Evropska unija sve više liči na glomaznu i tromu federaciju sastavljenu od heterogenih članica, koje se ipak razlikuju jedna od druge po svojoj ekonomskoj snazi, ili bolje rečeno ekonomskoj krizi, jer su sve članice manje ili više u teškoj finansijskoj situaciji. Čak je i Nemačka koja je važila za lokomotivu napretka, prezadužena, sa velikim brojem nezaposlenih, uglavnom mladih. Članice Evropske Unije ovih dana potresaju štrajkovi i demonstracije. Veliki talas anti-vladinih demonstracija zahvatio je Italiju i Bugarsku. O tome u našim medijima nema ni reči. A Italija i Bugarska su u Evropskoj uniji! Evropska unija ne želi da ispusti iz ruku uzde koje je dugo zatezala oko zemalja članica, i počinje da se ponaša kao diktatorska mastodont nad-država, želeći da svima nametne svoju volju kroz svoje zakone i odredbe što je često u koliziji sa tradicionalnim vrednostima članica ( gej-parade, istopolni brakovi uz mogućnost usvajanja dece). Sve te zakone i pravilnike propisuje briselska birokratija, ne pitajući na referendumu svoje stanovništvo, i od nas, malih, traži da uobličimo svoje zakonodavstvo sa njihovim, a još nisu ni počeli razgovori o prijemu Srbije u EU.
Birokrate iz EU žele da u svakom poduhvatu imaju glavnu reč. Tako im se iznenada učinilo da Južni tok, koji svojim velikim delom prolazi kroz Srbiju, nije u skladu sa nekakvim njihovim pravilima, i traže od Rusije da se oko tog pitanja usaglase. Južni tok je počeo sa izgradnjom pre više godina i bila je poznata njegova ruta, ali pakosne birokrate iz EU žele deo prihoda od ogromnog ruskog bogatstva u energentima a da pri tom nešto i za sebe ušićare. Zahtevaju da se razdvoji transport gasa od njegove proizvodnje. I to ovih dana, kad je simbolično zavaren prvi deo gasovoda kroz Srbiju, i to baš sada kad je izvesno da Srbija počinje da dobija kiseonik kroz taj gasovod za svoju posustalu privredu. Namera je birokratama iz EU da po svaku cenu bar prolongiraju izgradnju naftovoda, ako već ne mogu da ga onemoguće. A nekako u to vreme nesuglasica između Ruskog Gasproma i EU desila se Ukrajina. Ukrajina je, kao i druge zemlje istočne Evrope u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Janukovič, predsednik Ukrajine, trebalo je u kratkom vremenu da se odluči: da li da potpiše sa EU međunarodni ugovor kojim se uspostavljaju zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Ukrajine sa pravom EU, (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, SSP) ili da se okrene Rusiji i njenoj Carinskoj uniji..
Ukrajina je dužna MMF-u šest milijardi dolara kredita koji je prethodna ukrajinska Vlada uzela od MMF-a za izgradnju puteva, od kojih je izgrađeno svega 67 kilometara. Za novi pristupni kredit od 15,6 milijardi dolara, Ukrajina bi morala da podigne cenu gasa i grejanja za domaćinstvo, ali je vlada predsednika Janukoviča ovu zahtevanu meru odlučno odbacila.
Posle neuspelih razgovora sa MMF-om, (koji je ustvari banka EU), Ukrajina je svoje dugove i obaveze prema MMF-u stavila na papir i izračunala, te samim tim i procenila, da put u EU u ovako teškoj ekonomskoj situaciji vodi u još dublju krizu. Stoga se logično, onako kako bi svako razborit učinio, okrenula svom prvom velikom susedu Rusiji i Putinu. Ruska vlada je odmah smanjila cenu gasa Ukrajini i kupila nove ukrajinske obveznice u vrednosti od tri milijarde dolara u okviru paketa finansijske pomoći od 15 milijardi dolara. Otkupljenim obveznicama se dalje ne može trgovati. Naplata sa kamatom od pet odsto će se vršiti dva puta godišnje. Da nema dogovore sa Rusijom o značajnom popustu na gas i o kupovini ukrajinskih evropskih obveznica, Ukrajini bi pretilo bankrotstvo. Novi bilateralni dogovori pozitivno će uticati na uspešnu trgovinu sa Rusijom i sa celom Carinskom unijom. Ukrajina od Rusije kreditna sredstva dobija bez ikakvih dodatnih uslova, dok je Međunarodni monetarni fond kao jedan od uslova za dobijanje kredita tražio povećanje cena gasa za stanovništvo. „Kijev sada više nema potrebu da traži sredstva od MMF-a“, rekao je premijer Ukrajine, Azarov.
Dalja dešavanja u Ukrajini su poznata, demonstracije koje se iz Evropske unije ohrabruju, polako jenjavaju. Evropska unija je potrošila nekoliko miliona evra da bi Ukrajinu udaljila od ruskog delovanja, ali uzalud. Pri tom su zajedno sa SAD vršili veliki pritisak na vladu Janukoviča, ucenjujući ga sankcijama i zamrzavanjem sredstava u inostranim bankama, što je flagrantno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države. U Ukrajini je EU pokazala svoju dvoličnost i duple standarde. Italijanske anti-vladine nemire koji su proizvod upravo pogubnih mera izlaska iz krize koje propisuje MMF, nazvane su demonstracijama, a isto to u Ukrajini, nazvali su otporom opozicije Janukovičevoj vladi i odmah se stavili na stranu opozicionara, nahuškanih demonstranata koje vode dobro plaćeni instruktori za obojene revolucije. Među njima i Srđa Popović, perjanica naših otporaša! Ove obojene revolucije, tzv. nenasilni protesti, što je u Beogradu počelo poznatim šetnjama („Šetam da im smetam!“), a kasnije kulminiralo peto-oktobarskim pučem i paljenjem Narodne skupštine, imaju u sebi izvestan teroristički karakter. To zbog toga što su u suštini samo prividno „nenasilne“, vešto vođene obučenim instruktorima iz američkih obaveštajnih kuhinja, provocirajući u narodu atavistički zov krda, i tada takva gomila ustvari postaje zastrašujuća. Setimo se sudbine libijskog predsednika Gadafija, koji je posle takve „obojene“ revolucije svrgnut i ubijen na strašan način pred kamerama svetskih medija. Zar to nije bio teroristički čin, i to javno prikazan? Sve obojene revolucije dolaze iz istog centra – američkih obaveštajnih službi, i to nije više nikakva tajna. Svaki neposlušni predsednik ima se suočiti sa strašnim posledicama obojene revolucije.
Bilo kako bilo, Ukrajina se spasila, bar za sada, od EU propasti, ali naša mala Srbija očigledno nema dovoljno ni mudrosti ni pametnu elitu da se suprotstavi bilo kakvom ucenjivačkom zahtevu iz EU. Naš premijer je ovih dana bio ushićen što će Srbija dobiti datum za pristupne pregovore 21 januara. I to je za njega najviši istorijski uspeh Srbije do sada ostvaren! Nije važno što je za takvu maglovitu sreću naše vlade žrtvovano 15% najvrednije srpske teritorije, nije važno što se naš premijer rukuje sa „premijerom“ osumnjičenim za najmonstruoznije zločine, trgovinu ljudskim organima, nije važno što se ni jedan zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji nije razjasnio, do danas ih je ravno 2000 ubijenih, i nije važno što prema Briselskom sporazumu Kosovo i Metohija de fakto postaju samostalna monstrum država na srpskom državnom tkivu. Ova vlada je istrajna i oni „nikad neće priznati nezavisnost Kosova“. Kakvo licemerstvo!
Još nije kasno da se okrenemo sami sebi, da se manemo MMF-a i EU u kojoj su jedna Nemačka i jedna Hrvatska, naši istorijski neprijatelji. Možemo mi i sami. Možemo da proizvodimo našu hranu, imamo zemlju, bar nećemo biti gladni, možemo da sami pravimo nameštaj, imamo šume, možemo sami da pravimo odeću i obuću, možemo sami da kopamo rudu i da je prerađujemo, da li je zbilja neophodno da dovlačimo strance u zemlju koji će pokupovati naš životni prostor i zagaditi naše njive genetski modifikovanim organizmima. Taj Šeik Muhamed Bin Zajed Al Nahjani koga Vlada Srbija kuje u zvezde kao spasioca srpske ekonomije i najvećeg stranog investitora (?), ima blisku saradnju sa ozloglašenom multinacionalnom kompanijom „Monsanto“ i njegova El Dahra proizvodi u Africi genetski modifikovanu hranu. Osim toga, njegova porodica je već i ranije ulagala novac u Srbiju, na Kosovo i Metohiju. Tačnije, otac Šeika Muhameda je još pre 1999. godine ulagao novac u opremanje terorističke OVK koja je imala zadatak da odvoji Kosovo i Metohiju od Srbije. Ovo se tvrdi na sajtu tzv. predsednice Kosova, Atifete Jahjage koja se prilikom posete Ujedinjenim arapskim emiratima lično zahvalila šeiku Muhamedu na pomoći za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, pošto su Ujedinjeni Arapski Emirati bili jedna od prvih država regiona Srednjeg Istoka, koja je priznala državnost “Republike Kosovo“ čime je doprinela konsolidaciji procesa priznavanja Kosova. Ona je visoko cenila veliku podršku koju su Ujedinjeni Arapski Emirati dali Kosovu tokom i posle okončanja rata za oslobođenje Kosova, te za veliku pomoć datoj narodu Kosova za obnovu, rekonstrukciju i ekonomski razvoj i razvoj zdravstvene službe. Ovo sve se nalazi na sajtu tzv. predsednika Kosova.
Malo je verovatno da naša vlada nije znala za ovu posetu, otuda je veoma začuđujuća izjava našeg predsednika Tomislava Nikolića, kad je pozdravio šeika Muhameda bin Zajeda, princa prestolonaslednika Abu Dabija, rečima „Srbija nije privržena Emiratima zato što je reč o ekonomski moćnoj državi, već zato što postoji tradicionalno partnerstvo i otvoreno prijateljstvo dva naroda. Mi znamo da se mnoge zemlje bore za Vašu naklonost, a Vi ste izabrali baš Srbiju. Srpski narod to zna da ceni.“ Kakvo je to „tradicionalno partnerstvo i prijateljstvo“ i šta tu srpski narod ima da ceni, imajući u vidu njihove aktivnosti oko finansiranja OVK?
Predsednik je tom prilikom izvestio šeika o značajnim rezultatima koji su postignuti, pre svega na obnavljanju starih prijateljstava Srbije, „Investicija u Er Srbiju se uspešno realizuje i to je snažan most koji povezuje Srbiju sa svetom. Problem Kosova i Metohije se rešava na najbolji mogući način, koji će biti zadovoljavajući za obe strane“. U srpskim medijima sramotno se glorifikuje „spas“ za Srbiju u vidu 200 miliona dolara iz Emirata, a pri tom se grubo i namerno prećutkuje velika pomoć u novcu i projektima, vrednim 15 milijardi dolara što nam dolazi iz Rusije, i to bez ikakvog uslovljavanja!
Pitanje koje se ovom prilikom može postaviti predsedniku Nikoliću posle svega što je rečeno o poseti tzv. predsednice Jahjage Emiratima, na čije zadovoljstvo se problem Kosova i Metohije rešava, na naše, srpsko, ili na šeikovo, emiratsko i šiptarsko?
Uputnice:
http://fakti.org/rossiya/medvedev-neki-iz-eu-se-grubo-mesaju-u-unutrasnje-stvari-suverene-ukrajine
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ukrajina-duzna-mmf-u-sest-milijardi-dolara
http://www.president-ksgov.net/?page=3,6,2717
http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/seik-bin-zajed-doputovao-u-beograd_445160.html
Mirjana Anđelković Lukić
