanska okupaciona zona, upravu nad Trepčom preuzimaju Nemci i to kompanija u direktnom vlasništvu Hermana Geringa, što najbolje pokazuje značaj koji je Kombinatu pridavan kao sirovanskoj bazi.

Nakon rata Tito nacionalizacijom stavlja pod kontrolu države sve privredne resurse i otpočinje sistematska istraživanja rudnog blaga čitave SFRJ, pa i Kosova. Iako su istraživanja bila sistematska i detaljna, i vršena kontinuirano od 1950 do 1982. godine, ona nisu bila potpuna u smislu da su bila usmerena prevashodno na one resurse koje je Titova Jugoslavija, smatrala neophodnim za razvoj sopstvene industrije i čija je mogućnost eksploatacije bila najrealnija i najeftinija. Fascinantne rezerve lignita i površinski kopovi nikla, čiju rudu takođe prate primese plemenitih metala, privukli su posebnu pažnju, a plod toga su i Kosovske termoelektrane i fabrika „Feronikl“ u Glogovcu, kao i nova eksplotaciona nalazišta za Trepču.

No, prvi alarmantni signal o meračenju kosovskih resursa od strane Zapada za bila je jedna službena procena CIA-e, početkom 90-tih prošlog veka, malo pred početak razbijanja SFRJ, u kojoj je iznet podatak da „prema međunarodnim standardima Kosovo vredi dva puta više od Srbije“, odnosno da južna srpska pokrajina „vredi 500 milijardi dolara, dok Srbija sa Vojvodinom, bez Kosova, vredi tek oko 200 milijardi dolara“!(5) Tvrdnja se zasnivala na proceni rezervi lignita, zemnog gasa i ruda raznih metala, a nije se bavila procenom vrednosti zemljišta i voda.

Sama činjenica da je neposredno pre razbijanja Titove Jugoslavije CIA radila procene ekonomske vrednosti njenih sastavnih delova, po istovetnoj metodologiji, zasnovanoj na međunarodnim standardima (radi lakše uporedivosti), baca sasvim novo svetlo na uzroke i ciljeve razbijanja snažne Titove države.

Ali, time se sada nećemo baviti. Idemo nazad, na ono što Vučić i Dačić nazivaju samo Mitom. Na Kosovo. Na otimanje. Na izdajnike koji prodaju ono što nije njihovo.

Neposredno pred NATO agresiju na SRJ, novinarka Flora Saunders je 30. jula 1998. objavila tekst pod naslovom „Kosovo: Rat je oko rudnika“ i ukazala na činjenicu da stručne metalurške i slične publikacije obaveštavaju uske krugove iz sveta finansija i biznisa o velikim prirodnim bogatstvima Kosova. Zaključila je da će „Trepču“ kontrolisati onaj ko oružano pobedi na Kosovu, a NATO dominacija na terenu bi „stavila američke korporacije u najbolji položaj“.(6)

Nema sumnje da se upravo ovo danas dešava na Kosovu, a da eksploataciju rudnog bogatstva južne srpske pokrajine (ne samo „Trepče“) započinju korporacije upravo onih koji su zagovarali i vodili agresiju na Srbiju, poput Vesli Klarka, Medlin Oldbrajt, Džordža Soroša, itd.

Gotovo istovetan stav kao Saundersova, neposredno pred NATO agresiju, izneo je i tadašnji direktor „Trepče“, Novak Bjelić. „Rat na Kosovu je oko rudnika, ništa drugo. Ovo je Srbija, ovo je srpski Kuvajt, Kosovo je srce Srbije. Pored ovoga, Kosovo ima 17 milijardi tona rezervi uglja“.(7) – rekao je on.

Dakle, da zaključimo ovaj deo, otimanje Kosova koje namerava da legalizuje Aleksandar Vučić, nije od juče, niti se agresija NATO-a dogodila zbog istorijskog ili civilizacijskog konflikta Srba i Albanaca. Kosovo je, zbog svog rudnog bogatstva, na meti još od turskog doba, a procenjivanje njegovih resursnih potencijala od strane CIA-e svakako nije rađeno da bi se ono ostavilo Srbima. Samo, Srbi ne bi smeli da učestvuju u legalizaciji tog otimanja, bez obzira šta im se za to nudi. Odlično je to definisao dr Vojislav Šešelj: „Nema više dijaloga – ostaje samo Lazareva kletva za one koji izdaju Kosovo…“(8)

A izdaja Kosova, srpskim real-političarima, verovatno je duplo isplatljivija danas nego prilikom prve procene CIA-e. Najnovija rudna istraživanja, sprovedena nakon uspostavljanja misije UMNIK, potvrđuju tezu koju je odavno zastupao pokojni dr Mihailo Stanišić – da rudno blago Kosmeta vredi preko 1.000 milijardi dolara.(9)

GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA POD UMNIK ADMINISTRACIJOM

Prvi dokument koji se bavio rudnim bogatstvom Kosmeta, od uspostavljanja UMNIK misije bio je Izveštaj Svetske banke iz 2004, koji je potpisao Rajner Hengstman i u kome je objavljeno da je ova institucija procenila mineralne rezerve južne srpske pokrajine na 13,5 milijardi evra.(10) Ovde valja naglasiti da se procena zasnivala samo na poznatim i verifikovanim rezervama koje su u eksploatacionom modu (bankarski rečeno – mogu se staviti pod hipoteku), a nije se bavila evidentiranim potencijalima koji se još uvek ne eksploatišu, poput zemnog gasa, hroma, novih nalazišta olova i cinka itd.

Čak i takvom metodologijom Svetska banka je procenila da su ležišta uglja na Kosovu i Metohiji dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa s procenama stručnjaka sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji su takođe procenili da je potencijal na Kosovu dovoljan da postojeće dve termoelektrane proizvedu struje za sto godina, što, prema proceni našeg Ministarstva energetike iz 2009, odgovara vrednosti od 100 milijardi evra (ako prodajete struju a ne ugalj).(11) Da i ne pominjem da je na Kosovu ostala omovina EPS-a vredna 3 milijarde dolara.

Bilo kako bilo, posle ove procene Svetske banke istraživanje kosmetskog rudnog blaga je ozbiljno intenzivirano, a na teritoriju južne srpske pokrajine sjatile su se najeminentnije zapadne firme za rudarsko-geološka istraživanja. Ta istraživanja prvo su vršena slobodno, bez pravnog okvira, a sada se formalno odvijaju pod patronatom tzv. „Nezavisne Komisije za Rudnike i Minerale“ (Independent Commision for Mines and Minerals), ili skraćeno NKRM (ICMM), osnovane u skladu sa Zakonom Br. 03/L-163 o Rudnicima i Mineralima(12) tzv. „republike Kosovo“, koja je u stvarnosti samo oruđe za ostvarivanje interesa zapadnih korporacija.

Od septembra 2006. godine praktično su otpočeta sistematska istraživanja kosovskog rudnog blaga. Prvo su izvrešena vazdušna istraživanja i snimanja. Specijalno dizajnirana letelica za niske letove sakupljala je geofizičke podatke širom Kosova, uključujući metode magnetskih polja, elektromagnetike i radiometriju gama zracima. Istraživanje je sprovela zajednička Vazdušno-geološka grupa (Joint Airborne Geoscience Capability) sastavljena od stručnjaka iz Finske institucije za geofizička istraživanja (GGeological Survey of Finland) i Britanske institucije za geološka istraživanja (British Geological Survey).(13)

Predstavljajući rezultate tih prvih, vazdušnih, istraživanja tadašnji direktor pomenutog NKRM-a (ICMM-a), Naser Peci, pohvalio se kako je „istraživanje pokazalo da Kosovo ima neočekivano veliki stepen potencijala u oblasti metala i minerala. Posebno su velike rezerve zlata, nikla i hroma … veće nego što se mislilo“, ali tu su i značajne rezerve aluminijuma, bakra, kao i do tada nepoznate rezerve olova i cinka itd.(14)

Nakon vazdušnih istraživanja, negde od 2009., na Kosmetu se otvaraju kancelarije i predstavništva najvećih i najeminentnijih firmi za istraživanje i procenu rudnog bogatstva, opremljenih najsavremenijim tehnologijama. Američka globalna korporacija ovog tipa „Avrupa minerali“ (Avrupa minerals Ltd) objavila je da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana, kao i na četiri nalazišta srebra, olova i cinka oko Kosovske Mitrovice, pošto je to „evropski najproduktivniji region za olovo i cink“. Bakar istražuju u Režnju.

„Lidijan internešnel“ (Lydian International Ltd), ogranak korporacije „Rio Tinto“ za rudarska istraživanja, specijalizovan za nalazišta zlata, retkih i plemenitih metala, otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub prethodno objavivši da su u okolini Orahovca pronašli nalazišta zlata sa odličnih 1,87 do neverovatnih 7,97 grama zlata na tonu uzorka.

„Ovo je uzbudljivo, novo otkriće zlata u oblasti koja je prethodno bila poznata samo po svojim nikl-kobalt-bakar potencijalima“, izjavio je Tim Koulin, predsednik Lidijan korporacije tim povodom.(15)

Tu je i nezaobilazni Džordž Soroš koji svog dela kosovskog rudnog kolača pokušava da se domogne delujući kroz kompaniju „Albanski minerali“ (Albanian Minerals), na čijem čelu je njegov pion, albanski milijarder Sahit Muja. Prema pisanju „Volstrit žurnala“ oni su u jeku aktiviranja finalnih rudarskih istraživanja, samo tokom 2011. godine, na Kosovu boravili bar pet puta.(16) Kada smo kod firme „Albanski minerali“ prilika je da istaknem kako se, nakon uspostavljanja UMNIK misije, u većini zapadnih publikacija, rudno blago Kosova i Metohije razmatra zajedno sa rudnim bogatstvom Albanije! Razmislite zašto?!

Na glavno kosmetsko bogatsvo, lignit, kao sirovinu za proizvodnju sintetičkog goriva, računa i kompanija „Inviditi“, iza koje stoji čovek koji je komandovao NATO agresijom na Jugoslaviju, penzionisani američki general Vesli Klark.(17)

Udeo u rudarskom ispitivanju Kosmeta uzima i Turska kroz dve svoje moćne grupacije – Ciner i Koç grupu.(18)

Naravno, tu su i druge, možda manje poznate ali itekako značajne kompanije za ispitivanje rudnog blaga koje se bave specijalizovanim istraživanjima mineralnih resursa.

I tu dolazimo do pitanja za Vučića, Dačića, pa i Nikolića. Da li sve nabrojane firme za rudarska istraživanja koje su se na Kosmet sjatile nakon uspostavljanja UMNIK administracije, a koje rade za račun još moćnijih svetskih metalurških korporacija, na Kosovu i Metohiji tragaju za srpskim mitovima?! Da li Soroš, Rio Tinto i ostali pomenuti i nepomenuti u ovom tekstu, na srpskom Kosovu tragaju za arheološkim nalazištima ili traže način da enormno uvećaju svoje profite?

Kako odgovor na gornje pitanje sigurno nećemo dobiti od gore navedenih, ne zato što ga ne znaju, već zato što neće da ga znaju i drugi, moramo ga potražiti sami.

GOVOR KOSOVSKOG “MITA” KROZ TONE I DOLARE

Svakako najbogatiji kosmetski resursi su ogromni energetski izvori u vidu lignita i zemnog gasa koji se ispod njega nalazi. Prema jednoj studiji SANU iz 2006. godine, ali rađenoj prema podacima iz devedesetih prošlog veka, rezerve lignita u tri eksplotaciona basena (Kosovski, Metohijski i Drenički) iznose 7,35 milijardi tona(19), a prema podacima UMNIK-a, koje je u pomenutom Izveštaju prihvatila Svetska banka, eksploatacione rezerve iznose 14,7 milijardi tona lignita od čega 8,3 milijardi tona jesu eksploatacione, a ostatak dostupne rezerve. Ovo Kosovo čini petim u svetu po rezervama uglja. Ipak, kao najrelevantniji podatak uzećemo vrednosnu procenu koju je dala pomenuta kosovska „Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale“ (NKRM) nakon „svojih“ istraživanja, da se rezerve lignita na Kosovu, vrednosno izražene, procenjuju na oko 250 milijardi dolara.(20)

Ako bi to, proizvodno, poredili sa Srbijom značilo bi da Srbija ima rezervi uglja za najviše 60 godina, a Kosovo za najmanje 200 godina!(21) No, to je, možda, samo Mit.

Sam lignit jeste ugalj slabog kvaliteta (niske energetske vrednosti) i ponegde sa debelim slojem jalovine, ali budući da se on može prodavati ne kao sirovina već kao gotov proizvod (struja ili sintetičko gorivo), svaka eksploatacija je vrlo isplativa. Da nije, ne bi se oko njega otimali Vesli Klark i Medlin Olbrajt, dobro poznati agresori na Srbiju.

Uz lignit ide i tzv. zemni gas, čija eksploatacija postaje unosna tek kada se završi eksploatacija lignita, a možda i nafta. Otuda još uvek nisu vršene detaljne procene tih mogućnosti, mada kada je u pitanju gas postoji jedna poluzvanična cifra od minimum 60 milijardi dolara rezervi.

Što se tiče ostalih potencijala korporativni stručnjaci saopštili su krajem 2008. godine, procenu da, izraženo u tonama metala, rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona, cinka 415.000 tona i srebra 800 tona; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita, od kojih može da se proizvode 425.000 tona aluminijuma.(22)

Ono što se smatra jako važnim jeste da Kosmet poseduje eksploatacionu isplativu koncentraciju tzv. sedam strategijskih ruda (olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora), što ne postoji nigde u Evropi, a retkost je i u svetu.(23) Ovome treba dodati i da su veoma moćan resurs rezerve hroma od 89 miliona tona(24), što predstavlja blizu 20% ukupnih svetskih rezervi(25)!

Ono što se strogo drži pod velom tajne jesu istraživanja posebno retkih metala (indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum), koji se koriste u industriji visokih tehnologija, a čija su nalazišta registrovana na Kosmetu (germanijum i kadmijum još u vreme Tita).(26) Iako zvaničnih podataka o rezervama nema, niti će ih biti, retkost ovih elemenata eksploataciju čini obaveznom pri čemu se pitanje isplativosti i ne postavlja. Ovo su resursi koji, jednostavno, za Zapad nemaju cenu!

Kosovo je bogato i visoko-kvalitetnim građevinskim mineralnim sirovinama, kao što su andeziti, bazalti, diabazi, gabrovi, graniti, krečnjaci i mermeri. Ruda laporca omogućava sopstvenu proizvodnju cementa, a kvalitetna glina proizvodnju kvalitetnih opekarskih proizvoda.

Toliko o samim rudnim bogastvima. No, ne možemo, niti smemo, zanemariti ulaganja države Srbije u Kosovo i Metohiju, kako direktna tako i ona kroz Fond za razvoj nerazvijenih u Titovoj Jugoslaviji, koja se mogu primenom odgovarajućih koeficijenata svesti na realne iznose u današnjim čvrstim valutama. Ta ulaganja omogućila su izgradnju rudnika, fabrika, puteva, pruga i ostale infrastrukture koja čine današnju eksploataciju daleko jeftinijom, da ne kažem bagatelnom.

U periodu od 1961. do 1990. godine, Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara čistih para, odnosno oko 600 miliona dolara godišnje. Plus ono što je na Kosovo stizalo iz Fonda za nerazvijene. U godinama neposredno pred raspad SFRJ, čak 48 odsto sredstava izdvojenih za nerazvijene odlazilo je na Kim, a najviše je ulagano baš u energetiku i obojenu metalurgiju, koju sada preko Šiptara uzurpiraju evro-atlantisti.(27)

Od 1.088.699 hektara zemljišta na koje su Srbi imali tapiju po katastarskim knjigama, više od 80 odsto uzurpirali su Albanci, dok je većina preduzeća prodata u kriminalnom procesu privatizacije čiji su temelji postavljeni Uredbom o privatizaciji koju je aprila 2005. proglasio Soren Jesen Petersen, tadašnji šef Unmika. Već na prvih devet tendera, održanih do kraja 2006, prodato je 145 preduzeća za ukupno 148 miliona evra. Kupci, isključivo Albanci, nimalo se nisu obazirali na potraživanja koja su prema privatizovanim preduzećima imali fondovi i banke iz Srbije sa Vojvodinom.

Do sada je u kriminalnim privatizacijama po “Petersenovom modelu” prodato oko 300 srpskih preduzeća za nešto preko 280 miliona dolara, što je daleko ispod tržišne cene. (28) Primera radi, glogovački “Feronikal” prodat je kompaniji “Alferon”, registrovanoj u Engleskoj, za 37 miliona evra(29), a Vaš autor, koji je NATO agresiju dočekao kao izvršni direktor za finansije i komercijalu ovog giganta, iz prve ruke zna da je izgradnja ove fabrike Srbiju koštala oko 290 miliona, a prema poslednjoj proceni imovine, u kojoj je lično učestvovao, vrednost “Feronikla” utvrđena je na nešto preko 480 milona dolara.

Iako Rezolucijom 1244. nije bilo predviđeno bilo kakvo učešće UN i njegove misije UMNIK u procesu menjanja svojinskih prava na Kosmetu srpske vlasti nisu nijednom izričito, u pismenoj formi, Savetu bezbednosti prijavile ovakvu zloupotrebu mandata misije, niti tražile da se posledice ponište.

Pa čak ni od takvih otimačkih i kriminalnih privatizacija Srbija nije ništa dobila, iako je kao formalni vlasnik sve vreme otplaćivala rate spoljnog duga tzv. “Kosova” od 1,7 milijardi dolara.

Sve u svemu, prema podacima Privredne komore kim i Direktora kancelarije za kim, Marka Đurića, Srbiji je na Kosovu samo u nekretninama uzupirano preko 200 milijardi dolara(30), dok se vrednost nezakonito prisvojenog zemljišta procenjuje na oko 50 milijardi evra.(31) Tome treba dodati i 3 milijarde dolara EPS-ove imovine koja se vodi zasebno.

Da li je ovo Mit ili surova stvarnost Vučićeve Srbije?

PORUKA UMESTO ZAKLJUČKA

Pokojni srpski naučnik multidisciplinarnog pristupa, dr Mihailo Stanišić, prvi je izazvao pažnju javnosti procenom da rudna bogatsva Kosmeta vrede najmanje 1.000 milijardi dolara, što je bila teza koja je svojevremeno naišla na podsmeh i nevericu. No, pomenute procene CIA-e i rezultati opsežnih istraživanja najeminentnijih korporacija za ispitivanje mineralnih resursa, opremljenih najsavremenijom opremom, koje su bukvalno zaposele Kosovo i Metohiju nakon uspostavljanja UMNIK administracije, pokazali su da je cifra od 1.000 milijardi dolara nešto što je sasvim realno.

A to znači da Kosovo nije samo “najskuplja srpska reč” kako je svojevremeno rekao veliki Matija Bećković, već i najskuplja srpska zemlja. Da nije samo kapija Nebeske, već da može biti i ulaznica u raj i blagostanje Zemaljske Srbije. Da nije samo Mit već i materija. A šta reći za čoveka koji nam tvrdi da je 1.000 milijardi dolara (pa nek je i za trećinu manje, a nije) rudnog blaga teret oko vrata koji nas sputava da idemo napred?! Koji bogatsvo Bogom dano srpskom narodu, hoće nekom da pokloni, jer Srbija u njegovim suludim “vizijama” nema vremena da čeka.

A možda i njegove vizije nisu toliko sulude, možda su isuviše lične. Jer, poimanje Kosova koje on sada javno ispoljava može imati samo čovek koji ne živi u realnosti, ili je pak toliko realan da obitava u zatamnjenim dubinama koruptivnog sveta.

No, to je pravo koje smo mu MI dali. A ako mu damo i pravo da nas ostavi bez Kosmeta, bez braće i sestara, bez Lazara i božura, ali i bez rudnog blaga koje nas čeka u njegovim nedrima, onda će Vučić završiti posao koji je započeo, a MI ćemo izgubiti i Zemaljsku i Nebesku Srbiju. I neka ćemo.

NISMO IH NI ZASLUŽILI, AKO JE JEDAN JUDA JAČI OD NAŠE VERE!

Objavljeno 04.08.2017. godine na Fondu Strateške Kulture

______________________________________

Uputnice:

www.blic.rs/vesti/politika/ekskluzivno-autorski-tekst-predsednika-aleksandra-vucica-za-blic-zasto-nam-je/v7xgl6q
www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
sh.wikipedia.org/wiki/Trep%C4%8Da
www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/trepca-kao-volja-i-predstava/
croative.net/cia-evo-zasto-kosovo-vrijedi-dvaput-vise-od-srbije/
www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
Isto
www.nspm.rs/hronika/vojislav-seselj-nema-vise-dijaloga-ostaje-samo-lazareva-kletva-za-one-koji-izdaju-kosovo.html
www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
www.vaseljenska.com/drustvo/kosovo-lezi-na-1-000-milijardi-dolara/
www.ekspres.net/drustvo/otete-kosovske-milijarde-bezocno-pljackanje-srbije
www.kosovo-mining.org/kosovoweb/sc/home.html
croative.net/cia-evo-zasto-kosovo-vrijedi-dvaput-vise-od-srbije/
Isto
www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
Isto
www.ekspres.net/drustvo/otete-kosovske-milijarde-bezocno-pljackanje-srbije
www.dss.rs/dusan-kovacev-cena-najskuplje-srpske-reci/
www.sanu.ac.rs/Izdanja/Kosovo/29StevanKaramata.pdf
www.dss.rs/dusan-kovacev-cena-najskuplje-srpske-reci/
www.ekspres.net/drustvo/otete-kosovske-milijarde-bezocno-pljackanje-srbije
www.politika.rs/scc/clanak/197583/Rat-za-kosmetsko-rudno-blago
Isto
www.dss.rs/dusan-kovacev-cena-najskuplje-srpske-reci/
croative.net/cia-evo-zasto-kosovo-vrijedi-dvaput-vise-od-srbije/
www.ekspres.net/drustvo/otete-kosovske-milijarde-bezocno-pljackanje-srbije
Isto
Isto
www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:450967-Nelegalno-prodato-700-srpskih-preduzeca-na-KiM
www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:450967-Nelegalno-prodato-700-srpskih-preduzeca-na-KiM
www.ekspres.net/drustvo/otete-kosovske-milijarde-bezocno-pljackanje-srbije

Dragan Milašinović

Fond Strateške Kulture